Андреј Млакар
Шеф украјинске војне обавештајне службе Кирил Буданов самоуверено је недавно изјавио да време домниације бродова у малим затвореним и полузатвореним морима прошло и да будућност припада беспосадним пловилима.
Наиме, Буданов чија је војна служба била носилац развоја беспосадних морских пловила да се таква оружја константно унапређују и да ће ускоро постати доминантна.
Буданов је рекао је да се роботске поморске платформе унапређују. Посебно су опремљени системима за гађање малих површинских и ваздушних циљева и удар по обалама.
“Дакле, временом ћемо вероватно видети потпуну доминацију беспилотних пловила над конвенционалним ратним бродовима. Барем у затвореним или полузатвореним водама, као што су Црно море, Медитеран, итд. Ово је пут напред”, рекао је Буданов.
Донекле јесте у праву био Буданов, али није рачунао да могуће да такав удар има и контрамере и да ће бродови такође морати да прилагоде обуку и наоружање употреби беспосадних пловила, да се постигне већа аутоматизација и откривање пловила.
То ће значити пре свега уградњу радара за откирвање ниских циљева попут беспосадних пловила, употребу дронова и борбених хеликоптера који ће елиминисати потенцијалну претњу.
За сада у оваквим условима какви су у Црном мору од маја до октобра месеца услови за напад на циљеве попут бродова нема великих таласа, невремена су идеални, а руски бродови немају пуну аутоматизацију што олакшава напад.
Иначе Украјинци користе и тактику “вучијег чопора” за напад на руске бродове који се налазе на отвореном мору користи се 4 до 6 беспосадних пловила.
Такав случај забележен је 31. јануар на 1. фебруар када је нападнута ракетна корвета „Ивановец“ Project 1241 Molniya (НАТО класификација класа Тарантул) Црноморске флоте.
Само беспосадно пловило када напада циљ на отовореном мору има мале шансе да преживи напад, међутим са 4-6 оваквих пловила сиутација се мења кад је у питању самоубилачки напад.
Док једно беспосадно пловило стоји и осматра 5 или 3 пловила круже најпре око мете сужавајући круг око саме мете недајући му могућност адкеватне одбране и онда слети напад који се обично завршава фатално по само пловило.
Већина руских бродова има тешке митраљезе КПВ калибра 14,5 мм који су се користили за гађање украјинских беспосадних пловила и нису имали толико јак ефекат на заустављање оваквих пловила.
А, онда су Украјинци почели да праве серију различитих беспосадних пловила за ПВ улогу који су требали да употребом ракета ваздух-ваздух прилагођених за лансирање са морских пловила користе за обарање хеликоптера или извиђачких авиона, који лете на малим висинама и као истурене осматрачнице на мору за откривање беспосадних поморских пловила.једно такво пловило су успели Руси да заробе са две ракете које се насукало. Руси су наводно радио ометањем и прекидима старлинк везе која се користи за управљање оваквом летелицом успели да електронским противдејствима ометају оваква пловила.
Новина коју су псремили Украјиници тачније СБУ, а која је примењена на ушћу реке Дњепар у Црно море јесте употреба беспосадних пловила као носача вишецевних ракетних система БМ-21 Град калибра 122 мм где се са 32 цевног лансера скинуто 6 цеви по три са сваке стране за лансирање који могу да изводе напад на копно у домету од 20 км.
Такође једна од новина је и употреба беспосадних пловила као носача пртивоклопних ракета по три са сваке стране највероватније Стугна за напад на бродове од нивоа патролних до ракетних корвета.
За сада није било забележено постојање или уградња противоклопне ракете бримстоне или противбродске типа харпун за напад на бродове ван визуелног домета са чиме ће се заиста игра на Црном мору или другим полузатвореним или затвотеним морима применити и натерати друге ратне морнарице да израђују оваква пловила уместо скупих ракетних корвета или брзих ракетних чамаца.
Ипак, евидентно је да противбродске ракете и беспосадна пловила почињу да играју све значајнију улогу. Пре неких 14 година када су се овкава пловила појавила веровало се да ће имати незамењиву улогу у чувању бродова и лука од упада поморских диверзаната. Три године рата у Украјини и на Црном мору значајно су измениле тактику ратовања на Црном мору као и обуку морнара на бродовима, али и поморских официра.
Украјински морска беспосадна пловила MAGURA V5 тактитичко-технички подаци
Димензије: дужина: 5,5 м, ширина 1,5 м, газ 0,4 м висина изнад водене линије: 0,5 м
Брзина крстарења: 22 чвора (40 км/х)
Максимална брзина 42 чвора (око 75 км/х)
Максимални радијус 450 наутичких миља (800 км)
Максимална тежина корисног терета: 320 кг
Управљање: преко сателита