Ракетни систем дугог домета С-200 по НАТО номеклатури SA-5 Gammon ОКБ Алмаз, познат је по три имена Ангара, Вега, Дубна. Намењен је да делује на средњим и великим даљинама.
Конструисан је за одбрану великих површина од напада стратешких бомбардера и спречавања шпијунски прелета. Верује се да је конструисан да обара стратешке извиђаче попут СР-71 Blackbird. Верује се и да је његова главна мета био бомбардер Б-70 Валкира, који је био и остао прототип.
С-200 представља уједно и један од највећих ПВО система који је икада конструисан. Први пут светској јавности приказан је у новембру 1963. године. Неки су га називали и „противракетном ракетом“. У оквиру Совјетске војске налазио се у саставу Ракетних трупа ПВО.
Основна тактичка једница је батаљон са шест непокретних лансера. Осим лансера сваки батаљон има и радар 5N62B – SQUARE PAIR познат и као П-35 који се користи за рано откривање ваздушних циљева.
Сваки ракетни батаљон има један П-35М (НАТО ознака BARLOCK-B) радар Е/Ф опсега 320 км за претрагу и проналажење циљева са интегрисаним Д-банд ИФФ системом, један Х-банд НАТО ознаке SQUARE PAIR навођење ракете домета 270 км радар и шест полуфиксних једношинских лансера.
Ракетни систем противваздушне одбране С-200 укључује нишански радар РСЦ 5Н62Б ( антенски стуб К-1В, кабина К-2В), стартну батерију 5З51 (почетна припрема К-3В кабина, лансер 5П72В, машине за пуњење 5ИУ24М, противваздушне вођене ракете 5Н21 и 5Н28), напајања – дизел-електране. Овај радар ради у склопу и других совјетских осматрачких радара и радара за осматрање и одређивање висина лета летелица. Сви они прибављају податке о удаљеним циљевима, који се шаљу радару 5N62B – SQUARE PAIR који води ракету према утврђеној тачки. Тад се укључује активни радар који води сам ракету до циља.
Ракета има дужину 10,72 м. У питању је једностепена ракета,која има четири спољашња бустера од којих је сваки дуг 4,9 м и има тело пречника 0,48 м са једним крмилом размаха 0,35 м од тела бустера. Ракета има размах крила 2,85 м, а пречник је 0,85 м и погони је ракетни мотор на чврсто гориво. Минимални домет ракете је 60, а максимални 270 км и може да делује по великим и врло салбо покретним циљевима, као ио ним експтремно брзим. Радио-командно вођење се примењује у почетној и средњој фази лета ракете, док је у завршној фази активно радарско смановођење. Бојева глава ракете је високо-експлозивна, која се активира путием сигнала или близинским упаљачем. Када је ракета опремљена нуклеарном бојевом главом, користи се командно активирање. Иначе јачина нукеларне бојеве главе изниси 25 килотона. Максимална брзина ракете је 4 маха.Тешина класичне бојеве главе износи 217 кг.Осим овог ракетна батерија користи и радар Big Black домета 500 км, који ради у Л опсегу
Систем С-200 се у западној литератури наводи и као ракетни систем „Талин“ јер је прва батерија са овим ракетним системом била размештена управо око овога града. Совјетска војска користила је процењује се око 1.200 лансера од којих су неки имали нукеларну бојеву главу.
Од иностраних корисника, који и данас користе овја ракетни систем су: Сирија, Северна Кореја, а од бивших Пољска и Либија. Совјетска војска ове ракетне системе имала је размештена у Источној Немачкој у околини Ростока и Рудолштата, у Мађарској Созомбателија и у Чехословачкој око Пизена, као и у Монголији.
Највећи корисник је свакако Сирија која их и данас борбено користи за одбрану Дамаска, Думарије и Хомса.