Оно што Трампа издваја је његова спремност да преузме велике ризике у потрази за великим победама.
Најконзистентније геополитичко обећање председника Доналда Трампа било је окончање руско-украјинског рата. Иако је овај циљ популаран међу америчким бирачима, сам мир их неће задовољити. Право питање је: како тај мир чини Американце да се осећају битним себи? Трампово наслеђе зависи од одговора.
Ово је жестоки чин који може довести или до трауматичног пада или до тријумфа који прија публици. То би могло да личи на повлачење Ричарда Никсона из Вијетнама или повлачење Џоа Бајдена из Авганистана – жудљив пораз који умањује Америку док охрабрује њене противнике. У оба случаја, Американци су се осећали лошије, иако су борбе престале.
Сада размислите о повлачењу Роналда Регана из Никарагве или Џорџа Х.В. Бушов одлазак из Ирака 1991. године—обојица су окончали сукобе, остављајући локалне лидере на челу, тврдећи да ће тражити мир и просперитет. Прва два исхода оцрнила су обећавајуће председничко наслеђе, док су последња два постала благо позитивне историјске фусноте.
Како Трамп избегава пресуду Никсон-Бајден и обезбеди пресуду Регану-Бушу?
То зависи од Трампа и његова три мускетара: државног секретара Марка Рубија, саветника за националну безбедност Мајка Валца и министра одбране Пита Хегсета. Попут старих витезова, они извршавају краљеву вољу и захтевају и храброст и лукавство.
Двојица од њих, Рубио и Валц, доносе велико искуство из Представничког дома и Сената. Хегсет, са своје стране, има дубоку војну експертизу.
Велики део Трамповог политичког бола од 2016. године везан је за Украјину и Русију. Од првог дана свог председничког мандата, био је немилосрдно нападан због неоснованих оптужби о „дослуху“ са руском владом. Искушење је оставило дубок ожиљак.
Уз то, Трамп се суочио са суђењем за опозив због навода да је од украјинског председника Володимира Зеленског тражио информације о плаћањима између украјинске енергетске компаније и Бајденовог сина.
Као резултат тога, Трамп је најистакнутија личност у Вашингтону која отворено не верује украјинском лидеру и један од ретких који на руског председника Владимира Путина гледа у чисто трансакцијским, а не моралним терминима.
Трамп је послао Рубија у Саудијску Арабију да се састане са руским колегом — без украјинског или европског учешћа. Овај састанак означава прве опсежне америчко-руске дискусије од Путинове инвазије на Украјину 2022. године, што је изазвало забринутост у Кијеву и широм Европе.
Зеленски не схвата да га Трамп сматра делимично одговорним за један од својих опозива и да му се не свиђа његов перформативни морализам – природан став за бившег глумца попут Зеленског, али анатема за прагматичног дилера попут Трампа.
Трамп је Зеленског назвао „диктатором“ јер је одбио да одржи изборе и окривио Украјину за рат.
Порука је јасна: Трамп не посматра сукоб Русије и Украјине као битку добра против зла, већ као трагедију без јасних хероја. Ако Зеленски жели да спасе своју нацију, мора да напусти јавно држање и да се укључи у тихе, прагматичне разговоре са Трамповим ужим кругом – почевши са: „У реду, разумем. Шта ви момци желите?”
Из Трампове перспективе, Европа се такође суочава са болним прилагођавањем.
Примедба немачког канцелара Олафа Шолца да „не сме да буде одлука над главама Украјине“ изгледа као да је у Трамповом Вашингтону глуха. Ко је он да ишта каже? питају Трампови саветници. Колико тенкова или евра је Немачка послала? А када је тачно Немачка престала да купује гас од Путина?
Сурова реалност за Европу је да Трампов тим на европске лидере гледа као на споредне играче.Штавише, бизнисмени у Трамповој орбити примећују да европски доприноси Украјини нису премашили 15 милијарди долара ни у једном кварталу од 2022. године — док су амерички доприноси премашили 24 милијарде долара само у четвртом кварталу 2024. године.
Чини се да европски лидери претпостављају да ће сукоб у Украјини пратити образац југословенских ратова деведесетих година прошлог века, где је Америка пружала највећи део војне и финансијске подршке, док је Европа задржала равноправно место за столом – баш као што је то било 1945. године. Трамп је изгледа одлучан да спречи тај сценарио, остављајући Европску унију у непријатној позицији.
У међувремену, амерички министар финансија Скот Бесент је сигнализирао да би Бела кућа могла или да укине или повећа санкције Русији, у зависности од спремности Москве да преговара. Током недавне посете Кијеву, Бесент је Зеленскому представио захтев за права на минерална сировина као „исплату“ за прошлу америчку војну помоћ.
Бесент је тврдио да је Украјина пристала на услове. Међутим, у среду је Зеленски оспорио ово, напомињући да су Сједињене Државе обезбедиле 69,2 милијарде долара помоћи под Бајденовом администрацијом – далеко мање од онога што Трампова Бела кућа сада тражи заузврат. Он је инсистирао да би сваки споразум захтевао безбедносне гаранције САД за послератно решење.
Трампистичка доктрина склапања послова у служби America First не изненађује да његов тим захтева приступ украјинским минералним ресурсима од 500 милијарди долара као услов за континуирану америчку заштиту. Једино што изненађује је да би било ко био шокиран овим.
Трампови најближи саветници су појачали овај приступ:
- Државни секретар Марко Рубио заложио се за помак ка мултиполарном свету у којем Сједињене Државе заузимају секундарну улогу у Европи.
- Саветник за националну безбедност Мајк Волц изјавио је да Европа мора да „поседује овај сукоб у будућности“ — што значи да треба да плати рачун.
- Секретар одбране Пит Хегсет отворено је рекао савезницима у НАТО да Европа мора пружити највећи део будуће војне помоћи Украјини.
Трампово инсистирање да Европа решава „локална питања“ попут Украјине без великог учешћа САД могло би на крају да принуди развој независног европског безбедносног оквира.
Исход Трампових преговора са Путином остаје неизвестан, али без обзира на резултат, ови разговори означавају историјску промену у односима САД и Русије и будућности европске безбедности.
Ако Трамп и његов тим успеју да обезбеде мировни споразум који избегава перцепцију америчког пораза и гура Европу ка војном самопоуздању, његово коцкање ће се спектакуларно исплатити.
Али ако Русија прекрши примирје и заузме Кијев – изнудивши понижавајући тренутак „хеликоптер на крову амбасаде“ – Американци ће се осећати обешчашћено, а Трампова репутација ће патити.
Улози су велики, а исход је непознат. Оно што Трампа издваја је његова спремност да преузме велике ризике у потрази за великим победама.