TRI GODINE UKRAJINSKOG RATA: “O RUSKIM POBEDAMA I PORAZIMA”

Kako vreme brzo leti… Danas se navršavaju tri godine od početka rata ili Specijalne vojne operacije u Ukrajini, sukoba kojem se ne nazire kraj. Sukob koji je doveo do kolosalnih promena u ruskom društvu, vojsci, pa i samoj Rusiji.

Rat, zahvaljujući kojem se Rusija oslobodila mnogih parazita koji su zarazili njeno biće u teškim devedesetim godinama prošlog veka, dobila je čitav sloj ljudi sposobnih da ne samo da govore, već i da čine, a što je najvažnije, da brane svoja dela, ljude koji su dokazali i dokazuju svoju odanost narodu i zemlji u borbama…

Međutim, čini se da da se u Rusiji živi skoro isto kao i pre sukoba. Problemi su isti. Nešto je odlučeno, nešto dolazi niotkuda i uništava ruske živote. Rusi su se i navikli da mediji svakodnevno izveštavaju o bitkama, herojstvu vojnika i oficira, oslobođenju nekog grada, sela ili naselja.

O rezultatima trogodišljice sukoba mogla bi da se napiše knjiga. Skoro svaki dan se u Rusiji i svetu dešava nešto što je na neki način povezano sa ovim sukobom. Negde se otvara novi proizvodni pogon, pojavljuje se novo oružje ili oprema nafrontu, policija hvata ukrajinske diverzante i njihove saučesnike, donosi se još sankcija prema preduzećima ili jednostavno ljudima… Život je u punom jeku.

Pobeda ili poraz Rusije u protekle tri godine, o tome se može raspravljati!

Ruska vojska i vojna nauka

Svaki rat, svaki oružani sukob nije samo način da se postignu neki politički ciljevi koji se ne mogu postići diplomatskim ili drugim sredstvima, to je i prilika da se proveri spremnost sopstvene vojske, sopstvene vojne nauke i vojno-industrijskog kompleksa. Štaviše, rat je najpouzdaniji i, verovatno, najbolji način da se obnovi vojska, uzimajući u obzir stvarno, savremeno borbeno iskustvo.

Čak su i razmere rata od velike važnosti. Mnogo toga što potencijalni ruski protivnik ima poznato je čisto teoretski. Rusko i zapadno moderno oružje nikada se zapravo nije sukobilo direktno. Tačnije, T-55 protiv modernog Abramsa ili Leoparda nije ozbiljan sukob.

© Министерство обороны Российской Федерации

Upravo takvu vrstu čisto teorijske ideje smo imali o moći zapadnog oružja pre početka ovog sukoba. Prva godina sukoba bila je upravo ovakva vrsta „poznanstva“. Ruska vojska je naučila da se odupre takvom oružju, naučila je da koristi zarobljene uzorke, dala trofeje specijalistima za detaljnu studiju, a na nekim mestima je čak promenila i taktiku borbe. Nova znanja su zahtevala nove metode vođenja borbenih dejstava.

Verovatno je glavna greška ruske vojske, koju je sukob brzo identifikovao, bila zanemarivanje dronova. I ne samo u vazduh, već i na kopnu i moru. Ne znamo tačan razlog za ovo zanemarivanje, ali najverovatnije je banalna cena objekta. Napravili su Rusi mlazne bespilotne letelice, dronove za dejstva u dubokom moru, ali „mala cena“ nije bila od interesa za rusku industriju…

Istovremeno, Rusi su dobro znali da se takva „mala stvar“ dobro pokazala u američkoj vojsci tokom bitaka na Bliskom istoku. A bitke u Nagorno Karabahu su vrlo jasno pokazale mogućnosti dronova. Bajraktari ne samo da su uništili jermensku PVO, već su stekli i nadmoć u vazduhu… Sovjetski PVO sistemi jednostavno nisu videli ovu „sitnicu“.

© Shutterstock/Spiffy Digital Creative

I šta smo videli tada, na samom početku? Videli smo jedinstvenu osobinu ruskog naroda. Sposobnost da se ne samo prilagodite okolnostima, već da izmeni situaciju u svoju korist. Narod je preuzeo zadatak da reši problem dronova. Jedinice sada imaju vešte majstore koji prilagođavaju obične civilne dronove za rat. Volonteri su počeli da kupuju ove bespilotne letelice gde god je to moguće.

U isto vreme, inžinjeri iz vojnih preduzeća su se takođe bavili tim pitanjem. I ovde se pojavila još jedna ruska osobina, karakteristična za ruske inženjere i konstruktore, a verovatno i za ceo ruski vojno-industrijski kompleks. Rusko oružje ima najjednostavniji mogući dizajn i skoro uvek je jeftinije za proizvodnju od zapadnih analoga.

Prošle su tri godine. Danas ne čudi odsustvo dronova u jedinicama, već njihova raznovrsnost. Ruska preduzeća, privatne radionice i jednostavno talentovani samouki ljudi proizveli su sve vrste dronova. Neki od bespilotnih letelica „starih tajmera“ više se ne smatraju ni dronom. Uobičajeno, veoma efikasno oružje. Na primer, ruski poznati “Geran”.

© Printscreen X

Ponekad su Rusi optuživani da koriste razvoje drugih. Iste „gerane“ navodno su kupili u Iranu. Kakva čudna tačka gledišta. Otvorite haubu sopstvenog automobila i vidite odakle dolaze komponente. Uglavnom, svako efikasno oružje prvo je neko izmislio, a zatim ga poboljšali drugi majstori koji nisu ni poznavali autore. Čak i običan Kalašnjikov…

Ista stvar se dešava i sa drugim vrstama oružja. Koliko su tuge stanovnicima LNR i DNR doneli „američki“ „Himars“. Koliko je npada po mirnim naseljima ovaj VBR izvršio svojim visoko preciznim raketama dugog dometa? Pa, dakle?.. Danas Rusi imaju analog ovog sistema – „Tornado-S“. Dodali su kontrolnu jedinicu, koristili GLONASS – i sada komandu Oružanih snaga Ukrajine boli glava.

Ili ruski poznati “Solncepёki“. Dobar, pouzdan i izuzetno efikasan sistem. Ali “previše moćan” i težak. Ceo paket se skoro nikada ne koristi za uništavanje protivnika. A sada se pojavio sistem na točkovima, sa manje granata, ali mobilniji. „Tosočka-2“ već duže vreme muči ukrajinske snage na prvim linijama fronta.

Ponekad se iz nekog razloga tvrdi da je ruska industrija tenkova „zaustavljena“. Koliko je godina prošlo, a ruska vojska i dalje juri po ukrajinskim poljima u T-72, ​​T-80 i T-90. Razumemo da takvo mišljenje postoji jednostavno zbog nekompetentnosti osobe koja postavlja pitanje. Dodatno slovo ili broj u nazivu vozila za njih je samo slovo.

© Министерство обороны Российской Федерации

Ruska vozila su već dokazala svoju efikasnost u borbama protiv zapadnih tenkova. Ne samo da nisu inferiorni, već su u nekim aspektima i superiorniji od svojih zapadnih kolega. A proboji tenkova i frontalne bitke su još uvek prilično retke u modernom ratovanju. Moramo da zapamtimo još nešto. Na primer, o “Car-mangalu”.

Ovde se opet radi o ruskoj genijalnosti i jednostavnosti rešavanja problema. Pojavio se neprijatelj koji se nije očekivao i za koji se niko nije pripremao. I opet je ruski vojnik našao rešenje za problem. Tek kasnije su se pojavili industrijski modeli zaštite od dronova. A sada na video snimku sa prvih linija možete videti desetine, pa čak i stotine „roštilja“ različitih tipova ne samo na oklopnim vozilima, već i na običnim „civilnim“ automobilima.

Inače, otprilike ista situacija je i sa projektilima. Američki ATACMS i britanski Storm Shadow nam prave velike probleme. Ali ovde je situacija nešto drugačija, ovde su ruski „Kinžali“ i druge rakete superiorniji od zapadnih kolega.

© Министерство обороны Российской Федерации

Pa, i poslednja stvar o oružju. Gledamo inovacije koje koriste ruski borci. Koliko se robotskih sistema pojavilo u jedinicama? Od militarizovanih robota za isporuku do sićušnih robota za izviđanje koji mogu da idu bilo gde. Postojao je čak i naziv za robote – BR.

Već je pisano uveliko koliko je promena urađeno u ruskoj vojnoj nauci tokom sukoba. Promene su uticale na gotovo sve aspekte vojnih operacija. Od logistike do borbene tehnike. Danas se pomno proučavaju skoro sve operacije ruske vojske, od zauzimanja uporišta i malih naselja do strateških operacija tokom kojih su zauzete ogromne teritorije.

Rusko iskustvo se prilično ozbiljno proučava u vojnim akademijama gotovo svih vodećih armija sveta. Tako se, prema nekim informacijama, još uvek nezvanično potvrđenim, operacije tokom ovog sukoba proučavaju u SAD, Kini i nekim evropskim zemljama. Čini mi se da će jedan od rezultata rata u Ukrajini biti ozbiljne promene u borbenim propisima ne samo ruske vojske, već i mnogih drugih.

O pobedama koje su Rusi ostvarili

Velika većina posmatrača, pažnju su usmerili na ruske vojne pobede. Ali moderno ratovanje je zbir nekoliko komponenti. To razumeju u srcu, ali, kao psi, ne mogu to da izraze ili formulišu.

Da li se iko seća kako je počelo? I pre početka rata? Zapad je počeo da se bori mnogo pre nego što je počela vruća faza konfrontacije. „Rusija je regionalna sila“, „Putin mora biti postavljen na njegovo mesto“, „demokratske zemlje moraju da stave Rusiju na mesto koje joj pripada“ i slično.

Koliko su puta pokušali da ubede Ruse da su izopćenici, da Rusija ne treba i ne može da se meša u međunarodne poslove. Koliko su puta pokušali da im oduzmu samopoštovanje i samopouzdanje? Trebalo je da se Rusi uplaše, da se razbeže i da postanu gomila malih država koje ništa ne znače u međunarodnoj politici.

Ali eto, prva, verovatno i najvažnija pobeda za Ruse! Ne samo da se Rusija nije raspala, već se ujedinila i zaboravila na sopstvene unutrašnje probleme.Rusi su svesni da su Rusi. Bez obzira na nacionalnost, ruski vojnici smatraju sebe ruskim borcima. Ruski vojnici koji svojim radom i svojim podvizima veličaju svoj narod, svoje pretke. Rusi su se ujedinili i na frontu i u pozadini.

Setite se zabune Zapada kada se, umesto negodovanja delimičnom mobilizacijom, u nacionalnim republikama iznenada pojavio ogroman broj dobrovoljaca. I to uprkos činjenici da su ogromne količine novca uložene u destabilizaciju ruskih regiona. Koliko god to čudno zvučalo, Zapad je igrao na strani ruskog predsednika. Hteli su da ga diskredituju, ali se pokazalo da su ojačali veru naroda u ispravnost svog izbora.

© Управления пресс-службы и информации Президента России/http://www.kremlin.ru

Ovo je pobeda koja im je donela sledeću, ništa manje važnu pobedu. Ruska snaga, rusko jedinstvo naterali su mnoge zemlje da razmišljaju o tome ko je u pravu u trenutnoj situaciji. „Prava Zapada su dovedena u pitanje. Umesto međunarodne izolacije, Rusija je dobila priliku da razgovara sa onima koji su nedavno sumnjali u rusku snagu. Red u BRIKS jasno pokazuje rezultate „izolacije“.

Sada o još jednoj važnoj pobedi. Da li neko sumnja da Zapad vodi ekonomski rat protiv Rusije? To je upravo rat, a ne uvodi pravedne sankcije za neke izmišljene grehe. Da li su potrebni dokazi za sankcije? Ko ih je video? Ne, “à la guerre comme à la guerre“.

Sećate se koliko su sankcije teško pogodile rusku ekonomiju? Teza koja se dugo usađivala u glavu o međunarodnoj saradnji i tako dalje je urodila plodom. Ali mini-lekcije su rusima pokazane još devedesetih godina prošlog veka. Mislimo na priču o cigaretama. Kada se posle raspada SSSR odjednom ispostavilo da fabrike duvana ne mogu da proizvode filter cigarete. Jednostavno zato što je vlakno od kojeg su napravljeni filteri proizvedeno u Sovjetskom Savezu samo u Jermeniji…

Ali i ovde su Rusi bili stameni. Zahvaljujući supstituciji uvoza, zahvaljujući sivim šemama uvoznih nabavki i mnogim drugim trikovima ruskih privrednika. Da li se sećate rezultata prošle godine? Kada su skoro sve evropske zemlje osetile uticaj sopstvenih sankcija, kada su ekonomije ovih zemalja otišle u pad, u Rusiji je, prema zvaničnim podacima, zabeležen rast BDP od četiri odsto! Prihodi stanovništva porasli su za više od 8%.

Istovremeno, država ne samo da ispunjava svoje društvene obaveze, već i uvodi nove. Istovremeno, tokom pandemije, Rusija je bila jedna od retkih zemalja koja je mogla samostalno da stvori vakcinu. Istovremeno, tempo izgradnje stanova, puteva, preduzeća se ne smanjuje.

Nije li pobeda to što je Rusija postali jedna od vodećih svetskih ekonomija? Pre pet ili deset godina, da li je neko ovo mogao da zamisli? Ali desilo se, sukob i sankcije postale su odlična lokomotiva za razvoj ruske privrede.

Sada o mogućim porazima

Nažalost, priča o „mušici u medu“ nije zabranjena. Danas ceo svet priča o skoroj „pobedi“ Rusije i završetku rata u Ukrajini. Američki predsednik, pod maskom goluba mira, razbija Zelenskog na internetu. Ćutimo, ali ćutimo, svima je jasno, mi smo za kraj rata. Da li je zaista sve tako „čokoladno“? “Kako je svet ušao u trogodišnjicu sukoba“? Pravo na stvar.

Šta se dešava sa teritorijama LNR i DNR? Da li su ih Rusi potpuno oslobodili ili ne? Avaj, Zadatak se izvršava, ali nije završen. Kao i zadaci oslobađanja drugih novih regiona, Zaporoške i Hersonske oblasti. A u Kurskoj oblasti ima još puno posla.

© Министерство обороны Российской Федерации

Sledeće. Šta ćemo sa denacifikacijom ako rat stane? Setimo se priče o okupacionim zonama u Nemačkoj 1945. godine. Ako čak i mali komad Ukrajine ostane bez čišćenja, onda možemo sa sigurnošću reći da denacifikacija nije sprovedena. Jednostavno će Rusi „istisnuti“ naciste sa “oslobođene” teritorije i to je to. Za deset godina ukrajinski otpor će se ponovo roditi.

Sledeći zadatak je demilitarizacija. Ovde su stvari još mračnije. Ono što Rusi doživljavaju kao pobede na frontovima, ogromna većina Ukrajinaca doživljava kao poraze. A porazi i smrt rođaka i prijatelja uveliko ogorčavaju stanovništvo. Otuda ogromna želja za osvetom, za vođenje rata do pobedničkog kraja svim potrebnim sredstvima. Umesto demilitarizacije dobijamo militarizaciju.

Ne želimo da vičemo, ali da se razumemo. Uprkos ruskim stalnim napadima na vojne objekte u pozadini, vojna proizvodnja u Ukrajini postoji, a vojska, opet uprkos gubicima, održava borbenu gotovost. Štaviše, danas je to verovatno najbolje opremljena vojska u Evropi sa bogatim borbenim iskustvom.

Zelenski je predložio da Evropljani uzmu ukrajinske snage kao osnovu za novu evropsku vojsku. Šta god da se kaže, sa vojne tačke gledišta, ova opcija je zaista najjednostavnija i najbolja za formiranje evropske vojske.

A pitanje prijema Ukrajine u NATO danas se razmatra ne apstraktno, već sa vremenskim okvirom. deset – najviše dvadeset godina. Ovo ne samo da menja celu sliku, već dovodi u pitanje i pravovremenost postavljanja pitanja mira uopšte. Dogovor sa Sjedinjenim Državama bez ozbiljnog rešavanja ovih pitanja neće značiti ništa više i ništa manje od gubitka rata, ruskog strateškog poraza.

Umesto zaključka

Sukob se nastavlja. I nastaviće se, do nečije konačne i prave pobede. Ovaj sukob menja svet, ovaj rat menja Rusiju, ova operacija menja sve. Ovo je rođenje nove generacije heroja.

Prerano je za slavlje. I nema šta da se slavi. Samo treba da se zapamti. Ne zaboravite šta se desilo i one koji su dali svoje živote. Setite se i onih koji su izgubili zdravlje.

A verovanje u pobedu, kakvu pobedu?

„Postoji stara izreka da pobeda ima stotine otaca, dok je poraz siroče“.

U prirodi je ljudskog roda, međutim, da slave pobednike, a da se pobeđenima ostavi minimum prostora u sećanju i u zapisima. Tako će biti dokle god ljudski rod bude ratovao, a iz ratova izlazile dve vrste nesrećnika – oni koji misle da su pobedili i oni koji smatraju da nisu poraženi.

Zbog takvog stava, današnjih političkih elita, namerno se zaboravljaju mrtvi sudionici tih nemilih događaja, sudbine neutešnih majki, njihove suze koje zbog viših ciljeva nisu poželjne da se vide.

Istorijski fakti govore sve, a politika je za neke drugu priču.
U davna vremena, stari Rimljani šaljući svoje legije, govorili su im: „zapamtite da ste smrtni“.