Циљ: преврат у Техерану?
Амерички званичници не искључују да је Израел видео у овом сукобу прилику за политички преокрет у Ирану, иако не постоје директни докази да је то био примарни циљ.
Израелски министар одбране Израел Кац изјавио је да су напади имали за циљ „одстрањење претње по опстанак Израела“, али истакао да се сада „има посла са главом змије“, упућујући на иранско руководство.
Директорка америчке обавештајне службе Тулси Габард ипак наглашава да Иран и даље нема активни програм нуклеарног наоружања, упркос израелским тврдњама.
Реза Пахлави позива Иранце на устанак
Услед ескалације, Реза Пахлави, син последњег иранског шаха и један од најпознатијих опозиционара у егзилу, објавио је поруку у којој позива иранске снаге безбедности и војску да напусте режим и подрже народни покрет.
„Ово није рат Ирана, већ рат Хаменеија и Исламске Републике. Придружите се народу!“
— Реза Пахлави на X (бивши Twitter)
Пахлави, који живи у САД, не залаже се за повратак монархије, већ за демократски Иран, али његов утицај на опозиционе покрете остаје ограничен.
САД у позадини: Подршка или неутралност?
Иако су америчке снаге биле информисане о израелским плановима, Трампова администрација није јасно ставила до знања да ли би подржала отворени покушај свргавања иранског руководства. Иран оптужује САД за саучесништво, тврдећи да напади нису били могући без америчке сагласности. Председник Доналд Трамп изјавио је да је Израел имао његову подршку, али није споменуо промену режима.
Геополитичке последице: Ширење сукоба или принуда на преговоре?
Док Израел инсистира на превентивном рату против иранског нуклеарног програма, међународна заједница забринута је да би ескалација могла довести до: ширења сукоба на цео Блиски исток (укључујући Либан, Јемен и Сирију), губитка контроле над нуклеарним објектима у Ирану у случају колапса власти али и стварање дубљих подела између глобалних сила – Русија и Кина већ осуђују нападе.
Закључак: Да ли је промена режима у Ирану реална?
Док Израел и део америчких неоконзервативаца виде прилику за слабљење теократског режима, стварни утицај ових напада на иранску политичку стабилност остаје нејасан. Иранска војска и Револуционарна гарда и даље имају чврсту контролу. У Техерану и широм Ирана се одржавају народни протести, али не против власти него се на њима тражи одмазда према Израелу. Без јаке спољне интервенције која ће укључити националне мањине и активирати унутрашње поделе, тешко ће довести до пада власти.
Једино што је сигурно је да регион улази у нову, опаснију фазу сукоба.