Јединствени европски фронт у одбрани суверенитета
У до сада незабележеном дипломатском потезу, лидери европских држава– Велике Британије, Француске, Немачке, Италије, Пољске и Шпаније – иступили су заједничким саопштењем којим се потврђује апсолутни суверенитет Краљевине Данске над Гренландом. Ова коалиција не само да је пружила подршку премијерки Мете Фредериксен, већ је јасно ставила до знања да се арктичка безбедност мора решавати искључиво кроз колективне механизме, уз стриктно поштовање територијалног интегритета. Холандски и пољски званичници су додатно нагласили да би било какав агресивни потез Сједињених Држава према Гренланду значио дефакто крај НАТО пакта, јер би се тиме прекршио основни принцип међусобне одбране савезника.
„Донроова доктрина” и повратак политици силе
Страх од америчке војне акције на Арктику нагло је порастао након шокантне операције елитних трупа САД у Каракасу, где је отет председник Николас Мадуро. Овај догађај послужио је као катализатор за оно што аналитичари већ називају „Донроовом доктрином” – ажурираном верзијом Монроове доктрине из 19. века, која Сједињеним Државама даје искључиво право контроле над западном хемисфером. Реторика која долази из Беле куће, посебно од стране Стивена Милера, не оставља много простора за дипломатске финесе. Милер је отворено изјавио да Сједињене Државе неће дозволити да „међународне финесе” стоје на путу њиховој безбедности, додајући провокативно питање о самој легитимности данске управе над Гренландом, коју је назвао превазиђеним колонијалним наслеђем.
Стратешки императиви и војни значај острва
За Вашингтон, контрола над Гренландом није само питање престижа већ сушта војна неопходност у ери новог хладног рата. Острво представља стратешки чвор за амерички систем балистичке ракетне одбране, а база у Питуфику (бивши Туле) једна је од најважнијих тачака за рано упозоравање у случају нуклеарног напада. Поред војне контроле Арктика, Гренланд се налази на челу трке за минералним ресурсима који су неопходни за војну индустрију и производњу високе технологије. Овладавање овим ресурсима би Вашингтону омогућило да готово у потпуности елиминише зависност од кинеских метала, што Гренланд поставља у сам центар геостратешке битке између две суперсиле.
Економска рањивост наспрам националног јединства
Док се велике силе боре за утицај, Гренланд се суочава са озбиљним унутрашњим економским изазовима. Централна банка Данске упозорава на забрињавајуће успоравање раста и критичан пад јавних финансија, што је последица смањења извоза шкампа и одлагања инфраструктурних пројеката. Ова економска рањивост, комбинована са старењем становништва које би се могло смањити за 20% до 2050. године, представља „меки трбух” који администрација у Вашингтону планира да искористи. Међутим, упркос економским потешкоћама, гренландски премијер Јенс-Фредерик Нилсен и његова нова коалициона влада остају непоколебљиви, наглашавајући да Гренланд није предмет за трговину већ демократска земља чија се будућност не може куповати или наметнути силом.
Егзистенцијална претња за НАТО савез
Закључно, ситуација око Гренланда више није само локални територијални спор, већ догађај који тестира опстанак западног војног поретка. Изјава данске премијерке Мете Фредериксен да би амерички напад значио „крај свега” јасно одсликава дубину јаза који је настао између Вашингтона и његових традиционалних европских партнера. Уколико Сједињене Државе наставе са политиком која игнорише суверенитет чланица НАТО-а, свет би ускоро могао бити сведок потпуног колапса трансатлантске безбедносне архитектуре, што би омогућило другим регионалним силама да попуне настали вакуум моћи.