КОЈЕ НАТО БАЗЕ БИ МОГЛА ДА КОРИСТИ УКРАЈИНА ЗА БАЗИРАЊЕ ЛОВАЦА Ф-16

Украјина је недавно саопштила да ће део добијених борбених авиона Ф-16 које неће користити у борбеним дејствима распоредити на аеродромима у околним државама и према потреби пребцивати на аеродроме у самој Украјини.

Москва је с друге стране одмах одговорила у стилу да то не би било добро јер би се ти аеродроми на којима ће бити распоређени украјински Ф-16 могли наћи на мети руских ракета с обзиром да Русија дефинише борбени авион Ф-16 као платформу за ношење нуклеарног наоружања, а посебно крстарећих ракета и ракета ваздух-ваздух великог домета.

Када се погледа мапа највећи број аеродрома има Пољска чак четири : Жешов, Лашк, Минск Мазовјецки и Малборк аеродроми које користе борбени авиони Ф-16 блок 52). Сви побројани аеродроми се простиру правцем југ-исток-север од тога два су уз саму границу са Украјимом , један уз границу са Белорусијом и један у близини Калињинградске области.

Словачка има само један аеродром Силач у централном делу земље. С обзиром на тренутну владу у Братислави коју предводи Роберт Фицо и промена стратешке орјентације владе од тога нема ништа.

У Румунији постоје два аеродрома: Кампиа Трузи у централном делу Румуније и ваздухопловна база Фетести на југу Румуније у близини границе са Бугарском.

Побројани аеродроми су идеална места за базирање украјинских борбених авиона Ф-16 како би избегли да буду оштећени с обзиром да су сви украјински војни аеродроми под константним ракетним нападима и разарањем.

Иначе у региону око Украјине база Фетешти је иначе седиште регионалног центра за обуку украјинских пилота на ловцима Ф-16 где се пилоти упознавају са ваздухопловима базама и рутама којим лете пре свега у правцу Одесе и изнад Црног мора.

Фактор превентивног удара

Преемпција или превентнивни удар на који се позива Москва по побројаним аеродромима довео би до неизбежне ескалације рата, јер се ради о војним аеродромима чланица НАТО пре свега: Пољска, Румунија, па ни Словачка то не би се нимало благонаклоно гледало с обзиром да ови војни аеродроми постају место и зона за напад на Русију. Зато је НАТО тражио да сви авиони иду директно за Укрјаину, а не да се базирају на месту где би били потенцијлна мета и полетали са тих аеродрома да гађају циљеве у дубини руске територије.

Такође, осим фактора преемпције појављује се и фактор неизвесности с обзиром да се пре свега у Пољској и у Румунији налазе радари великог домета који осмтрају правац према Русији и тиме би значајно смањили фактор изенађења у нападима на НАТО војне аеродроме и дали шансе да пројектили буду пресретнути и оборени.

Једна од опција је да се не иде у напад на аеродроме него да се тежи да се што више ловаца Ф-16 појави у ваудуху и да се изврши елиминација циљева у ваздуху кориштењем летећих радарских платформи и заседних дејстава и борбених авиона са ракетама ваздух-ваздух великог домета.

Оно што Москву према њиховим војним познаваоцима да не кажем аналитичарима највише забрињава јесте опција ношења крстарећих ракете пре свега америчких JASSM домета 370 км и ваздух-ваздух AIM-120D домета 180 км што би омогућило да Украјинци са Ф-16 прелазе руску границу и изводе нападе унутар оперативне дубине или са украјинске територије на бомбардра пре свега СУ-34 који носе планирајуће авионске бомбе које се одбацују на самој граници максималног домета 75 км.

У том случају Румунија добија најважнији задатак јер управо са ових аеродрома је могуће извести нападе на Крим и враћати се безебдно преко Молдавије на аеродром Кампиа Трузи и Фетешти из Одеске области. У овој зони Украјницима највећи проблем су аеродроми и аеродромска инфраструктура.

Аеродроми на тлу Украјине

Што се тиче аеродрома на којима би могли бити базирани боребни авиони Ф-16 уз прилагођавање инфраструктуре су они који се налазе пре свега у западној Украјини Лутск и Ивано Франковск. Свакако најзначајнији и највише нападани аеродром је свакако Староконстантиново који је неколико пута само у мају био мета ракетних напада јер се веровало да је управо овај војни објеакт будућа база украјинских ловца Ф-16. Такође спомиње се још један аеродром Озерна у Кијевској области. Такође један од спомињаних аеродрома је Мирогород, који је служио за наоружавање украјинских летелица и полетање у борбено дејство, враћање попуна горива и повратак у своју матичну базу летом на екстремном алим висинама.

Најмање вероватни аеродроми су база Ужогород која је на самој граници са Словачком, а можда би могла и та база да је остало на власти претходно руководство које је промењено победом Роберта Фице на изборима.

Оно што пре Русима се ставља како изазов биће повећање броја авиона и пилота који имају доста сати налета и обучени су за борбена дејства ван визуелног домета, изненадне ударе и заседна дејства. Такође ће пре посадама да се створи низ изазова који ће појачати оптерећења пилота и њихову брзу ротацију и вештину пресретања и обарања крстарећих ракета и спречавање удара на ПВО у условиам високог електронског ометања што ће утицати на Русе да морају да ојачају координацију између авијације и посада, убрза време реаговања, као и измену постојеће тактике употребе применом “Модела 3М” маскирање, маневар и мобилност.

Један коментар на “КОЈЕ НАТО БАЗЕ БИ МОГЛА ДА КОРИСТИ УКРАЈИНА ЗА БАЗИРАЊЕ ЛОВАЦА Ф-16

  1. Nuklearni rat neizbežan. Videćete!
    Rusija ne želi eskalaciju, međutim ne želi ni da je neko podcenjuje, nacija vrši pritisak na Putina, a Putin je slab kada je nacija u pitanju. NATO je ozbiljno preterao i dobiće po njuške, onako kako je i zaslužio.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *