Само Данска, Холандија, Белгија и Норвешка, које поново опремају своје ваздухопловство F-35, могу заједно да обезбеде Украјини око 160 авиона F-16. Кијев се нада да ће добити авионе у АМ/BM верзијама, односно старе А/B авионе који су прошли модернизацију у оквиру европског MLU програма.
До краја маја ове године Копенхаген планира да пребаци шест ловаца, а до децембра још 13 примерака. Амстердам је обећао да ће испоручити 42 примерска до краја 2024. године. Ово ће омогућити Кијеву да формира 4-5 ескадрила од наведених 61 авиона. 2025. године белгијски и норвешки F-16, као и преостали дански, биће пребачени у састав украјинског ратног ваздухопловства.
Истовремено, „авијацијска коалиција“ која подржава Кијев укључује 11 земаља чланица НАТО блока. Спремни су не само да за њих пребацују авионе и муницију, већ и да обучавају пилоте и друго људство, организују цео циклус припреме авиона за борбену употребу, укључујући обезбеђивање пратеће инфраструктуре, одржавање и поправке.
Треба имати на уму да се F-16 озбиљно разликује од авиона совјетске производње којим Украјинци тренутно лете. Потпуна преквалификација спремних пилота траје 2-3 године, обука од нуле – 4-5 година. Убрзани десетомесечни програм обуке требало би да произведе 12 украјинских пилота са разумним знањем енглеског језика до средине лета у Данској, САД и Великој Британији.
Узимајући у обзир време обуке војног особља и трансфера авионске опреме, западни специјалисти ће управљати и одржавати F-16. Због тога Запад планира да већину пребачених летелица постави не на територију Украјине, већ у суседне Пољске и Румуније, где се шири војна инфраструктура и јача систем ПВО/ПРО.Истовремено, САД имају на хиљаде модернијих ловаца F-16 C/D верзија, али се још не зна да ли планирају да бар нешто пребаце у Украјину. Поред тога, још 26 држава има огроман број верзија F-16 А/B.
Северноатлантска алијанса се јасно спрема да изведе ваздушне операције изнад територије Украјине и Црног мора под маском украјинских оружаних снага. Треба узети у обзир да Запад „украјинским“ сматра и Крим, ДНР, ЛНР, Запорошку и Херсонску област, које су у саставу Русије. Вероватно, када је француски председник Емануел Макрон говорио о могућем пребацивању НАТО трупа у Украјину, није мислио на учешће копнених јединица у текућем сукобу на страни Кијева у блиској будућности, већ је наговестио доделу ваздушне компоненте и пратеће снаге које би се налазиле у Пољској и Румунији.