Данко Боројевић
АМД Рафал (Avions Marcel Dassault-Breguet Aviation Rafale) је двомоторни
вишенаменски борбени авион француске производње. Производи се за потребе
француског РВ у стандардној верзији те у палубној верзији за потребе РМ. Донедавно
скоро сваки текст о Рафалу у стручној литератури започињао би реченицом: „Још увек
није пронашао страног купца“.
Овај авион масе 24,5 тона често се сврстава међу пет најбољих вишенаменских борбених авиона на свету.
Настојање земаља западне Европе да постигну договор о заједничком развоју новог
вишенаменског авиона, због познатог ривалства британске и француске ваздухопловне индустрије, нису дала очекиване резултате. Велика Британија кренула је у реализацију експерименталног ваздухопловног програма EAP (Experimental Aircraft Program), а Француска у самостални развој експерименталног борбеног авиона ACX (Avion de Combat Experimental) који ће касније добити назив Рафал.
За носиоца посла изабрана је фирма АМД, произвођач авиона из познате фамилије
Мираж (Mirage).
Пред будући авион постављени су строги захтеви: способност за успешно извршење
ловачких и јуришних задатака. У ловачким дејствима захтевана је способност авиона да пресреће и уништава различите циљеве у ваздуху, укључујући и крстареће ракете, у великом опсегу брзина и висина лета, у свим временским условима. У јуришним задацима авион је требало да буде способан да открива и уништава различите објекте на земљи, укључујући и малоразмерне и покретне циљеве, у тактичкој и оперативној дубини противниковог распореда.
Сходно тим захтевима требало је пројектовати авион који би имао високе маневарске
способности, могућност лета на великим нападним угловима, посебно у борби у ваздуху, и малим брзинама лета, релативну кратку стазу полетања и слетања, довољан долет и радијус дејства, носивост великог броја и довољне масе убојног терета.
У исто време је и РМ Француске изнела сличан захтев за свој морнарички борбени
авион ACM (Avion de Combat Marine) који би по својим карактеристикама био сличан
авиону ACX, али би он оперисао са палубе француских носача авиона.
Компанија Дасо је добила овлашћење да започне са развојем авиона ACX почетком 1983 године, дајући авиону назив Рафал. Истовремено је команија Снецма почела са
развојем турбовентилаторског мотора М88, који је био намењен за погон авиона
демонстратора технологије ACX. Првобитно је било планирано да се израде два
демонстратора Рафал А, али је то касније смањено на само један авион.
Рад на авиону Рафал А започиње марта 1984. године, а авион је представљен војном
врху 14. децембра 1985. године. Био је то једноседи експериментални авион, са делта
крилом двоструке стреле, са великим површинама активних канара на предњој горњој
позицији, новим обликом уводника ваздуха и једним вертикалним репом. Због кашњења мотора М88, за његов погон су изабрана два турбовентилаторска мотора Џенерал Илектрик Ф404-ГЕ-400 (General Electric F404-GE-400). Свој први лет демонстратор Рафал А извео је 4. јула 1986. године, на којем је постигао брзину од 1,3 маха. Неколико дана касније постигао је брзину од 1,8 маха. Авион Рафал је свој први јавни деби имао већ септембра 1986. године, на којем је демонстрирао своје врхунске летне карактеристике.
Успешно представљање авиона Рафал било је довољно импресивно за Министарство одбране Француске, које је априла 1988. године начинило распоред производње за авион Рафал. Летна испитивања су настављена, тако да је тест програм обухватао и прилаз уз додир палубе на носачима авиона Клемансо (Clemenceau) и Фош (Foch), како би се утврдило да ли прилазна брзина одговара брзини потребној за слетање на носаче авиона. Како се и претпостављало Рафал А је имао нижу прилазну брзину од службених француских палубних авиона Супер Етендард (Super Etendard) и Крусејдер (Crusader). Маја 1990. године у авион Рафал А су уграђени мотори Снекма (Snecma) М88, који су заменили претходне моторе ГЕ Ф404. Први лет демонстратора Рафал А са моторима Снекма М88 изведен је 19. маја 1991. године. Испитивања демонстратора Рафал А завршена су 865 летом 24. јануара 1994. године.
Због смањења средстава за одбрану који су пратили крај хладног рата, програм развоја авиона Рафал поново је почео да касни. Међутим, прототип Рафал Ц који је био црно офарбан и означен као Ц01 изводи свој први лет маја 1991. године. Иако је првобитно планирано да се произведу два протипа Рафал Ц, од тога се одустало и произведен је само један. Ипак су израђена два прототипа морнаричке варијанте авиона Рафал М. Први прототип авиона Рафал М полетео је децембра 1991. године, а други прототип новембра године. Двосед Рафал Б извешће свој први лет априла 1993. године. У априлу 1993. године авион Рафал М извешће своје прво успешно слетање на носач авиона Фош. Производња прве серије авиона отпочиње децембра 1992. године, међутим, производња се прекида новембра 1995. године, због политичких и економских проблема. После снажног лобирања производња се наставља јануара 1997. године, пошто су Министарство одбране Француске и компанија Дасо-Бреге договорили производњу 48 авиона са испоруком у периоду између 2002. и 2007. године. Првобитно је било планирано да се за потребе РВ и РМ Француске набави 336 авиона Рафал, али је план ревидиран, те је одлучено да се за РВ набави 234 авиона а за РМ 60 авиона Рафал. Међутим, убрзо је дошло до новог ревидирања уговора и смањења поруџбине на 228 авиона за РВ и 58 авиона за РМ. Званично авиони Рафал уведени су у наоружање РВ и РМ Француске 2001. године.
Авион Рафал је двомоторни вишенаменски борбени авион намењен потребама француског РВ и РМ. Рафал има веома изузетно богату механизацију коју чине чак 17 елемената. На нападној ивици крила су преткрилца која раде аутоматски са елевонима ради повећања узгона повећањем, кривине крила. На излазној ивици крила налазе се по три елевона. Конфигурација је пројектована тако да се увијање редукује зависно од оптерећења у маневрима, дозвољава примену CCV (Control Configurated Vehicle контролисана конфигурација) технологије, смањујући до минимума последице отказа неког од покретача командних површина. Пилотска кабина је са седиштем нагнутим за 29 степени, одличном видљивошћу у свим правцима и бочном пилотском палицом. Узширокоугаони ХУД (HUD) су уграђена још три приказивача и ХОТАС (HOTAS) команде са аутоматским ограничењем преоптерећења у маневру. Вишенаменски радар РБЕ2 има фазирану антенску решетку са електронским сканирањем сачињену од преко 1000 примо-предајних модула. Радар је вишережимски, домета 110 км има могућност откривања и праћења осам циљева и истовремено гађање четири циља са ракетама ваздух-ваздух Мика (Mica). Од напредније опреме авион Рафал има интегрисани систем Спектра (Spectra) који пилоту омогућује реално сагледавање тактичке ситуације те укључује упозорење о непријатељском захвату надолазећих ИЦ вођених ракета и употребу противмера, те активног ометања непријатељских фреквенција.
али су борбена искуства показала важност другог члана посаде на јуришним задацима. Те је Рафал Б претворен у чистокрви борбени авион, али је задржао и могућност тренаже пилота.
Рафал Ц је једноседи вишенаменски борбени авион намењен ваздухопловству, док је
Рафал М морнарички палубни вишенаменски борбени авион, једносед.
Авиони Рафал се производе према стандардима, односно према намени и обухватају
опрему за вођење ваздушне борбе а означени су као Ф1 (Франс 1), опрему за вођење борбе у режиму ваздух-земља и за извиђање и тако опремљени означени су као Ф2 (Франс 2) и за употребу нуклеарног наоружања и за уништавање радара при чему имају ознаку Ф3 (Франс Ф3). Стандард Ф3 обухвата и употребу најсавременијег конвенционалног наоружања, а не само нуклеарног наоружања. Најнапреднији стандард је Ф-4, који обухвата нову електронску опрему и наоружање. Рафал Ф4 је сасвим нов авион који је тек почео да се испоручује у јединице РВ Француске.
У оквиру дефиниције вишенаменске употребе авиона Рафал, може се типизирати
неколико карактеристичних намена, којима одговарају одговарајуће варијанте ношења
убојног терета. За ловачке задатке стандард Ф1 авион Рафал најчешће носи од две до шест вођених ракета ваздух-ваздух Мика и један допунски резервоар за гориво или четири ракете ваздух-ваздух Мика и две ракете ваздух-ваздух Межик-2 (Magic-II) и један допунски резервоар за гориво. За блиску подршку трупама на земљи стандард Ф2 авион Рафале носи две ракете ваздух-ваздух Межик-2, од два до шест вођених пројектила ААСМ (AASM – Armement Air-Sol Modulaire – модуларно наоружање ваздух-земља) и три допунска резервоара за гориво. Продор у непријатељску територију две ракете ваздух-ваздух Межик-2, две крстареће ракете и три допунска резервоара за гориво. Напад на циљеве на морској површини две ракете ваздух-ваздух Мика, две противбродске ракете Екзосе (Exocet) и два допунска резервоара за гориво. Нуклеарни удар стандард Ф3 две до четири ракете ваздух-ваздух Мика, две вођене ракете АСМП (ASMP) са нуклераном бојевом главом и два допунска резервоара за гориво.
Током ротације у Авганистану 2007. и 2008. године, авиони Рафал били су опремљени
релативно ограниченим борбеним комплетом који је обухватао ласерски вођене бомбе
ГБУ-12, инерцијално вођене пројектиле ваздух-земља ААСМ (AASM) и топ калибра 30
мм са ограниченим могућностима у режиму ваздух-земља. Авиони су имали борбени
стандард Ф2, без могућности извиђања, а напад се морао изводити у координацији с
другим авионом или уз помоћ земаљске подршке користећи притом конвенционалну
радиокомуникацију. На основу стеченог искуства, одлучено је да авиони Рафал буду
надограђени на стандард Ф3, што значи модернизацију која се састоји од вишефункцијске конфигурације с ласерским означивачем циља Damocles и подтрупним контејнером за извиђање Reco NG те топом 30 мм без ограничења за режим дејства ваздух-земља. Систем Rover (Remote Operations Video Enhanced Receiver) за слање података и модернизована унутрашњост пилотске кабине приказују земаљске положаје и покрете непријатеља у стварном времену што увелике олакшава планирање и сама борбена дејства.
Поред тога авион је, опремљен брзим инфрацрвеним претраживачем и оптичким
системом високе резолуције, Thales Reco NG осигурава дигиталне фотографије на малим висинама при великој брзини те на средњим и великим висинама, а у сврху извиђања. Фотографије су толико прецизне да имају резолуцију од неколико центиметара, што даје податке помоћу којих се брзо израчунава брзина покрета непријатеља на тлу. Reco NG је замишљен као комплетан систем што укључује и припрему мисије те обраду података и доградњу хардвера, а задатке обавља и без интервенције пилота. Фотографије могу бити приказани на екрану у пилотској кабини те пребацивани у дигиталном облику у стварном времену. Француско ваздухопловство посједује 12 система Reco NG, а могу се користити
и на авионима Мираж-2000-5 и СУ-30. Авион Рафал имао је своју прву борбену премијеру у Авганистану 2007. године, да би се затим нашао и изнад Либије 2011. године.
Због глобалне финансијске кризе која је проузроковала и смањење војних буџета те
обустављање неких делова модернизације, јављала се забринутост за цели пројекат
вишенаменског борбеног авиона Рафал као и за његов извоз. Ипак је велики део
планираних иновација довршен и примењен на авиону Рафал Ф4, који је тестиран у
мисији у Авганистану. Део авиона старијих верзија, преведен је на стандард Ф4, док је део испоручен страним купцима.
Данас авионе Рафал, у свом наоружању поред Француске имају Индија, Уједињени
Арапски Емирати, Египат, Катар и Грчка.
Хрватска је у фази обуке пилота у Француској на авионима Рафал Ф3. Уговор са
Француској о испоруци 12 половних авиона Рафал Ф3, Хрватска је потписала 25.
новембра 2021. године. Србија је у фази преговора за набавку нових авиона Рафал Ф4,
будући да половних старијих верзија овог авиона више нема.