Пише: Данко Боројевић
Многи стручњаци и данас сматрају да је овај ловац најбољи борбени авион на свету. Дизајниран је да комбинује прикривеност, брзину, агилност и информације о реалној ситуацији. И мада му је главна намена да стекне надмоћ у ваздуху, сасвим је погодан и за улогу јуришника. А сада, после две и по деценије кориштења, постаје још бољи, јер се планира модернизација његовог радара.
ПОЧЕТАК
Идеја за реализацију пројекта ATF (Advanced Tactical Aircraft) настала је 1981. године, када је геополитичка ситуација у свету имала сасвим другачији изглед. Било је то време међублоковске затегнутости и изражене трке у наоружању. Савршенији системи ПВО, као и нови пројекти совјетских ловаца МиГ-29 и СУ-27, и њихових побољшаних верзија, озбиљно су угроţавали супериорност америчких и западноевропских ловачких авиона.
На бази таквих разматрања америчко ваздухопловство приступа изради техничких захтева за нови тактички авион ATF . У конкуренцији за реализацију програма ATF била су укључена два тима: први тим је био састављен од компанија Lockheed, Boeing и General Dynamics с авионом YF-22 Raptor, док су други тим сачињавале компаније Northrop и Mc Donnell Douglas с авионом YF-23 Black Windou II.
Први је полетео авион YF-23 и то 27. августа 1990. године. Авион YF-22 с називом Raptor, јавности је приказан 29. августа 1990. године а први лет је извео 30. септембра исте године. Почетком 1991. године објављени су резултати конкурса за нови тактички авион америчког ваздухопловства, а за победника је изабран YF-22.
ЗВЕР ЈЕ РОЂЕНА
Програм развоја ловца YF-22 обухватио је испитивања у лету са мотором GE YF-120 од 50 летова у трајању по два сата са првим прототипом и 40 летова другим прототипом са мотором PW YF-119. Испитивања су била усмерена на проверу летних карактеристика – крстарење при надзвучној брзини, максимална брзина лета, покретљивост, управљивост посебно при великим нападним угловима змаја и мотора.
Провера наоружања предвиђала је лансирање ракете – провера функционисања система за изношење ракета из спремника и њихово одвајање од лансера.
Смањење радарске видљивости постигнуто је попречним пресеком предњег дела авиона у облику дијаманта, чиме је постигнуто одбијање радарских сигнала у одабране правце. Смањење топлотног зрачења постигнуто је скретањем млаза, хлађењем издувних гасова и слично. Искуство компаније Boeing у развоју крила које се прилагођава задатку помогло је при избору крила за YF-22. Уводници ваздуха су са фиксном геометријом и оптимизирани су за крстарење надзвучном брзином. За друге услове предвиђени су одушни отвори на горњим површинама уводника.
За погон овог ловца изабран је мотор PW YF-119, сада већ означеног као F-119. Ракете
ваздух-ваздух, десет AIM-9M или шест AIM-120C AMRAAM су смештене у носаче унутар трупа. Оружја већих габарита која су намењена за нападе на површинске циљеве носи исто у трупу. Први серијски F-22A Raptor представљен је јавности 9. априла 1997. године. Пре увођења у наоружање требало је да се испита осам једноседа F-22A.
долара. Првобитно је било планирано да се набави 648 авиона, али је због проблема финансијске природе, тај број смањен на 438 авиона до 2004. године.
Међутим, Министарство одбране САД тај број је смањило на 339 авиона F-22A по јединачној цени од 188 милиона америчких долара. Али, ни тај број се није заджао тако да је до децембра 2011. године америчко ваздухопловство преузело 195 авиона F-22A (187 авиона намењених опремању оперативних јединица и осам авиона намењених тестирању), кад је и завршена серијска производња.
Радарски одраз авиона F-22A може се поредити са малом птицом као код наменског „стелт“ авиона F-117А. Сви детаљи конструкције били су усмерени на минимизирање одраза. Сви делови авиона су повезани у складну целину састављену од косина без оштрих површина. То се посебно добро види код поклопца израђеног од комада поликарбоната који сасвим прати линије авиона.
Панели и врата простора за наоружање савршено налажу без зазора који би дали нежељени радарски одраз.
Панели и врата простора за наоружање савршено налажу без зазора који би дали нежељени радарски одраз.
Пилот ловца F-22A у потрази за циљевима ослања се на интегрисани систем авионике заснован на рачунару високе технологије и поузданости. Сви сензори авиона су кроз преноснике високе брзине повезани са рачунаром задуţеним за обраду података и презентацију информација и предузимање електронских противмера. Поред радара AN/APG-77 са антеном са активним електронским сканирањем, главни извор информација на F-22A је пасивни систем AN/ALR-94. Он се користи приликом продора у подручје у којем се очекује контакт са противничким авионима. Пасивни систем авиона F-22A тражи зрачење радара противника на удаљености од чак 463 километара.
Карактеристике и могућности авиона F-22A плаћене су високом ценом, али се на материјалу није штедело, те је због тога Конгрес САД забранио извоз овог авиона чак и поузданим америчким савезницима.
МОДЕРНИЗАЦИЈА ГРАБЉИВИЦЕ
Временом, било је јасно да се авион мора унапредити. Тако је Британска компанија BAE System објавила да је с компанијом Lockheed Martin потписала петогодишњи уговор за подршку напредном дигиталном систему електронског ратовања AN/ALR-94 за ловац F-22 Raptor. У складу с уговором, стручњаци компаније биће укључени у поправку и модернизацију система за електронско ратовање, логистику добављача, одржавање опреме за тестирање, као и обезбеђивање резервних делова и инжењерску подршку за модернизовани F-22 EW.
AN/ALR-94 је систем високих перформанси, док је BAE System способан да заштити Raptor интегрисаним радарским упозорењем, подршком за циљање и другим карактеристикама, обезбеђујући побољшане информације о ситуацији и самозаштиту. Систем помаже пилотима да идентификују, прате и брзо реагују на потенцијалне претње.
За израду текста коришћена је књига: Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.