Пензионисани генерал Бундесвера и војни експерт Ерхард Билер изјавио је да је Украјина у недавном нападу на руски десантни брод класе Ропуча у лци Феодосија гађан британским крстарећим ракетама „Storm Shadow“ са дометом од чак 650 км, а не као до сад као што се мислило са максималним акционим радијусом од 250 км.
Билер додаје да Украјина не би могла да уништи велики десантни брод Новочеркаск у луци Феодосија.
Према његовим речима лансирање је обављено на удаљености на 250 километара од линије фронта, што значи дубоко у територији под контролом Украјине.
„Крстарећа ракета је морала да прелети више од 250 км изнад руске територије да би погодила десантни брод. Да би сте то урадили, морали сте знати где се налазе радарски и противваздушни положаји. Ово се не ради тек тако… Генерално, то значи да Украјина има крстареће ракете реалног домета већим од 400 км. Слобода кретања Црноморске флоте је сада значајно ограничена“, поделио је своја размишљања генерал Билер, а пренео немачки Билд.
Америчка медијска кућа ЦНН саопштила је позивајући се на више западних, наравно неименованих званичника да је Велика Британија испоручила неколико крстарећих ракета Storm Shadow које би требало да буду искориштене за напад на концентрацију руске војске у току предстојеће и дугонајављиване офанзиве Кијева.
Већ се спекулише на друштвеним мрежама ,да ће главна мета крстарећих ракета Storm Shadow бити руска војска на Криму и војне инсталације. Ово је свакако довољан повод да се детаљније позабавимо овом крстарећом ракетом.
https://platform.twitter.com/embed/Tweet.html?creatorScreenName=TelevizijaFront&dnt=true&embedId=twitter-widget-0&features=eyJ0ZndfdGltZWxpbmVfbGlzdCI6eyJidWNrZXQiOltdLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X2ZvbGxvd2VyX2NvdW50X3N1bnNldCI6eyJidWNrZXQiOnRydWUsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdHdlZXRfZWRpdF9iYWNrZW5kIjp7ImJ1Y2tldCI6Im9uIiwidmVyc2lvbiI6bnVsbH0sInRmd19yZWZzcmNfc2Vzc2lvbiI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfZm9zbnJfc29mdF9pbnRlcnZlbnRpb25zX2VuYWJsZWQiOnsiYnVja2V0Ijoib24iLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X21peGVkX21lZGlhXzE1ODk3Ijp7ImJ1Y2tldCI6InRyZWF0bWVudCIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfZXhwZXJpbWVudHNfY29va2llX2V4cGlyYXRpb24iOnsiYnVja2V0IjoxMjA5NjAwLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X3Nob3dfYmlyZHdhdGNoX3Bpdm90c19lbmFibGVkIjp7ImJ1Y2tldCI6Im9uIiwidmVyc2lvbiI6bnVsbH0sInRmd19kdXBsaWNhdGVfc2NyaWJlc190b19zZXR0aW5ncyI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdXNlX3Byb2ZpbGVfaW1hZ2Vfc2hhcGVfZW5hYmxlZCI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdmlkZW9faGxzX2R5bmFtaWNfbWFuaWZlc3RzXzE1MDgyIjp7ImJ1Y2tldCI6InRydWVfYml0cmF0ZSIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfbGVnYWN5X3RpbWVsaW5lX3N1bnNldCI6eyJidWNrZXQiOnRydWUsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdHdlZXRfZWRpdF9mcm9udGVuZCI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9fQ%3D%3D&frame=false&hideCard=false&hideThread=false&id=1656612839321108480&lang=sr&origin=https%3A%2F%2Ftvfront.rs%2Fstorom-shadow-pod-lupom-kakvu-krstrecu-raketu-je-velika-britanija-isporucila-ukrajini%2F&sessionId=0b3ab5577c90d563154782780a45c5a4a3976052&siteScreenName=TelevizijaFront&theme=light&widgetsVersion=2615f7e52b7e0%3A1702314776716&width=550px
Storm Shadow је крстарећа ракета великог домета која до циља лети на веома малим висинама. Пројектил је направљен за употребу у свим временским условима и са различитих ваздухопловних платформи за лансирање. Приликом пројектовања ракете пазило се да она има што мањи радарски одраз, као и да усисник ваздуха за миктротурбо млазни мотор је тако направљен да спречава допирање радарских снопова до лопатица компресора мотора.
Крстарећа ракета Storm Shadow одабрана је била у оквиру програма CASOM ( Coventionnally Armed Stand-OFF Missile), односно у преводу пројектил са класичном бојевом главом великог домета, који је настао средином деведесетих година прошлог века како би се европским и јуришним борбеним авионима пружила могућност да униште добро брањене циљеве на великим удаљеностима пре него што приђу зони уништења непријатељске ПВО. За кориштење ове крстареће ракете прилагођена су два бробена авиона Торандо и Јурофајтер Тајфун 2000, док неки наводе да се са овом крстарећом ракетом може да опреми и амерички борбени авион пете генерације Ф-35.
Британци су разматрали и опцију да прилагоде чак и морнаричке патролне авионе за ношење ове крстареће ракете.Британци оцењују овај пројектил као 95 посто поуздан и мало времена се утроши за припрему и одржавање ове крстареће ракете. Оперативни век крстареће ракете Storm Shadow процењен је када је у контејнеру 25 година без отварања. Посао програмирања ракете је знатно олакшан користи се PCMCIA картица која се користи у посебно конструисаном рачунару намењеном за програмирање и тестирање пројектила. Планирање борбеног задатка је централизовано. Систем за планирање може да користи пдатке од различитих извора као што су комерцијални или војни сателити, комерцијалне или дигиталне и фотографије, снимци или фтографије добијене од извиђачких беспилотних летелица. Сви ти подаци кад се прикупе се успоређују у систему за планирање мисија и надопуњују географским подацима високе планине, низије, шуме, пустиње… На основу свих тих података израђује се план задатка израчунавају се сви параметри лета пројектила до жељеног циља. Уз помоћ преносног рачунара сви ти подаци се убацују затим у систем за контролу лета пријектила и борбени систем авион-носач крстареће ракете.
Крстарећа ракета Storm Shadow ушла је у званичну оперативну употребу у октобру 2004 године, али је борбено тестирана била у операцији Телик 2003 када је извршен напад на Ирак. Тада је британско ратно ваздухоплоство тражило да се овај пројектил веома брзо прилагоди за ношенје на британским борбеним авионима типа Торнадо. Током операцији посаде Торнада укупно су лансирали 27 крстарећих ракета и сви су погодили задане циљеве. Крстареће ракете кориштене су за напад на веома важне и добро брањене циљеве као што су командни бункери чије би уништавање представљало опасност за борбене авионе који би ушли у зону уништења. Према бритнаским наводима у овим нападаима доказана је висока поузданост, а циљеви су уништавани и у комбинованим нападима односно употребом ракета из два различита смера са две ракете програмиране да погоде исти циљ, када би други пројектил пролетео кроз рупу, коју је направио први после експлозије бојне главе првог пројектила.
На основу искустава из употребе пројектил је прошао одређене модификације, а једно од њих било је уградња даталинка преко кога би се термовизијска слика са пројектила преносила у командни центар, а примарни циљ била је додатна потврда да је мета погођена и уништена. Такође додата је касније и опција промене података о мети док је ракета закачена испод крила борбеног авиона. Уградња даталинка омогућила је и напад на мобилне циљеве попут бродова, тенкова, возова, мобилних лансера балистичких ракета. Други ниво модернизације односи се на криштење високо-енергетског горива. Раније верзије Storm Shadow користиле су обично авионско гориво. Употребом новог домет је повећан за 20 посто.
Ракета Storm Shadow има тандем бојну главу Royal Ordnance BROACH која је успешно тестирана на крсатрећим пројектилима CALCAM (Conventional Air Launched Cruise Missile) америчког ратног ваздухопловства. Бојева глава BROACH састоји се од пробојног набоја који је постављен одмах иза термовизије, постављена што ближе врху пројектила. Друга бојева глава је знатно ужа од тела пројектила како би се повећала могућност продора кроз циљ и максмилизација ефикасности експлозије бојеве главе унутар пројетила. Приликом напада на циљ прва бојева глава активира се у непосредној близини циља тренутак пре удара пројектила у њега. Створени кумулативни млаз ствара рупу на објекту, а секундарни омогућава продор u oбјекат и експлозију. На тестирањима ракета Storm Shadow показано је да пројектил при брзини од 290 метара у секунди у нападу на бункер од армираног бетона бојева глава тешка 450 кг без проблема пробија армирани бетон дебљине 3,5 метара. Мерења су такође показала да после пробијања зида бункера пенетрацијска бојева глава улази у унутрашњост циља брзином од чак 122 метра у секунди.
Ова крстарећа ракета употребљена је била и за напад на Либију 2011. године. Осим сад Украјине и велике Британије која је давно наручила 900 ових крстарећих ракета корисници су и Француска 500, Италија 200, Грчка 56 и Уједињени Арапски Емирати који су купили непознати број пројектила.