Бошко Јовановић/Андреј Млакар
У другом кругу председничких избора у Турској победу је однео актуелни председник Реџеп Тајип Ердоган, који је поразио свог ривала Киличдароглу. Ердоган је добио 52,14 одсто гласова у односу на Киличдароглуових 47,86 одсто, рекао је новинарима у недељу увече председник Врховног изборног већа Ахмет Јенер. Ердоган је победио свог ривала са разликом од око 2,2 милиона гласова, према подацима које је објавио Савет.
Већ сад се поставља питање да ли ће Ердоган наставити своју тренутну политику према Русији и Западу. Свој поглед дао је магистар међународних односа и војни коментатор Бошко Јовановић, који је још 1. јануара 2023 дао своју процену како ће изгледати спољна и безбедносна политика после председничких избора у Турској.
Русија кроз историју није имала толико бурне односе скоро ни са једном државом, као што је то било са Турском. Односно прво са Османским царством, а онда и модерном Турском.
Цела историја 19 века била је везана за решавање „Источног питања“, а историја Хладног рата била је везена на спречавање ширење комунизма и избијања СССР-а на топла мора.
С друге стране велики број земаља у саставу Совјетског Савеза имао је бројно муслиманско становништво на Кавказу и централној Азији, коју су насељавали турански народи.
После распада Совјетског Савеза велики број тих земаља постале су независне државе које су на Турску гледале као на природног савезника.
О томе како се последњих деценија мењала политика у односима Турске и Русије, посебно сад у светлу рата у Украјини и шта чека две земље ако остане садашњи актуелни председник Реџеп Тајип Ердоган.
„Русија и Турска то су срца два. Да би схватили необичност савезништва Русије и Турске треба да се крене од међусобне историје, а не постоје две земље које имају тако дијаметрално суперотне геополитичке интересе као што имају Русија и Турска и нису оне без разлога 13 пута ратовала.
Русија није тако пуно пута ратовала са Турском, али се ситуација мења 2016. када Путин упозорава председника Ердогана на пуч, који пропада и тад турско-руски односи добијају потуно нову слику. Требамо да знамо да за време кубанске кризе и пре ње да су Американци имали своје тактичке нуклеарне пројектиле у Турској, да је за Американце Инџирлик био стратешка база на Средњем Истоку и уз ту помоћ коју Путин пружа, пре свега обавештајну, се мења однос Турске према Татарима у Русији, према Кавказу, више се ништа не подржава на Кавказу као раније.
Путин има једну идејицу да преко Ердогана, уствари, Ердоган је врста човека, који ће у оквиру НАТО да разуме руске интересе и да води рачуна о њима, па је Путин продао С-400 Турској иако је Турска после добила санкције од стране Америке. Ствар је у томе да се тај прагматизан Ердогана развио и на Србију, па Турска више хуманитарно помаже Србију, него што је то радила било која чланица ЕУ.
Еердоган, иако је Турска признала Косово има разумевање за српску позицију и утиче на Бошњаке у Рашкој области да не праве проблеме, а одржава се Трилатерала Турска-Србија-Босна, тако да због тога Турска је доста променила своју политику на Балкану, јер она више није толико турска, него прагматична и врхунац тог прагматизма ће бити продаја борбеног дрона Бајрактара ТБ-2 Србији.Једино где могу Турска и Русија имају различите интересе то је Сирија, али ствар је у томе што се Турска плаши независног курдског дела Сирије, него Руса у Сирији. Тако да у случају решавања тог питања, руско-турски односи ће бити бољи. Колико су они добри види се по томе што је Турска затворила Дарданеле за ратне бродове, тако да никаква војна помоћ на мору и преко мора не стиже у Украјину, него искључиво преко Пољске и западне Украјине. Турска јесте продала Бајрактаре Украјине, а то је напросто урађено да би се одржала слика Турске као заштитника кримских Татара.
Будућност руско-турских односа директно зависи од избора који се одржавају наредне 2023. Иако председник Ердоган остане председник Турске он ће да настави прагматичну политику и неће бити тешких заокрета у спољној политици. У случају да победе републиканци, који су наследници идеја Ататурка и политичара који су се одвојили од Ердогана и ако буду створили коалицију од које можемо да очекујемо да С-400 који има Турска, заврши на испитивању у Америци и да се Турска врати у програм Ф-35, да се повуку америчке санкције и Турска са својим ресурсима заузме дубоку и традиционалну антируску политику“.
Шведски улазак у НАТО
На питање о случају Турске блокаде Шведске и Финске да уђе у НАТО, Јовановић каже:
„Русима Шведска није толико битна. То што се прича о Готалнду није битно. То што НАТО имаш на 1.300 км на својој граници, е онда то је проблем.
О слици садашњих руско-турских односа Јовановић је испричао и једну анегдоту, која потврђује горе наведено:
„Морамо да споменемо и убиство руског амбасадора у Истанбулу. Испред кабинета ректора МГИМО има слика свих почасних доктора. Углавном био је и Ердоган. Када су срушили Су-24 онда су скинули Ердогана, а кад су се помирили Руси и Турци, е онда су вратили Ердогана“.