ПОЉСКА У УКРАЈИНУ ПОСЛАЛА ЕСКАДРИЛУ БОРБЕНИХ ХЕЛИКОПТЕРА МИ-24Д: ЛЕТЕЛИЦЕ ИЗ СКЛАДИШТА УПУЋЕНЕ ПРАВО НА ФРОНТ! ВИДЕО

Фото: Принтскрин Твитер

На друштвеним мрежама појавили су се снимци транспорта борбених хеликоптера Ми-24 према Украјини.

Како се могло видети на снимцима ради се о борбеним хеликоптерима Ми-24 који су били растављени и налазили су се на вучним возовима.

Убрзо испоставило се да је Пољска из својих резерви донирала Украјини ексадрилу од 12 борбених хеликоптера Ми-24 Д. До сада ове хеликоптере донирала је Чешка у верзији В и Д, док је Украјина сама имала ове хеликоптере у верзији П, а већину летелица изгубила је у борбеним дејствима још средином прошле године.

Сада тренутно кичму ове хеликоптерске флоте чине чешки хеликоптери Ми-24В

Верзија Ми-24 Д позната је и као Izdelye 246 (NATO Hind D) представља комплењтни редизајн хеликоптера Ми-24А, али је био знатно редизајниран, пре свега пилотска кабина која је добила тандем распоред. Центални део и задњи део трупа летелице су остали скоро исти. Прича каже да су упројектовању ове верзије хеликоптера кориштене компоненте оборенбих летелица АХ-1Ј Кобра и ротор ЦХ-47. Можда Да, а можда и НЕ. У сваком случају конзорцијум Мил се упознао са роторским решењима америчких хеликоптера.

Ми-24Д се сматра прелазним решењем од верзије А ка бољим модификацијама овог борбеног хеликоптера, новим погонским мотором и митраљезом калибра 12,7 мм. Иначе митраљез 12,7 мм стављен је у турелу са знатно већим пољем деловања. Стаклена кабина је уклоњена труп је постао ужи, копкити пилота и оператора наоружања су одвојени. Нишанџија и оператор се налази у првој доњој кабини, а пилот у горњој. Поклопци кабине су капљичасти и омогућавају бољу видљивост. Поклопци су израђени од непробојног стакла ии здржавају погодак зрна мањег калибра. Нишанџијин копкит је оклопљен и може да издржи поготке гранате калибра 20 мм. За оклоп су кориштене титанијумске плоче и са њима је обложен нос, под и бокови копкита, комплетни доњи део трупа, резервоар за гориво и редуктор.

Точкови су као и код верзије А увлачећи, али се носни точак налази у полуувачивом положају, због постављеног дужег амортизера. Погонска група се састоји од два мотора ТВ-3-117 сваки јачине 1.900 коњских снага. Ови хеликоптери добили су и ПЗУ филтери на усиснике ваздуха у моторе.

Наоружање

На хеликоптер је постављен четворцевни гетлинг топ 9-А-624 калибра 20 мм стављена је турелу УСПУ-24 на доњи предњи део хеликоптера. Брзина ватре износи 4.000 до 5.000 зрна у минути. Турела је даљински управљива и са њом управља оператор наоружања по азимуту -60/+20 степени.

На спољним крилима налазе се по четири носача на сваком крилу за ракете 9М17П (Радуга Ф). Систем за вођење ракета налази се у капљичастом доњем левом делу носа који се мође окретати 50 степени лево и 50 десно, што омогућава гађање циљева бочно од смера лета хеликоптера. Ми-24 Хинд Д може се користити и у соловима лошег времена, дању и ноћу јер је на десни доњи део постављен електрооптички систем.

Систем за управљање ватром састоји се од рачунара АИСТ, једнице за надзор наоружања КПС-53АВ осим за управљање ракетама може се користити за одбацивање авио бомби, нишан КС-53 и сви су уграђени у копкит нишанџије и оператора наоружања.

Пилот у свом копкиту има рефлекторски нишан ПКВ који се користи за лансирање невођених ракетних зрна, ракета ваздух-земља, одбацивање авио бомби и управљање митраљезом. Пилот управља топом само када су цеви топа напред тј када је турета закочена, а кад се турета и топ окрећу онда њиме управља нишанџија, однсно оператор система. Топ се може користити и против летећих и копнених циљева.

Од невођеног наоружања на хеликоптер се може поставити саћасти 32 цевни лансер УБ-32А-24 невођених ракетних зрна калибра 57 мм. Различите авио бомбе масе 250 кг типа ФАБ и ОФАБ, напалм ЗАБ и касетне РБК. Бомбе тежине до 500 кг носе се на унутрашњем носачу сваког од два крила.

На основу борбеног искуства постављени су ИЦ импулсни ометач Л-166В-1АЕ Испанка који су постављени на задњи горњи део опалте мотора и три лансера ИЦ радарских мамаца АСО-2В сваки има 32 мамца на доњем делу репног конуса.

Производња ових хеликоптера започела је 1975, у фабрици Арсенијев у Ростову на Дону а у оперативну потребу ушли су 1976. Производња је завршена била почетком 1980-тих. Све чланице Варшавског пакта су имале у наоружању ове борбене хеликоптере и идентични су били као совјетски, док летелице за земље трећег света су имале осиромашену опрему. Укупно је произведно око 300 ових летелица