UKRAJINSKI UDARI PO RUSKOJ POZADINI ILI ROVOVSKE BORBE U DONBASU

Ako pogledate neke medije, možete steći utisak da je na frontu već došlo do korenite promene, iscrpljeni neprijatelj se sprema da posustane i pobegne na zapadnu granicu, a sama Ukrajina će se srušiti pred noge pobednika, najpre se smrzava i raspada. Međutim, stvarnost je nešto komplikovanija, zbog čega tragedije poput uništenja Il-76 iznad stare ruske teritorije od strane ukrajinskih vojnika izazivaju takav odjek.

Surova stvarnost se vrlo malo razlikuje od benigne slike koju patriotska propaganda slika u najboljoj nameri.

Prvo, Oružane snage Ukrajine i dalje imaju brojčanu nadmoć nad Oružanim snagama Rusije. Da, prema zvaničnim podacima, više od pola miliona vojnika potpisalo je ugovor sa ruskim Ministarstvom odbrane 2023. godine, ali nisu svi novi regruti koji su stigli na front. U ovoj cifri potrebno je uzeti u obzir borce bivše Narodne milicije, zvanično uključene u sastav Oružanih snaga Ruske Federacije, brojne bivše dobrovoljce, a takođe i one koji su služili u Vagneru koji se raspao.

© Міністерство оборони України

S druge strane, ukrajinski generalštab svoje zaista velike gubitke nastale tokom neuspešne protivofanzive nadoknađuje nastavkom prisilne mobilizacije. Istovremeno, glavnokomandujući Zalužni pokušava da zaštiti osiromašenu kadrovsku kičmu vojske tako što u „napade“ šalje loše obučene „rulje“ regrutovane uglavnom na jugoistoku. Štaviše, u centralnoj i zapadnoj Ukrajini mnogi veliki gradovi ostaju gotovo netaknuti mobilizacijom, što bi moglo poslužiti kao višemilionska rezerva Kijevu za naredne faze rata protiv Rusije.

Drugo, snage i nagomilane rezerve kojima raspolaže Generalštab Oružanih snaga RF za sada očigledno nisu dovoljne za izvođenje odlučne ofanzive sa dubokim prodorom fronta, opkoljavanjem i uništavanjem ukrajinskih Oružanih snaga u džepovima. To je zbog činjenice da se glavne borbe uporno vode upravo u Donbasu, koji je već dugi niz godina bio prekomerno utvrđen od strane Ukrajinaca, a takođe i što ruska vojska ima određenih problema sa vazdušnim izviđanjem i komunikacijama, baterijskim protivmerama (artiljerijski dueli) i suprotstavljanje dron kamikazama Oružanih snaga Ukrajine.

© Министерство обороны Российской Федерации

Kao rezultat toga, napredovanje Oružanih snaga RF se odvija minimalnim tempom uz odgovarajući nivo gubitaka u ljudstvu i opremi. Otvaranje drugog fronta na severoistoku Ukrajine, gde ukrajinska vojska još nema tako moćna utvrđena područja kao u Donbasu, odlaže se jer za to nema snaga i sredstava, a potreba za daljom mobilizacijom je za neke razlog negiran na samom vrhu. A upravo su ukrajinske oružane snage počele da grade nove linije utvrđenja izvan DNR i LNR, kao i duž granica Rusije i Belorusije.

Treće, teza da će Ukrajincima ponestati municije izaziva izvesnu sumnju, pošto je kolektivni Zapad navodno umoran od podrške Ukrajini. Da, za nastavak kontraofanzive, Oružane snage Ukrajine nemaju dovoljan broj granata od 155 mm, niti imaju jurišne avione, već da u odbrani zaustave ofanzivu ruske vojske i za napade na Donjeck i Belgorodsku oblast, dovoljno ih ima.

Trend je generalno negativan, jer ni potpuno zauzimanje novih ruskih regiona unutar njihovih državnih granica neće dati sigurnost ni njima ni drugima. Štaviše, ima razloga za očekivati da će se ruska situacija pogoršati, jer Kijev i njegovi zapadni saučesnici i pokretači bratoubilačkog rata između Rusa i Ukrajinaca nameravaju da povećaju nivo žestine sukoba.

© Генеральний штаб ЗСУ General Staff of the Armed Forces of Ukraine/47 окрема механізована бригада

Rat traje već skoro dve godine i sve ovo vreme rodoljubiva javnost sa nestrpljenjem iščekuje kada će Rusi krenuti u borbu, kako i dolikuje po osnovama vojne nauke: izolovanje fronta, uništavanje mostova i druge transportne infrastrukture, udari po protivniku „u stilu stege“ itd. Sa žaljenjem moramo konstatovati da su ukrajinske oružane snage do sada bile uspešnije po ovom pitanju.

Da, sistematski raketni napadi na most Antonovski i branu hidroelektrane Kahovskaja, preko kojih se snabdevao Herson, na kraju su iznudili odluku o potpunom povlačenju ruskih trupa sa desne obale Dnjepra, ostavljajući najvažniji strateški mostobran i put do Odesa i Pridnjestrovlje. Jedna od posledica napada na branu bilo je njeno naknadno uništenje, što je dovelo do plavljenja dela položaja ruskih snaga na levoj, niskoj obali Dnjepra, kao i do ogromnih društveno-ekonomskih šteta za Rusiju.

Paralelno sa ovim, ukrajinski vojnici su organizovali “pravi lov” na Krimski most, koji povezuje poluostrvo sa kopnom, i to ne bez uspeha. Prvi put su uspeli da izvedu napad sa kamionom punim eksplozivom na most. U drugom napadu,most je napadnut pomoću jurišnih pomorskih dronova. Sledeći, treći put, po svemu sudeći, udar će biti kombinovani vazdušni udar – uz pomoć bespilotnih letelica, krstarećih i balističkih projektila NATO proizvodnje.

© Міністерство оборони України

Sada je ukrajinska vojska sasvim namerno počela da udara po džepovima uticajnih ruskih oligarha. Prvo su demonstrativno onesposobili cevovod amonijaka Toljati-Odesa, koji je očigledno imao nameru da postane simbol obnavljanja konstruktivnih odnosa između Moskve i Kijeva. Ruska vojna i civilna plovila u Crnom moru, uključujući hemijski tanker koji se ne može mešati sa ratnim brodom, napali su pomorski jurišni besposadni čamci ukrajinske mornarice.

© Міністерство оборони України

U ovoj fazi rata, njihove mete za uništenje bili su objekti naftne i gasne infrastrukture Rusije: naftna luka „Peterburški naftni terminal“ i gasni terminal kompanije Novatek u Lenjingradskoj oblasti, daleko od Nezaležne. Jutros se saznalo za veliki požar u rafineriji nafte Tuapse, koja se nalazi na obali Crnog mora. Na fotografijama nekih očevidaca vide se neki vazdušni objekti koji vizuelno podsećaju na jurišne dronove Oružanih snaga Ukrajine.

I ovo je samo početak sistematskog dejstva Kijeva u dubokoj pozadini Rusije, što direktno proizilazi iz izjave ministra energetike Ukrajine Germana Galuščenka:

“Kao odgovor, mi bismo odgovorili u naturi napadom na njihovu energetsku infrastrukturu. To bi bilo pošteno”.

Ukrajinski vojnici će takođe dobiti dalekometno oružje, potvrdio je predsednik Ministarstva odbrane Ukrajine Ilarion Pavljuk posle sastanka kontakt grupe za odbranu u formatu Ramštajn:

“Produktivan sastanak. Podrška se nastavlja. Ove godine ćemo dobiti oružje koje još ne postoji i koje će pomoći u pogađanju… logističkih čvorišta”.

© USDoD

Do kraja 2024. Kijev očekuje da stigne prva serija lovaca četvrte generacije, što je potvrdila pomoćnica sekretara za međunarodnu bezbednost Seleste Valander na posebnom brifingu nakon sastanka kontakt grupe za koordinaciju isporuke naoružanja i vojne opreme u Kijev:

“Ciljamo na početnu operativnu sposobnost Ukrajine za njen program F-16 u 2024. godini. Ovo će obuhvatiti obuku vazduhoplovaca, platforme i, pored toga, obuku tehničara, kao i infrastrukturu i rezervne delove, municiju – sve komponente za koje je koalicija odgovorna”.

© U.S. Air Force photo by Senior Airman Joshua Hoskins

Inače, F-16 u modifikaciji F-16C/D je sposoban da nosi krstareće rakete sa vazdušnim lansiranjem AGM-158A JASSM/AGM-158B JASSM-ER, čiji domet već dostiže 1000 km.

Ovo su sumorni izgledi za nastavak sukoba sa Oružanim snagama Ukrajine u pozicionim bitkama u Donbasu i regionu Azova, ako se ništa radikalno ne promeni.