Ехо напада на град Феодосију на Криму када је дигнут у ваздух десантни брод Црноморске флоте Новочеркаск (БДК-46) класе Ропуча који је превозио артиљеријске гранате и ракете за вишецевне бацаче ракета БМ-21 Град.
Украјински напад крстарећим ракетама Storm Shadow i SCALP/EG на луку Феодосију где је десантни брод био на везу и у току истовар убојних средстава. Неки извори наводе да је на броду било 320 ракета калибра 122 мм после чега је брод доживео тешку хаварију и овај пут није избегао оштећење, као што је то било 24.марта 2022. у луци Бердјанск.
Дилема масовно или појединачно лансирање
О изведеном нападу крстарећим ракетама Storm Shadow i SCALP/EG познато је да је извршен у 2.30 сати по локалном временом.
Један од верзија која је кружила друштвеним мрежама говорила је да је нападу претходило масовно лансирање већег броја ракета мамаца АДМ-160Б који су имали задатак да паралишу систме руске ПВО како би сав борбени арсенал истрошили на њих да се створе рупе у ПВО систему Крима и да у тренутку попуне се искрости за пролаз крстарећим ракетама које су требале да погоде десантни брод у тренутку истовара.
Међутим испоставило се да то није било тако, него да су ракете лансиране појединачно из Одесе и источно од Херсона како би прелетела и са леђа погодиле Федосију.
Заправо Украјинци су овом нападу имали тест проверу функционисања рада ПВО система на Криму који чине ракетни системи Панцир С-1, Тор М2 и дугод домета С-400 и С-300 ПМУ2. Под лупом осматрања била је и техника за електронско ометање које игра важну улогу у ометању извиђачких и беспилотних летелица, што је знак да је Украјина уз помоћ НАТО савезника и услова сталног електронског извиђања посматрала рад посада ПВО, време реакције и вероватно проверавала и тестирала њиховоу борбену готовост са чиме је повећавала умор код посада ПВО (случај Либије 1986 и уочи почетка операције Пустињска олуја 1991.)
Као и у свим претходним операцијама напада на Крим крстарећим ракетама, важну улогу игра 7. авијацијска бригада украјинске авијације која полеће у борбене акције са аеродрома Староконстантинов и у свом наоружању има јуришнике Сухој Су-24 у верзијама М и МР .Полетање авиона, не наводи се број уследио је у уторак рано ујутро око 1 сат по локалном времену 26. децембра. Авиони су полетели према југоистоку.
После пола сата лета у 1.35 сати изјутра авиони су се у рејону Николајева раздвојили. Једна група је отишла према Црном Мору, а друга група према Сингиревки.
Руски радари дугог домета „Небо -М“ су уочили лет украјинских авиона и отоме обавестили дежурни центар ПВО на Криму, а онда и јединице на истуреним тачкама у Херсонској области и на Криму.
Крстареће ракете Storm Shadow i SCALP/EG су лансиране, а у том тренутку је и деловала руска ПВО и из зоне Октјабрског у близини Ростова на Дону, где је извршена у последње време значјна концентрација ПВО система.
Оно што је занимљива информација јесте да украјинске посаде СУ-24М то раде редовно у оквиру обуке, да се интензивно ради полетање са аеродрома Константинов са слетањем на релацији Канатов-Николајев-Чумаки и назад дикрено релација Чумаки-Канатов- Константинов.
Крстареће ракете после ласнирања прелетеле су источни део Херсонске области, источни део Кримског полуострва и погодили десантни брод у луци Феодосија.
Већ сад се намеће зашто у зони луке Федосије није било ПВО система који су требали да бране луку с обзиром да је постојала опасност од деловања крстарећих ракета којих у свом арсеналу има украјинска авијација и далеко да су истрошени.
Већ сада се говори о класичном немару како руске ПВО, тако и Црноморске флоте која је трабала пружати блиску ПВО заштитут и будност имати приликом истовара осетљивог и веома важног терета.
Исто тако на успешност украјинске акције вероватно је деловала „агентурна мрежа“ који су достављали украјинској страни податке о распореду, врмеену пристајања и задржавња бродова, навикама у војним јединицама на истоку Крима. иначе све те активности утичу на олакшавање операције.