Најава могућег сусрета Владимира Путина и Доналда Трампа већ следеће недеље изазвала је бурне реакције на међународној сцени, посебно у западним медијима, који већ спекулишу о потенцијалном примирју и тајним договорима који би могли одредити контуре европске безбедности у деценијама које долазе.
Након посете специјалног америчког изасланика Москви руски званичник Јуриј Ушаков изјавио је да је амерички предлог који је стигао „прихватљив за руску страну“, али без додатних објашњења. Као и обично у оваквим дипломатским ситуацијама, конкретне информације о садржају преговора остају непознате, па се кључне одлуке очекују тек након могућег сусрета. Ипак, већ сада се отворено говори о сусрету Трампа и Путина, колико наредне недеље!
Де факто признање 4 области, примирје и енергенти
Западни медији спекулишу о потенцијалним тачкама договора — од „временски ограниченог примирја“, преко замрзавања конфликта, па до потенцијалног неформалног признавања четири руске области као дела Руске Федерације. Пољски Онет пише о начелном договору који подразумева примирје у Украјини, (а не мир), фактичко признање руских територијалних освајања (путем одлагања тог питања на 49 или 99 година), укидање већине санкција уведених Русији, а у перспективи и повратак енергетској сарадњи, односно увозу руског гаса и нафте.
Међутим, иако би Трампова администрација могла подржати неке од ових ставки, Кијев би се тешко могао усагласити са њима. Наовди о примирју а не миру, говоре да је у питању само замрзавање конфликта. То је већ виђено у протеклој декади. Признање руских територија није толико важно за Москву, колико је важна украјинска неутралност, која се не спомиње. Укључивање енергената у спекулације говори да економске санкције нису уродиле плодом.
Владимир Путин потврдио је да постоји обострани интерес за састанак и навео УАЕ као једну од могућих локација, али и додао да се „разматрају и друге опције“. Истовремено, било каква најава директног сусрета са Владимиром Зеленским одбијена је уз оцену да „услови за такав састанак још увек нису створени“.
Са друге стране, ни Москва још увек није испунила све своје геополитичке циљеве. Потенцијалне безбедносне гаранције које би могле бити понуђене од стране САД-а, више нису чврст ослонац за Кремљ, с обзиром на променљивост америчке политике и могућност промене администрације сваке четири године. Такав контекст чини сваки договор привременим и условним.
Уколико до сусрета дође наредне недеље, није искључено да ће завршна изјава обе стране звучати познато: „Постигнут је значајан напредак“, али без конкретног помака. Дипломатска неизвесност и даље доминира, а наредна недеља може донети важне, али не и коначне одлуке.
„Безбедносне гаранције САД и нато“њима нико више одавно не верује ни потписани споразум,а не дату реч. Све су потписане споразуме одбацили временом,навикла западна стока да влада силом али сила је сада на другој страни света. Не памтим када су оволико кукали за неко примирје као сада очигледно је да ће ако се овако настави бити више украјина али као покрајина Русије,Мађарске,Пољске и кога још видећемо.
Увек било и биће“можеш каубоју како хоћеш али не може докле хоћеш“!!!
Дали се дог односи на цитаве 4 регије или само заузете дјелове?