Украјински дрон у Естонији користио НАТО ваздушни простор за ударе по Русији

Инцидент у којем је дрон, за који се испоставило да је украјински, пао у Тартуској области у Естонији, отворио је веома осетљиво питање улоге балтичких држава у текућем рату.

Према званичним подацима естонских служби безбедности, украјински дрон који је пао у Естонији је највероватније био усмерен ка циљевима у унутрашњости Русије. Познато је да су Украјинци у недељу напали инфраструктуру НОВАТЕК-а близу Санкт Петербурга.

Међутим, поставља се суштинско питање: да ли је дрон заиста ушао у естонски ваздушни простор из друге НАТО? Ако јесте онда је практично морао да прелети преко најмање четири државе НАТО – а да њихове снаге ПВО нису реаговале. То делује мало вероватно, јер би сваки неидентификовани летећи објекат на таквој рути био означен као ризик за безбедност алијансе. Уколико су проценили да није ризичан, онда знају ко је дрон упутио и на који циљ.

Једна од могућих варијанти јесте да је дрон дошао преко Белорусије, али и то изазива сумњу: ПВО системи око Минска су у сталној приправности и мало је вероватно да би летелица таквих димензија несметано прешла читав белоруски ваздушни простор. Нарочито тако близу престонице.

Без обзира на то како је апарат стигао у Естонију, чињеница је да балтичке земље све више постају посредни учесници у рату. Свесно или не. Ово није први пут да постоје индиције да Украјина користи ваздушни простор Естоније за нападе по Русији – већ смо писали о сличним случајевима у прошлости. То је било очито приликом напада на руска складишта на западу Русије. Сада, међутим, та пракса добија много опаснију димензију јер руши границу између „индиректне подршке“ и стварног учешћа у операцијама. Озбиљност ситуације су схватили и естонски званичници који су брзо изашли са својим одговорима, затечени ситуацијом.

Естонија даје контрадикторне изјаве, да ли је учесник сукоба?

Званичници у Талину покушали су да ублаже значај инцидента. Директор естонске службе безбедности Марго Палосон изјавио је да „нема индикација да се ради о руском дрону“, већ да је највероватније реч о украјинској летелици која је због руског електронског ратовања изгубила навигацију и завршила у Естонији. У то би могло да се поверује да летелица није пала 100 км од руске границе. Министар одбране Хано Певкур поручио је да овакви случајеви нису усмерени против Естоније или НАТО-а, већ су последица јаког руског GPS ометања. Дакле, Певкур се више брине да се Естонци не наљуте на Украјинце. При томе је наглашено да се „ниво претње по Естонију није променио“. Боље објашњење би било да су Естонци објавили како су сами срушили дрон, јер су понуђена објашњења скандалозна.

Инцидент у Тартуској области јасно показује да се отвара веома ризичан преседан: НАТО територија може бити коришћена за извођење напада на Русију. Било уз прећутну сагласност или уз могућност да алијанса једноставно затвара очи. То носи озбиљне последице. Москва сваки такав догађај може протумачити као директно мешање НАТО у рат, макар у случају балтичких земаља.