Володимир Зеленски затражио је од Пољске и Немачке додатне ракете-пресретаче за украјинску ПВО, уз оцену да ни редовне месечне испоруке из САД не покривају стварне потребе Кијева. Паралелно се воде разговори и са скандинавским државама које располажу мањим залихама.
Кључни проблем за Украјину остаје одбрана од балистичких ракета. Зеленски је поручио да Пољска и Немачка могу озбиљно да помогну, јер већ имају системе способне за пресретање таквих циљева.
Највећи проблем украјинске ПВО
Подаци за јул показују озбиљан јаз у одбрани од руских балистичких удара. Украјинска ПВО открила је 195 балистичких ракета, а оборила само 29, што је око 15 одсто. Још 40 ракета није погодило циљ због отказа или проблема у навођењу, док је преосталих 126 стигло до циљева.
Слика је знатно боља код других претњи. Током јула откривено је 265 крстарећих ракета, од којих је оборено 187. Код ударних дронова забележена су 8.653 циља, а пресретнуто је 5.142.
Балистичке ракете остају главна претња
Међу претњама забележеним у јулу налазе се Искандер, 48Н6ДМ, Циркон и севернокорејски КН-23. Реч је о циљевима који остављају врло мало времена за откривање, праћење и пресретање, а ту способност поуздано има мали број система, пре свега Патриот.
Неколико дана пре објаве јулских података, руски ракетни удар у ноћи између 29. и 30. јула усмртио је најмање осам људи у Украјини, међу њима и троје деце. У истом периоду једна ракета Кх-101 кратко је ушла у пољски ваздушни простор, после чега је Пољска подигла ловце Ф-16.
Кијев истовремено шири програм ФРЕYЈА, покренут у Паризу у јулу 2026. у сарадњи са десет држава. Циљ је развој европског штита за пресретање балистичких ракета до 2027. године, заснованог на украјинском пресретачу ФП-7.X компаније Фире Поинт.