ATACMS (Армy Tactical Missile Sistems) је скраћеница за армијски тактички ракетни систем. Овај ракетни систем производи фирма Loral Vought Systems.
Развој овог ракетног система можемо да пратимо још од 1978. године када су начињени били првио кораци да се напарави једна ракета која би била носач касетних бојевих глава на велике удаљености.
Први корак у производњи овог ракетног система начинила је агенција за развој добрамбених технологија DARPA која је развила била концепт демонстрационе технологије под називом „Asault Breaker“. Program ATACMS формално је започео 1983. године под називом Joint TACtical Missile System (JTACMS) или заједнички тактички ракетни систем. Оно што је интересантно јесте да су на овом програму заједнички радили Америчко ратно ваздухопловство (USAF) и копнена војска.
Међутим USAF је из овог програма изашла 1985. године, а америчка војска је назив из JTACMS променила у ATACMS . Наредне године је и промовисан нови ракетни систе који би остварио ракетни удар у тактичкој и оперативној дубини противника. Циљ је био заменити остарели тактички ракетни систем „Lance“ са конвенционалном бојевом главом koји је намењен за напад на противничку позадину, центр базирања, логистике, аеродроме, командна места
Прагматични Aмериканци одлучили су се да не праве нови лансер, већ да се искристи постојићи вишецевни лансер ракета MLRS (Multiple Launch Rocket System) М-270 који је сасвим одговарао плану и налазио се већ у саставу артиљеријских бригада и батаљона копнене војске. План модернизације предвиђао је да постојећи лансер може да лансира веће ракете.
Зато је и одлучено је да се крене у развој тактичке балистичке ракете која би била упакована у херметички контејнер и постављена у сам лансер. На тај начин била би обезебежан уштеда што се тиче финансија, пошто количина новца издвајаног за програме наоружања је била све мања.
Потребе за преправкама лансера није било и јако брзо је дошло до усвајања новог технолошког решења.
Иначе сам MLRS М-270 је био замишљен као универзална платформа у коју се поставља херметички запаковани контејнер са ракетом који се после употребе избацује и поставља нови.
У првом случају користио се контејнер са по шест херметички запакованих ракета, по три у сваком реду у кутији од стаклопластике. У првом случају ако се поставе два контејнера са по 12 ракета које се могу лансирати за мање од 50 секунди.
У овом случају фокус пажње биће на тактичким ракетама ATACMS који је замишљен фамилија пројектила специјализованих за дејство по различитим циљевима и на различитим удаљеностима.
Опис ракете ATACMS
Ракета MGM 140 ATACMS има класичну конфигурацију ракете са покретним репом. Конторла лета ракете се оствраује преко кормила на репу. Кормила су склопљена у контејнеру, а отварају се после лансирања. У предњем делу ракете налази се простор за смештај терета, док се у задњем делу налази ракетни мотор на чврсто гориво.
Ракета је дуга 3,98м, пречник тела је 0,61м. Максимална тежина ракете приликом лансирања је 1.670 кг. Са теретом од 450 кг ракета има максимални одмет од 153 км.
Ракета ATACMS Block I А ако носи терет од 160 кг има максимални домет од 250 км. Block II носи терет од 260 км односо 13 BAT пројектила, а њен је домет је 125 км, верзија Block IIА носи 6 комада BAT муниције.
САД су развиле две верзије ATACMS у верзијама Block I и Block II, као и подваријантама. Block I носи 950 М-74 кумулативно-фрагментованих бомбица, док верзија Block II садржи BAT прецизно вођену субмуницију. Као што смо споменули једну ракету типа ATACMS могуће је лансирати из HIMARS (High Mobility Arttilery Rocket System) високомобилини артиљеријско ракетни систем. За разлику од HIMARS-а, MLRS може да лансира две ракете.
ATACMS Block IРазвој ракете MGM 140 ATACMS Block I завршена је у децембру 1989 године, после 25 опитних лансирања после чега је ракета ушла у оперативну употребу почетком 1991. године. Ракета је јако брзо била употребљена у операцији Пустињска олуја. Том приликом из М 270 испаљено је 30 ракета ATACMS Block I на ракетне положаје логистичке базе.
Ова ракета је уведена у оперативну употребу 1989. године и намењена је за уништавање такозваних „меких“ циљева на удаљеностима од 25 до 165 км. У групу тих циљева сврставају се ПВО јединице, командна места, ракете земља-земља, земља -ваздух и земља-море, логиситчке базе, хеликоптерске базе, штабови и стајанке. Ради се о полубалистичкој ракети великих могућности у погледу реаговања и намењена је за дејства у свим временским условима.
Ова ракета носи 950 АPA пројектила М-74 (субпројектила за дејство по живој сили и материјалним средствима. Код ове верзије ракете постоје три могућности избијања субпројектила и могућност лансирања изван осе. Једно пуњење лансера има две ракете и свака ракета може да буде испаљена у размаку од 20 секунди на различите циљеве. Иначе код лакше верзије лансера М-270 познатог и као HIMARS H-142 поставља се само контејнер са једном ракетом. Украјина тренутно у свом наоружању има оба лнасера са превагом према Химарсу.
ATACMS Block I
Је ракета која допуњава прву верзију Блок I и намењена је за дејство по осетљивим циљевима на даљинама већим од 30 км односно 70 до 300 км. Мета овог пројектила су једнице ПВО, Командна места, ракете земља- земља. Такође ради се о полубалистичкој ракети намењена за дејство у свим временским условима са великим брзином реаговања. Ова ракета носи 310 АРАМ субпројектила М-74 и задржава високи степен ефикасности на већим даљинама гађања захваљујући уграђеном систему ГПС вођења. Испаљује се исто са лансера М-270 и HIMARS H-142 . Иначе лансери су модификовани уградњом система за прецизније одређивање позиције ракете (Improved Position Determining System- IPDS) и GPS антене. Ракета има три могућности или програма избацивања субпројектила и могућности лансирања изван осе. Свака ракета може да се испали у размаку од 20 секунди на различите циљеве.
Је полубалистичка вођена ракета земља-земља која носи 13 BAT или BAT P31I субпројектила (BAT -противоклопни пројектил домета 140 км. Блок II је адаптација ракете Блок I са модификацијама и предностима које омогућава субмуниција BAT. За циљ дејства ракете одређују се концентрисане оклопне јединице у покрету величине једног батаљона. Ослобођени BAT субпројектили могу самостачлно да претражују простор и уништавају оклопне циљеве у покрету. За откривање користи акустичне и инфрацрвене сензоре. Субмуниција BAT P31I омогућава гађање топлих и хладних, покретних и непокретних циљева, укњучујући и лансере ракета земља-земља.
BAT субмуниција састоји се од следећих елемената IC или IC/MMW трагача, склопа за регулацију напајања, инцерцијалне мерне јединице, централне електронске једнице, акумулатора, бојне главе, термичке батерије и тела са крилима на којима су смештени акустички сензори.
BAT субмуниција користи пасивне IC и акустичке сензоре за тражење, напад и погодак покретних оклпних циљева. BAT је аеродинамичка стабилна јединица без погодна дуга 91 цм и тежине 20 кг, пречина 14 цм са сколољеним и 91 са раширеним крилима. Када се 13 BAT пројектилаизбаце из ракете носача отврају се крила, на чијим врховима се налазе акустички сензори, који откривају звучни отисак кретања возила, пројектили јуре према заједничком циљу, а онда сваки BAT својим IC сензором захваћа одређени циљ. Када дође до захватања BAT субуниција тандем кумулативнабојева глава напада циљ одзго.