Седам дана било је довољно да свет потресу два дгоађаја. Први је побуна војне компаније ПМЦ Вагнер који су дигли побуну, а одна за нешто мање од 24 часа је и окончали, и друга актуелна дешавања у Француској, који су после убиства седамнаестогодишњег тинејџера прерасли у нереде који су ескалирали пуцњавом, паљењем зграда, масовно пљачком на које француска полиција нема одговор.
Неко би поставио питање, па какве везе имају та два догађаја. Наравно кад се гледа по актерима, скоро никакве. Актуелна дешавања у Француској су последица социјалних тензија, постојања два паралелна друштва која су живела једни поред других, док последица побуне војне компаније Вагнер је настала као поселдица сукоба са руским војним врхом око увалчења те формације под команду Министарства одбране и потписивање уговора.
Па, где је веза неко би упитао? Једноставно Запад је заборавио на 1961. годину и пуч, али заиста прави пуч против Пете републике на чијем челу је био генерал и херој Другог светског рата Шарл де Гол. Пуч који је букнуо у Алжиру је поропао захваљујући немару пучиста. Медији су заборавили много овај давни догађај кога се више нико и не сећа, да је Де Гол распредио исто војску и тенкове широм Париза од страха од падобранског десанта 1. РЕП (падобраноског пука Легије странаца) и преузимања власти.
Ова прича почела је далеке 1954. године. Рат у Алжиру за ослобођење од колонијалне власти Француске добио је на замаху. Француска је после дебакла у Индокини доживела тотални слом. Променило се шест влада, а те 1958. године за премијера је именова генерал Шарл Де Гол прослављени француски генерал и ратни лидер за време Другог светског рата. Војска се надала да је коначно добила правог лидера који ће знати да је искористити како треба и покушати да угуши војну побуну.
Три дана од дана постављена Де Гола јуна 1958. године он је поестио Алжир и разговарао са тадашњим војним командантима. У говору који је одржао стекао се утисак да Алжир и тамошње Французе неће оставити на цедилу. Војска се већ тад успешно носила са герилским покретом, а за сузбијање побуне ангажована је била Легија странаца и то 1. РЕП ( Први падобрански пук). 2. РЕЦ (Други оклопни пук) и 3. РЕИ (Трећи пешадијски пук) Легије странаца. Све три војне јединице иако се већ било ушло у шесту годину ратовања показале су завидне војне успехе. Међутим, прекретница целе приче уследила је 1960 године када Де Гол изненада доноси одлуку да смени генерала Мајија команданта 10. падобранске дивизије. Причало се да је главни разлог била критика Де Гола и његове најаве да ће Алжиру највероватније бити дата независност.
Многи његови саобрци сматрали су да ће Де Гол издати Французе који су живели у Алжиру и да је то уступак ФНЛ -алжирском герилском покрету. Такава Де Голова одлука изазвала је протест међу алжирским Французима, дошло је и до сукоба са жандармеријом и повећање насиља широм Алжира.
Француске војне трупе одбиле су да интервенишу против Европљана, од којих је велика већина рођена била на тлу Алжира и никад није видела Француску нити желела да тамо живи у средини коју нису ни познавали. ФНЛ је искористио ову кризу и свађу алжирских Француза и државе па су правили још већи раздор међу њима. Пошто је власт у Паризу наставила да даје уступке ФНЛ неки официри су одлучили да је време да се организује побуна против власти у Паризу.
На једном од састанак окупили су се Генерал Шале, Едмонд Зво, Андре Зелер , Пол Гарди и још неки појединици и 1961. године форимрали су ОАС (Orgasnizations Arme Secrete)- Тајна организација војске.
Међутим, до Де Гола стигле су информације да се у војсци спрема нека побуна.
Да би преудпредио то он је организовао смену одређених војних функционера, који су пензионисани. Међу смењеним је био и командант 1. Падобранског пука пуковника Дипура и заменио га ватреним Деголистом пуковником Жиром.
Када је пуковник Жиро отишао на одсуство и предао команду мајору Зелену стекли су се услови за побуну.
Време за почетак побуне означен је 22. април 1961. године. У рану зору припадници 1. РЕП заузели су све владине зграде и заробили четири Де Голу одана генерала, заузете су биле све локалне полицијске станице и владине зграде. Међутим, пучисти су направили једну грешку која је и довела до слома пуча- заборавили су да прекину везе у центрли између Алжира и Француске. Људи одани Де Голу успели су да јаве шта се дешава у Алжиру и да је кренула побуна. Де Гол је наредио војсци и полицији хитну моблилизацију и да све владине инсистуције буду обезбеђене, а безбедњаци добро пречешљају војску, полицију и владине службе да се пронађу пучисти и изолују.
За то време Француско становништо је поздравило пуч, надајући се да ће им се у самој Француској придружити и остали. Међутим становништво у Француској није било нимало наклоњено пучистима, који су сматрани отпадицима и непријатељима државе. Кад се сазнало да све војне јединице па и оне Легије странаца нису подржале пуч настало је расуло и разочарење. Многе јединице су повеле људе на терен у опсежне операције против ФНЛ, тако да су припадници ОАС остали усмаљени. Убрзо дошло је до међусобног раскола међу њима..
За то време Паризом се пронео глас да ће падобраниц Легије странаца да изврше падобрански десант на престоницу. Ловачкој авијацији је било тад као и једницама ПВО наређено да сваки транспортни авион који угледају да долеће из правца Алжира сместа буде оборен.
Међутим то се показало као гласина. После пар дана на јутарној смотри изненада је саопштено припадницима 1.РЕП да се пук расфоримра. То је званично урађено било 27. априла.
Многи легионари су били разочарани уследила су масовна дезетерства, а од 600 колико је пук бројао легионара сам њих пар је потписало лојалност…..
Упркос свему томе Алжир је добио независност наредне 1962. године. ОАС упркос пропалом пучу није мировао и није могао да прихвати пораз и повлачење Француске из Алжира…
За то време службеници у Јелисејској палати тврдили су да је заправо у овај пуч била уплетена ЦИА и снажно утицала да генерал Шале покрене војни пуч. Интересантно је да пред почетак побуне генерал Шале је постао НАТО начелник здружених савезничких снага у Европи. Касније су неки тврдили да разлог побуне против Де Гола биле су оптужбе да он својом политиком паралише НАТО и онемогућава одбрану Европе од комунистичке опасности, а генерал Шале је прави официр који би ако побуна успе омогућио да Француска се врати у окриље НАТО и води блиску политику са САД и осталим савезницима.
Међутим, те године избила је и криза у Заливу свиња када су плаћеници ЦИА полушали да оброе с власти Фидела Кастра и у операцији кодног имена „Запата“ доживели пораз.. САД забављени овим проблемом оставили су пучисте на милост и немилост, односно препуштени себи. Издржали су четири дана и пуч је пропао.
ОАС је наставио крвави пир по Алжиру убијајући функционере лојалне Паризу и ФНЛ, као и пљачки банака. Убрзо насиље је ОАС пренео и на тло Француске када је градоначелник малог градића Евиана на Женевском језеру био убијен где су иначе трајали мировни преговори Париза и делегације алжирског ФНЛ.
Припадници ОАС своје базе органзовали су били и у околним земљама одкале су вршили нападе и атентате по Француској. Тако су базе биле успостављене у Шпанији, Швајцарској, па и у Немачкој.. Најтежи тренутак у рату Париза против ОАС било је убистрво 11 полицајаца у Паризу због чега је у престоници проглашен полицијски час.
Упркос свим тим акцијама припадницима ОАС није успело да сруше Де Гола тих 1960-тих година прошлог века. Францука и ФНЛ су у Евиану коначно 1962. потписали споразум о миру, а те исте године и ОАС је 17. јуна 1962 прогласила примирије. Само мали број припадника одан пуковнику Жан -Марију- Бастиен- Тернију се није хтео да се преда и приредли су још једну акцију.