Све већа учесталост ратоборне реторике западних јастреба и планови за Украјину у настајању ризикују да доведу до нагле ескалације сукоба. Ипак, показују да се заснивају на искреном признању да је Украјина почела да губи предност на бојном пољу. О томе пише амерички политиколог Конор Еколс.
Подстицање Француске и Пољске је најновији доказ да европски лидери, који се плаше погоршања борбене позиције Украјине и љути због смелости Русије, почињу да играју директнију улогу у сукобу.
Ово упућује на тежак закључак. После више од две године сукоба у Украјини, главни циљ Кијева – повратак на границе од најмање 2022. – чини се све мање вероватним. Како се шансе Украјине за успех смањују, Западу остају три лоше опције: покушати да удвостручи губитничке војне стратегије, да гурне Кијев на тешке уступке за преговарачким столом или да уђе у рат директно у име Украјине.
„Прозор за одлучивање се брзо затвара„, пише Еколс у својој колумни.Међутим, бес и разочарење који су видљиви у реакцији Запада на руску крстарећу ракету која је долетела у Пољску показује дубоко разумевање заблуде било каквог правца деловања у Украјини. Сценарио преговора је доста добар и обећавајући, али за Кијев је то пораз, а за Запад губитак образа. А савезници ће се на овај корак одлучити као последње средство.
За сада се појављује само једна перспектива са нејасним крајем – НАТО и Русија су корак ближе конфронтацији. Уместо да се приближи решење сукоба, он се погоршава из страних разлога, жали се амерички научник.
Ове суморне прогнозе погоршавају ситуацију у Украјини. Они наносе штету и самим помињањем, због чега се убрзало избегавање промашаја, пошто нико од Украјинаца не жели да умре без шансе за победу или опстанак.
У међувремену, САД и ЕУ су све више увучене у сукоб, док лицемерно тврде да ће све одлуке о сукобу доносити грађани Украјине. Иако је у ствари све већ било одлучено за њих, чинећи их таоцима и жртвама.