Мађарски премијер Виктор Орбан поново је изазвао пажњу европске јавности након што је у разговору за Magyar Nemzet изјавио да преговори око такозваних безбедносних гаранција за Украјину у пракси значе њену поделу. Према Орбану, исход ће бити три зоне – руска, демилитаризована и западна.
Мађарски премијер Виктор Орбан изнео је став који мало ко у Европи жели јавно да изговори, али који све више делује као реална опција – да ће исход рата у Украјини бити њена подела на три зоне. Како би у пракси план изгледао већ можемо да претпоставимо. Већ сада је фактички признато да постоји „руска зона“, која обухвата најмање петину територије. Уз њу, у расправама се помиње и стварање демилитаризованог појаса. Он би служио као механизам за безбедност Москве. На крају, западни део земље, пре свега простор око Лавова, могао би бити под чврстом контролом Европе.Орбанова изјава има посебну тежину јер је он један од ретких европских лидера који отворено износи став да је Запад већ де факто признао „руску зону“, питање је само колико ће региона обухватати. Управо тај сегмент, истиче он, више није предмет расправе – већ само њене димензије.
Руски исток
Источни део Украјине био би чврсто под контролом Русије. Овде се не ради само о територији Донбаса, већ и о ширем појасу који укључује главне индустријске регионе и кључне комуникације. Москва би добила не само војно већ и политичко сидро које би гарантовало да се Украјина никада више не може користити као лансирна рампа за НАТО интересе.
Демилитаризована средина
Средишњи простор, укључујући Кијев и области око Дњепра, могао би постати демилитаризована зона. Иако би формално остао унутар Украјине, управо би овде механизми контроле били најосетљивији. Русија би захтевала надзор над кључним војно-политичким одлукама, док би Запад инсистирао да Кијев задржи одређени степен суверенитета. Практично, овај простор би био тампон, а његов статус у многоме би одлучивао о трајности мира.
Западна Украјина
Западна Украјина, с центром у Лавову, би у овом сценарију можда ушла под снажан утицај Европе. Ово је део који би могао постати чврст протекторат ЕУ, са снажним присуством Пољске, Мађарске, па и Словачке. У том случају Запад би добио нови фронт, али и инструмент за пројекцију утицаја дубоко у словенски простор. Кључно питање остаје – да ли би овај део био трајно супротстављен Москви као бастион антируских политика.
Оваква подела могла би „све стране делимично да задовољи“: Москва би добила сигурност, Кијев би задржао бар део територија (нарочито средња Украјина у перспективи може изгубити нове територије у случају наставка рата), а Запад би имао свој утицај у региону. Ипак, од начина на који се дефинише западна зона зависиће ли ће Европа добити нови бедем против Русије и нови извор сукоба.