Данашњу ударну снагу флоте САД, чини десет носача авиона класе Нимиц и први од планираних пет носача авиона класе Џералд Форд.
Носачи авиона класе Нимиц до појаве класе Форд, били су највећи носачи авиона на свету. Серија вишенаменских носача на нуклеарни погон те класе, грађени су од јуна 1968. године до септембра 2003. године.
Први носач авиона ове класе ЦВН-68 Нимиц, који је уједно и родоначелник ове класе уведен је у оперативну употребу РМ САД 1975. године. Грађен је око седам година, а потом су следелио један за другим и, следећи носачи ове класе. Последњи носач авиона ове класе ЦВН-77 Џорџ Х. В. Буш, ушао је у оперативну употребу 10. јануара 2009. године. Унутар ове класе, постоје три подкласе и то: Нимиц, Теодор Рузвелт и Роналд Реган. Најбројнија подкласа је Рузвелт.
Први носач ове класе, понео је име чувеног америчког адмирала из Другог светског рата, док су остали понели имена неких од председника САД. После брода ЦВН-68 Нимиц следе: ЦВН-69 Двајт Д. Ајзенхауер, ЦВН-70 Карл Винсон, ЦВН-71 Теодор Рузвелт, ЦВН-72 Абрахам Линкон, ЦВН-73 Џорџ Вашингтон, ЦВН-74 Џон Ц. Стенс, ЦВН-75 Харис С. Труман, ЦВН-76 Роналд Реган и ЦВН-77 Џорџ Х. В. Буш.
Зависно од подкласе, депласман бродова се креће од 72.918 тона до 102.000 тона. Дужина бродова је 332 м, ширина трупа 40,8 м и газ 11,3-11,9 м. Полетно-слетна палуба има димензије 332,9 м (за полетање и слетање 237,7 м) х 76,8 м, што значи да је највећа ширина брода 76,8 м.
Погон се састоји од нуклеарног реактора са четири турбине снаге 280.000 коњских снага (194.000 киловата) и четири деизел мотора снаге 10.730 коњских снага (8.000 киловата), којим се остварује брзина од 30 чворова. Посада има 3.184 члана (203 официра) и 2.800 припадника ваздухопловног винга, те 70 чланова команде ударне групе носача авиона (25 официра). Укупно брод има 6.054 укрцаних чланова.
Бродови имају дефанзивно наоружање, које се састоји од три осмоцевна лансера Рајтен ГМЛС Мк.29 (Raythen GMLS Mk.29) за лансирање ракета Си Спероу или Мк.49 за лансирање ракета РАМ (Rolling Airframe Missiles), четири артиљеријска ПВО Вулкан Фалакс (Phalanx CIWS), два троцевна торпедна апарата Мк.32 за лансирање торпеда Мк.46 мод.7.Од средстава за заштиту брод има четири бацача пасивних дипола и систем за обмањивање торпеда те систем за електронска и противелектронска дејства. Командно информациони систем је типа НТДС/АТДС са линком 4А, 11, 14 и 16 као и сателитски систем веза и навигације. Систем за контролу ватре је типа Мк.91 Мод.1 МФЦС као и радаре за праћење ситуације у ваздушном простору домета 402 км и 457 км. Осим тога ту су и радари за праћење ситуације на површини и контролу авијације и за навигацију и контролу ватре.
Ваздухопловну компоненту првобитно су чинили авиони Ф-14 Томкет, Ф/А-18 Хорнет, ЕА-6Б Провлер, А-6Е Интрудер, Е-2Ц Хокај, С-3А Викинг и хеликоптери Си Кинг и Сихок. Временом се тип ваздухоплова изменио, тако да данас носачи класе Нимиц носе авионе Ф/А-18Ц Хорнет,Ф/А-18Е/Ф Супер Хорнет, ЕА-18Г Гровлер, Е-2Ц Хокај и Ц-2 Грејханд. Од хеликоптера ту су хеликоптери Сихок. Укупно носачи Нимиц могу да носе између 85 и 90 ваздухоплова.
Брод има четири лифта (два напред и по један на боковима), четири система за заустављање авиона при слетању и четири катапулта. Авиони могу да полећу сваких 20 секунди.
Од њиховог увођења у флотни попис САД, авиони класе Нимиц судионици су свих криза у свету од кризе са таоцима у Техерану 1979. године, преко Либије, наших простора па до Авганистана и Ирака. Кад год је нека криза у свету, ту је најмање један брод ове класе.