Вест о данашњем нападу на Кримски мост и Брјанску област постаје све занимљивија, од када се појавио снимак на коме се види како ракета пада, а испоставило се да није била британско-француска Сторм Шедоу/Саклп Навал него да је у питању ни више ни мање него ПВО ракета С-200 ракетног система СА-5 познатог под називом Вега, Дубна, Волга.
Наиме, једна од сигурносних камера забележила је тренутак на коме се види пад ракете. Пажљивим проучавањем уочено је да није у питању као што се мислило крстарећа ракета Сторм Шедоу/Саклп Навал него ни више ни мање него ракета 5V28 ракетног система С-200.
Да иронија буде већа ракета је пала на локалну пилану и уништила је у потпуности. Локалне власти тврде да су ракету уништили, међутим то објављени снимак демантује, јер се на њему јасно види пад ракете и експлозија у селу Дјатково у Брјанској области на територији Руске Федерације.
Многи су тврдили да је у питању стратешка беспилотна летелица ТУ-141 Стриж В4 међутим снимак указује да пројектиу личи на ПВО систем С-200.
Такође једна од претпоставки јесте да су у нападу на Кримски мост такође кориштене ове модификоване ПВО ракете уместо Сторм Шедоу. Иако се наводило да је руска ПВО на Криму дејствовала хибридним системима Панцир-С1 и Тор М2 изгледа да су кориштени много крупнији ракетни системи. Неки аналитичари руски и западни наводе да су употребљени модификовани ракетни системи С-200 за удар на копнене циљева за ударе дуж балистичке путање, па је тако домет повећан са 270 на 400 км.
Напад је одбијен ПВО системима за пресретање балистичких ракета С-300ВМ и ВМ4.
Оно што је занимљиво у целој причи јесте да је до поновног напада на Кримски или Керчки мост дошло у тренутку када је Украјина признала после скоро седам месеци да је она организвала и извела напад на Керчки мост 8. октобра 2022. године.
Сада логично питање се поставља одакле Украјини ове ракете. Иначе Украјинска ПВО у свом поседу је имала ПВО ракетни систем С-200Б чији последњи дивизион је расформиран био у новембру 2013 године. Значи само пар месеци пре Мајданских дешавања. Иначе овај ракетни дивизион био је стациониран у Лавовској области у граду Камианка-Бузка.
Према тадашњим плановима за реформу Оружаних снага Украјине, Министарство одбране је последњих годин пре званичног повлачења систематски повлачило са борбеног дежурства све системе ПВО дугог домета С-200Б. 540. пук је био последња јединица у којој је дежурао ПВО систем С-200Б. Поред њега, С-200 је дежурао у 96. ракетној бригади (Кијев), 160. ракетној бригади (Одеса), 208. ракетној бригади (Херсон) и 50. противваздушној ракетној бригади авио-ракетни пук (Феодосија, Крим).
Систем ПВО С-200 ушао је у новију историју Украјине по трагичном инциденту када је 4. октобра 2001. године, током вежби на Криму (рт Опук), услед погрешног навођења, ракета дивизиона С-200 изгубила свој тренажни циљ и преусмерен на снажнији сигнал са цивилног авиона Ту-154 који је летео из Тел Авива (Израел) за Новосибирск (Русија), и разнео га. У овој трагедији погинуло је 78 људи. Истовремено, један број стручњака (укључујући и тадашњег министра одбране Кузмука) не признаје да је то била украјинска ракета.
Од 2014. године остало је непознато колико је и да ли је Украјина делаборирала све ракете и лансере или их је оставила ускаладиштене, као и колико је ракета преживело бомбардовање и колико су исправне. Вероватноћа да су то биле ускладиштене ракете је велика.
У медијима се доста нагађало да би ове ракете могла донирати Бугарска, која истине ради у почетку није ркла ни ДА ни НЕ, али недавно председник Роман Радев у сусрету са украјинским председником Зеленским је одбио да пружу помоћ у наоружању јер би тако ослабио бугарске ракетне способности. Неки су тврдили да је своје ускладиштене ракете послала Пољска која их вероватно има ускладиштене.
Укратко о СА-5
С-200 (према НАТО класификацији – “СА-5 Гаммон”) је совјетски противваздушни ракетни систем дугог домета за све временске услове намењен за одбрану великих индустријских подручја, борбених авиона, ваздушних командних места на висинама од 300 м до 40 км, која лете брзином до 4300 км/х, и на дометима до 300 км у условима интензивних радио противмера.