Андреј Млакар

Ирански напад на Израел је окончан. У питању је био класични упозоравајући удар да Тел Авив, ако не жели наставак саге остави команданте Ал Кудс бригаде на миру. Напад је иначе био усмерен на две ваздухопловне базе које имају кључну улогу у нападима на Газу, југ Либана и околину Дамаска, а познати су као експерти за дуге летове.

О иранском нападу је све махом познато, да су ирански хакери прво покушали да паралишу израелске радаре како би олакшали напад Пасдаранима који су лансирали у то време масовно дронове камиказе и крстареће ракете.

Међутим, израелски радари нису ни били толико битни, јер у овој фази Израелци су се ослонили на Американце и њихову осматрачку инфаструктуру од сателита у космосу који су заједно са израелским вршили осматрање Ирана, али и на радарску станицу AN/FPS-132 Block 5 radar која је била најзаслужнија за утврђивање локације одакле су лансирани пројектили и њихову путању као и када је потребно извести пресретање.

Радар A/N FPS-132 Block 5

У питању је радарска станица која се налази иначе у Катару.

Радар A/N FPS-132 Block 5 је посебно моћан, констурисан да детектује и надгледа лансирање балистичких пројектила са удаљености до 3.000 миља или 4.828 километара у реалном времену. То значи да свако лансирање пројектила или присуство авиона у овом домету може бити откривено катарским радаром за рано упозорење.

Његов антенски стуб представљају 2 AFAR са пречником антене од око 28 метара. Оштрице од антена се постављају под падом од 120 степени

A/N FPS-132 радар дугог домета са фазном антенском решетком спосбан је да обезбеди детекцију, упозорење о нападу и процену напада балистичких ракета лансираних са мора и интерконтиненталних балистичких ракета (ИЦБМ) лансираних против западног дела САД и савезничке нације.

Конструкција антенског стуба радара A/N FPS-132 је скраћени тетраедар висине око 35 м. Ове радаре упоређују са руским радарима дугог домета Вороњеж-ДМ јачине 700 kW. Ови радари раде у дециметарском опсегу на фреквенцијама 420-450 МHz.

Радар A/N FPS-132 може да детектује иранске балистичке ракете одмах по лансирању и да одмах одреди путању и о томе обавести системе Патриот и ТХААД и његов вишенаменски радар за гађање AN / TPY-2 GBR који има домет од 1000 до 1500 км, што би било довољно за рано упозорење на долазак иранских ракета.

Радар је смештен у бази Ел Удеид у којој је могуће смести и до 100 летелица од бробених авиона до стратешких бомбардера и авиона за електорнско ратовање, као и летећих радарских станица које контролишу небо изнад Персијског залива. Радар A/N FPS-132 распоређен у Катару може да покрије егзоатмосферски простор изнад НР Кине све до провинције Хубеј.

Радар AN / TPY-2 GBR

Још један важан елемент откривања балистичких ракета јесте радар AN/TPY-2 противракетног система THAAD који има домет од `1.000 км, а ради унутар Х подручја од 8 Ghz-12 Ghz. Oвај радар чини пет целина: радарска антена, полуприколица са опремом за хлађење која уз помоћ етиленгликола хлади радарски систем у раду, полуприколице са електронском опремом у којој је смештен оно што се звое 2мозак“ овог система четири снажна упоредна процесора, контролне станице за увезивање радара у систем THAAD и систем за напајање 1,1 MW дизел генератор који потроши по сату рада између 300 и 340 литара горива. Радар се састоји од 25.000 елемната за слање и пријем сигнала који су смештени на површини од 10 метара квадратних. Овај радар се користи за претраживање, откривање и праћење мета. Радар може да пратии до 30 циљева и да наводи до два пресретача на сваки циљ.

Још један важан елемент у откривању иранских балистичких ракета који је упозорио Израел био је и систем SBIRS ( Space Basade Infra Red System) мрежа сателита која је постављена на подручјима ниских и високих орбита

У питању су четири сателита у ниској орбити и два у високој.

Уређаји су засновани на платформи А2100М коју је развио Lockheed Martin. Маса сателита је око 4 кг. Главни носиви терет су две ИЦ камере: панорамска и детаљна надзорна, које омогућавају праћење земљине површине од близу, као и тражење, откривање и континуирано праћење балистичких пројектила на активном делу путање лета. Свака комора користи Шмитов телескоп са пречником главног огледала од око 500 м. Постоји пасивни систем хлађења за конструктивне елементе. Поред детекције лансирања балистичких пројектила, сателитска опрема омогућава откривање нуклеарних експлозија, уз одређивање координата, као и снимање њихове снаге и спектра емисије.

Компонента SBIRS-HEO је имплементирана на бази инфрацрвене опреме која је уграђена као додатни терет на извиђачке сателите US JUMP SEAT.

Подаци са сателита се преносе до земаљских релејних станица, а затим преко оптичких и сателитских комуникационих канала до центра за упозорење о нуклеарним пројектилима северноамеричког ПВО система (НОРАД), где се користе за идентификацију врсте претње, Одређивање координата почетне тачке и предвиђање подручја удара бојеве главе. Ова информација се шаље заједничком командном месту НОРАД-а ради припреме извештаја највишем војном и политичком руководству Сједињених Држава и команди оружаних снага.

У оквиру програма SBIRS требало је да створи групација од 24 сателита у ниској орбити конструисани да прецизно прате бојеве главе и мамце у различитим деловима лета.

Године 2019. постало је познато да је Министарство одбране САД, у вези са „новом растућом претњом хиперсоничних и крстарећих ракета”, одлучило да не заврши изградњу орбиталне констелације SBIRS, већ да се фокусира на убрзано стварање најновији система.

Када би Иран заиста хтео да нанасе изненадни удар на Израел, где би израелски елемент ракетног штита био паралисан морао би прво да уништи радарску станицу у бази Ел Удеид као и положаје ракетног система THAAD,а посебан изазов био би ометање или покушај уништења осматрачких сателита у ниској орбити мада Иран нема техничких могућности за овакву акцију тренутно, што опет Израелу даје шансу да опет се не догоди фактор изненађења.

Шта је Иран научио из напада?

У праву је Зоран Кусовац, познати војни новинар и стручњак у свом погледу на актуелни напад Ирана на Израел, да је Иран овим нападом открио шта све Израел има и може.

„Иран је сигурно јуче из својих база почев у Јужном Либану у Сирији и Ираку вршио врло софистициране операције електронског осматрања и извиђања да би снимо начин како Израел реагује. Израел је овим компромитовао своју највећу тајну, и то је можда највећа победа Ирана. Начин како се реагује, начин како се комуницира, одређивања приоритета циљева, начин како се омета сателитско позиционирање и тако даље. Све је то велика тајна, коју је сада Иран открио и Израелу ће требати много времена да то дигне на једна други ниво који ће за Иран бити непробојан“, рекао је Кусовац у анализи за Ал Џазиру.