Лични став, Пише: Данко Боројевић
Колико год ова 2023. година била тешка за цео свет, ситуација се преокренула. Вероватно су многи приметили како се свет променио, како се променио однос према Русији и према Русима. За многе западњаке одједном је постало јасно да је свет много шири појам, зантно виши, него учестало схватање да се свет састоји само од САД и Европе. Испоставило се да у Азији, Африци, Латинској Америци живе људи који су паметни, вредни и независни, у односу на досадашња уврежена схватања.
Запад или земље са запада, свесно или не почеле су да уважавају Русе и руског војника. Хтеле то признати или не, али су лагано почеле да се решавају власти у Кијеву.
Уопштено говорећи, оно што се сада дешава предвиђено је у једном од наших текстова раније. Са изузетком конференције за штампу Зеленског и новог, благо речено, непопуларног закона о мобилизацији. Од „гласно“ најављене противофанзиве од стране Украјине летос, остало је да се почне са утврђивањем одбрамбених линија. С циљем, да се Руси колико толико успоре, ако икако може.
Руси, уче на својим грешкама, то јесте болно али је и здраво. Јер рат је једина „практична позорница“ где се примењује оно што се научи ако неко преживи, а не оно што се учи годинама у школским клупама. „Рат приморава човека, да примени оно што је примитивно, оно чега се „такозвана цивилизација гнуша“, а та иста цивилизација води бројне ратове. Рат приморава човека у улози војника, да буде или ловац или ловина, трећег нема. Барем смо ми са ових простора то научили или нисмо?“
Рат има своје законитости, које обичан човек „ушушкан у врлинама цивилизације“, никада неће моћи схватити. Осим, ако и сам није прошао кроз зло, звано рат. Јер, бројни „стручњаци“ којих је ова „цивилизација“ оличена у бројним медијима а који нису нигде били кад је требало, данас „просипају нигде стечена знања“, трујући јавност мржњом.
Али добро, да кренемо редом.
СЛУЧАЈ МАРИНКА
Да ли се неко сећа Георгијевке? Када су руске снаге у налету, потискујући украјинске јединице, упале у тај рејон и ту стале. Е па слична прича је поновљена код Маринке, само ефикасније.
Руси су напредовали и заузели Маринку, Вест о томе је објављена пре неки дан, иако је она била у руским рукама већ месец дана. Руси су мудро ћутали. Чекало се, да то потврди украјински генерал Залужни, што је исти и урадио. Борбе се воде, артиљерија делује, авијација пружа подршку.
Много се прича о стратегији, али у случају Георгијевке видимо одлично тактичко решење. Мало ко је приметио поруку о заузимању Питомника, утврђења које припада одбрамбеној зони Мариинска. Па узели су и узели. Али када су руске јединице кренуле ка селу Победа, постало је јасно да се променио правац офанзиве. Са југа ће стићи до Курахова. Остављајући Георгијевку у „казану“ (потпуно опкољну).
Чињеница да су борбе почеле у Новомихајловки сугерише да се руска војска определила за правац на Угледар преко Константиновке. Ту почињу веома занимљиви догађаји. Артиљерија је потпуна ноћна мора за украјинске оружане снаге. Интензитет ватре је толики да Украјинци о томе раније нису ни сањали. Истовремено, руске јединице су вредно радиле на логистици. Скоро да нема појачања за Украјинце, баш као и борбених средстава.
Постало је очигледно да је данас село Победа постало кључ за два утврђења Оружаних снага Украјине: Курахово и Угледар. Планирана операција тече несметано.
СИТУАЦИЈА КОД МЕСТА ЧАСОВ ЈАР
Овај правац је такође очигледан. Шта се дешава западно од Артемовска јасно се види из порука разних телеграм канала. Више од две недеље руска војска мало по мало заузима упоришта, шумске појасеве и појединачне положаје Оружаних снага Украјине. Резултат је долазак до Богдановке.
Према непотврђеним подацима, руске јединице већ се налазе у Богдановки. Не може се потврдити, да Руси контролишу било који део овог насеља. Што би рекли – село је у сивој зони, односно код нас у нашој војној терминологији то би била – ничија земља. Али поставља се питање: зашто се мучити са Богдановком када постоји Хромово? Тамо је ближе Часовом Јару. Међутим, временски услови и терен. Време погодује, артиљерији и авијацији, али оклопне, механизоване и пешадијске јединице тешко се крећу по блату и расквашеном терену.
У условима у којима данас морају да нападају руске јединице, краћи пут Хромово – Часов Јар постаје дужи. Биће тешко да пређу оклопна возила. Али у равној Богдановки техника ће моћи да обави неопходне задатке.
Било је много питања о Клешчејевки. Зашто, заузевши скоро све кључне висове око рушевина села, Руси то не узимамо у потпуности. Управо из истог разлога зашто га раније нису узели. Зашто доћи у очигледно губитничку ситуацију? Оружаним снагама Украјине остала је само једна висина, али она је довољна да прилично ефикасно гађају руске јединице у низинама.
ПРОБЛЕМИ НА КОЈЕ ТРЕБА ПОСЕБНО ОБРАТИТИ ПАЖЊУ
Сада је најповољније време за организовање саботажа и диверзија. Нова Година!
Друго, после 31. децембра долази први јануар. Сасвим је могуће да ће у том периоду Украјинци предузети неке офанзивне акције. Конкретно, према бројним информацијама, нека чудна кретања се дешавају у Херсонској области. Руси, успевају да зауставе ове покрете за сад, али…
Према неким стручњацима, у Украјину је унета хемијска муниција. И то је учињено доста давно. Тада је, након саопштења руског Министарства одбране, тема затворена. Сада су се поново појавиле гласине.
РЕЗИМЕ РУСИЈА ПРОТИВ УКРАЈИНЕ
Линија одбране коју су годинама стварале украјинске оружане снаге се до сада углавном држи. Али заузимање Маринке треба посматрати не само као освајање неког великог упоришта, неког града. Ово је прва озбиљна бреша (рупа, пролаз) направљена у систему одбране. Украјинци више не могу некако да исправе ситуацију, у своју корист.
А ако томе додамо „велику пукотину“ код Авдејевке и, можда, њено скоро заузимање, онда „бреше“постају критичне. А јединице ослобођене након јуриша на Маринку могу да ојачају јуришне јединице у Авдејевки и другим местима.
И опет не треба очекивати да ће Руси сада ући у оперативни простор и газити до Кијева… Кроз блато? Без логистике? Држање војника у неопремљеним рововима? Губити опрему и оружје не од непријатељских напада, већ због временских услова и услова на путу?.. То сигурно не, јер се научило нешто из почетка рата 2022. године.
У међувремени, Украјинци покушавају да организују планирано повлачење. На пример, испоставило се да Авдејевку брани, само једна бригада. Одбрану је требало да врше две бригаде, а сада се четири повлаче! Поприлично су десетковане, али не и поражене. Они се попуњавају. Не би се требало изненадити да сутра или прекосутра још један бригада „нестане“. Залужни је без разлога најавио предају Авдејевке за пар месеци. Изгледа, да то иде пре рока.
Не морате чак ни имати војно образовање да бисте разумели једноставну истину. Све што Украјинци сада раде у области стварања одбрамбених линија није ништа друго до мере за уверавање народа. Украјинске оружане снаге ће заправо припремати одбрану мање-више великих градова. На „отвореном терену” украјинска војска нема шансе. На терену њихове снаге ће бити обично „топовско месо”…
А ЗАПАД?
Па тај и такав „колективни запад“, пре више од три месеца здушно је подржавао Зеленског. Међутим, десио се 7. октобар и случај Хамас. Тако је све отишло у „неповрат“ за „капитол“.
Хамасова терористичка акција, на територији Израела, пробудила је рањену звер. А и лав, кад је рањен не повлачи се, већ кидише свом снагом на свог непријатеља.
Одговор Израела био је страшан и не селективан. Ударе поред Хамаса, почео је да трпи и цивилни живаљ у самом енклави која се зове појас Газе.
Али, сва помоћ пре свега САД и тог и таквог „запада“, упућена је Израелу на Украјину се једноставно заборавило. Хтели признато то или не, за САД је битан Израел а не тамо нека Украјина. Сва помоћ, која је била предвиђена за Украјину, после терористичког напада Хамаса, завршила је у Израелу.
Сада Израел, „чисти“ појас Газе не само од Хамасоваца већ и од два милиона Палестинаца. А Израел се не зауставља ту, већ се окреће и ка решавању Западне Обале. Судбина, Палестинаца је очигледно одређена.
Или што рече ирански новинар Хасан Мафи: “Никада нећу заборавити да је Русија ишла против НАТО да помогне Русима Донбаса. Али две милијарде муслимана није могло учинити ништа да помогне Палестинцима”.
Истина је болна, само за обичног човека. За неке друге, то је само шаховска партија, која се игра у недоглед. А цену плаћа обичан смртник. Јер за њега је смрт, спас.
ПС. „Знам да ће неки за овај текст рећи да је проруски, неки се са њим неће сложити, неки ће га хвалити. Сви морају схватити да је критика некад позитивна а некад негативна, али је критика“.
Стога, прихватам све и „свим читаоцима портала ТВ Фронт, желим све најбоље у новој 2024. години, а пре свега здравља и среће Вама и вашим породицама“.