Протести у више украјинских градова ушли су у десети дан после смене Михаила Федорова са места министра одбране. Председник Володимир Зеленски сменио га је 15. јула, после сукоба са дотадашњим врховним командантом Олександром Сирским, а затим покушао да га задржи у власти нудећи му друге функције.
Федоров је то одбио и јавно поручио да прихвата само место министра одбране. У средишту спора су војне набавке и питање ко у ратним условима усмерава реформе у систему одбране.
Промене у врху команде
После Федоровљеве смене, Зеленски је накратко понудио ресор министру унутрашњих послова Игору Клименку, а затим поставио генерал-мајора Јевгенија Хмару. Већ у уторак смењен је и Сирски, кога је заменио генерал-мајор Михаило Драпати.
Иако се Хмара и Драпати у украјинској јавности сматрају прихватљивим и мање спорним изборима, начин на који су одлуке донете изазвао је нови талас незадовољства. Најмање један високи војни званичник поднео је оставку у знак солидарности са Федоровом.
Борба за утицај и поверење
Према анкети објављеној у уторак, 72 одсто испитаних не одобрава Федоровљеву принудну смену. Његов рејтинг поверења скочио је са 35 на 65 одсто за само неколико дана, док је Зеленски у истом периоду порастао са 54 на 59 одсто.
Федоров је у кратком мандату покренуо низ потеза у дигитализацији, војним набавкама, програмима за беспилотне системе и јачању контроле над токовима новца у одбрани. Истовремено је ушао у директан сукоб са делом војног врха, који је такве потезе видео као мешање у надлежности команде.
Криза је сада прерасла кадровско питање. У тренутку када Украјина има све већи проблем са попуном јединица и поверењем јавности у институције, раскол у врху власти постаје политички и безбедносни терет за Кијев.