НОВА МОДИФИКАЦИЈА НА УКРАЈИНСКОМ МИГ-29 КОЈИ НОСИ GBU-39/B?!

Украјина је први пут открила своју употребу ваздушних GBU-39/B Small Diameter Bombs у мају 2024. Раније се знало да су у употреби само верзије за земаљско лансирање (GLSDB)

На друштвеним мрежама осванула је слика која приказује украјински борбени авион МиГ-29 који носи бомбе малог пречника америчке производње GBU-39/B Small Diameter Bombs (SDB) са новим како кажу мистериозним гредастим носачем авио бомби.

Слика открива посебни носач са антеном или сензором беле боје, који се вероватно односи на електронске противмере, који се користи за монтирање SDB носача испод крила МиГ-29.

Верује се да је у питању МиГ-29 један од 13 авиона које је Украјина примила од Словачке прошле године, а који су претходно били надограђени побољшаном авиоником и системима.

Лансирна шина који се види на слици разликује се од стандардних који се користе на МиГ-овима 29 у словачкој служби, што га чини већом мистеријом.

Украјина је први пут открила своју употребу ваздушних GBU-39/B Small Diameter Bombs у мају 2024. Раније се знало да су у употреби само верзије за земаљско лансирање (GLSDB)

SDB нуде Украјини могућност да погоди циљеве на удаљеностима до 46 миља са високом прецизношћу и може да пробије полу утврђене циљеве.

Руско електронско ратовање је значајно утицало на прецизност друге прецизне муниције коју је испоручио Запад, као што су пројектили JDAM-ER , артиљеријске гранате Excalibur и GMLRS ракете.

Њихова ефикасност је у неким случајевима пала на испод 10% због ометања ГПС-а.

GBU-39/B Small Diameter Bomb Increment I (SDB I) је званични назив за ову авионску бомбу настала је укрштањем Боинговог крстарећег пројектила Small Diameter Bomb (SDB) која је спојена са ракетним погоном, односоно бустер са ракете М-26 коју користе самоходни вишецевни лансери ракета МЛРС М-270. Замисао је била добити пројектил који би се лансирао са авиона и који би имао велики домет.

GBU-39/B Small Diameter Bomb Increment је дужине 1,8 м, пречник је 19 цм кад су крила склопљена. Маса бојеве главе је 93 кг, а укупна маса пројектила са ракетним мотором 130 кг.

Пре лансирања у пројектил се уносе тачни подаци о циљу као и позицији самог лансера. Подаци о нападу на стационарне циљеве командам места, бункери, положаји оклопних једница, базе уносе се пре полетања борбеног авиона. У случају промене или корекције подаци о циљу и прозицији пројектила пре лансирања се уносе на осонову података добијених од летелице пратиоца лансера.

Сам пројектил нема велику брзину неки просек време лета на циљ који се налази 70 км од места лансирања потребно је 8 минута лета, што даје снагама непријатеља ако су у питању мобилни циљеви да промене ватрени положај, зато се ова врста одужја искључиво користи за изненадне нападе на непокретне циљеве чија је позциија унапред позната авио базе, складишта, инфрстурктурни објетки електране, мостови, бункери. Бојева глава од 93 кг може да пробије скоро 1 м армираног бетона.

Према неким проценама САД има у свом наоружању више од 30.000 ових пројектила, али у оперативној у потреби се налази и у РВ: Италије, Јапана, Јужне Кореје i Холандије, а од сада и Украјине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *