Parada je predstavila novu generaciju naoružanja, od kojih je veliki deo prvi put prikazan javnosti. Najistaknutije su bile komponente kineske nuklearne trijade, uključujući nove interkontinentalne balističke rakete (ICBM) DF-61 i DG-5C, kao i prva nuklearna raketa lansirana iz vazduha, YL-1. Pored toga, prikazane su hipersonične protivbrodske rakete serije YJ i napredni bespilotni sistemi, uključujući podvodne dronove AJX002 i futurističke „robotske pse“.
Geopolitički značaj događaja je dvostruke prirode. Na unutrašnjem planu, parada je imala za cilj da učvrsti podršku za vladavinu Komunističke partije i predsednika Si Đinpinga, povezujući istorijsku pobedu sa aktuelnom vizijom „velikog podmlađivanja kineskog naroda“. Na međunarodnom planu, događaj je bio pažljivo orkestrirana poruka usmerena na stvaranje novog svetskog poretka. Prisustvo predsednika Rusije Vladimira Putina i severnokorejskog lidera Kim Džong Una, zajedno sa liderima iz Irana, Belorusije i drugih zemalja „globalnog juga“, poslalo je snažan signal o formiranju antizapadnog saveza. Ova parada nije bila samo proslava prošlosti, već i jasna demonstracija budućih ambicija Kine da se pozicionira kao glavni protivnik američkoj dominaciji. Najbolja ilustracija jeste objava američkog predsednika Donalda Trampa ,,Neka predsednik Si i divni narod Kine imaju lep i nezaboravan praznik. Molim Vas, prenesite moje najtoplije pozdrave Vladimiru Putinu i Kim Džong Unu dok kujete zaveru protiv SAD”
Demonstracija sile, poruka namere
Kineska vojna parada, održana na Čuan’an aveniji i Tjenanmen trgu u Pekingu, bila je više od običnog događaja; bila je to pažljivo osmišljena demonstracija nacionalnog ponosa i strateških ambicija. Dok su se helikopteri pravili broj „80“ na nebu i nosili transparente sa sloganima poput „Pravda će pobediti“ i „Mir će pobediti“, postalo je jasno da Kina šalje dvostruku poruku.
Jedna publika je bila unutrašnja, sa ciljem da se učvrsti podrška kineskog naroda i osigura da se zemlja „nikada neće ponovo ponižavati“. Druga publika je bila globalna, a izbor izloženog naoružanja i spisak gostiju ukazivali su na to da se Kina predstavlja kao alternativa američkom svetskom poretku.
Nova generacija vojnog naoružanja
Parada je označila prvi „koncentrisani prikaz“ kineske nuklearne trijade, koja obuhvata snage na kopnu, moru i u vazduhu, što je značajan napredak u nuklearnom odvraćanju.
Nove interkontinentalne balističke rakete (ICBM):
Dong Feng-61 (DF-61): Ova nova ICBM, koja može da nosi nuklearne bojeve glave, privukla je veliku pažnju. Veruje se da je to najnaprednija kineska ICBM. Kao drumsko-mobilna platforma, DF-61 može da se lansira sa različitih lokacija, što je čini težom za odbranu u poređenju sa silosima. Dong Feng-31BJ (DF-31BJ): Predstavljanje ove nove varijante DF-31 serije ukazuje na razvoj mobilnih ICBM-a kao ključnog dela kineskog nuklearnog arsenala.
Dong Feng-5C (DF-5C): Ova dvostepena ICBM na tečno gorivo, koja se lansira iz silosa, prikazana je sa procenjenim dometom od preko 20.000 kilometara, što joj daje mogućnost da pogodi “celu planetu”. Stručnjaci veruju da DF-5C može da nosi do 12 bojevih glava na jednoj raketi, što značajno povećava njenu sposobnost prodora i razaranja.
Jian-Lang-1 (YL-1): Prikaz YL-1, prve kineske nuklearne rakete lansirane iz vazduha, postavljene na vojnom kamionu, bio je jasan signal o širenju kineskih nuklearnih kapaciteta.
Hipersonični i protivbrodski sistemi: Poruka o „ubici nosača aviona”
Parada je istakla novi hipersonični i protivbrodski arsenal, što predstavlja jasnu stratešku poruku pomorskim protivnicima.
Raketna serija YJ: Predstavljeni su novi modeli, uključujući YJ-15, YJ-17, YJ-19 i YJ-20. Ime YJ, što je skraćenica za „Ying Ji“ ili „napad orla“, ukazuje na njihovu svrhu da nanesu „kritičnu štetu velikim plovilima“. Ove rakete mogu da se lansiraju sa brodova ili iz aviona, a YJ-17, YJ-19 i YJ-20 mogu da lete brzinom većom od pet puta većom od brzine zvuka, istovremeno manevrišući.
Ova posebna usredsređenost na protivbrodske mogućnosti pokazuje promenu u kineskoj vojnoj doktrini. Za razliku od SAD, Kina ne teži da se suprotstavi globalnoj američkoj floti nosača aviona, već da razvije asimetrične sisteme sposobne da neutrališu ključne američke vojne prednosti. Ova strategija, koja se oslanja na visoko-tehnološke sisteme za odbijanje protivnika, posebno je zabrinjavajuća za američku mornaricu koja patrolira zapadnim Pacifikom iz svog sedišta u Japanu.
Bespilotni sistemi i integracija veštačke inteligencije: Budućnost ratovanja
Parada je istakla kinesku posvećenost budućnosti ratovanja, sa fokusom na bespilotne sisteme i mrežno-centrično ratovanje.
„Robotski vukovi“: Ovi futuristički sistemi su unapređena verzija kineskih četvoronožnih „robota pasa“. Opremljeni su kamerama za precizno ciljanje i poboljšanim borbenim mogućnostima. Njihova uloga obuhvata izviđanje na liniji fronta, isporuku zaliha i izvršavanje preciznih napada.
Podvodni dronovi (XLUUVs): Ključni sistem prikazan na paradi bio je izuzetno-veliki bespilotni podvodni dron AJX002. Dug od 18 do 20 metara, ovaj dron je projektovan da bude prikriven i može da nosi senzore i mine. Izveštaji pokazuju da Kina ima najveći svetski program za razvoj XLUUV-a, sa najmanje pet različitih tipova već u upotrebi.
Jedinice za sajber-prostor i informacionu podršku: Po prvi put su predstavljene jedinice poput jedinice za sajber-bezbednost i snage za informacionu podršku, osnovane 2024. godine radi uspostavljanja mrežnih informacionih sistema za borbenu spremnost. Njihov debi ukazuje na to da je Narodna oslobodilačka armija (NOA) izvukla zaključke iz savremenih konflikata. Na primer, intenzivna upotreba dronova i informacionih sistema u ratu između Rusije i Ukrajine, prema analitičarima, dovela je do toga da Kina pojača svoje sopstvene sisteme protiv dronova i efikasnost svog mrežno-centričnog ratovanja.
Napredna vazdušna i kopnena sredstva: Modernizacija u svim domenima
Lasersko oružje: Predstavljen je novi laserski sistem, LY-1, montiran na oklopnom kamionu. Iako su njegove mogućnosti poverljive, kineski državni mediji tvrde da može da onemogući elektroniku i senzore.
Sistem za odbranu svemira: HQ-29, presretač na velikim visinama, predstavljen je kao „lovac na satelite“ sposoban da presretne rakete iznad atmosfere i potencijalno uništi satelite u niskoj orbiti.
Novi tenk: Na probama je primećen novi borbeni tenk, sa radarskim sistemom sa četiri strane, aktivnom zaštitom i besposadnom kupolom, što ukazuje na značajnu modernizaciju kopnenih snaga.
Geopolitički značaj: Pažljivo orkestriran čin strateške komunikacije
Parada je bila pažljivo osmišljena kao čin strateške komunikacije, šaljući višeslojne poruke kako domaćoj, tako i međunarodnoj publici.
Za kineski narod, parada je bila snažan izvor nacionalnog ponosa i potvrda legitimiteta vladavine Komunističke partije. Povezivanjem pobede u Drugom svetskom ratu sa sadašnjom snagom, partija je sebe predstavila kao istorijsku snagu koja je dovela do kraja dug period poniženja od strane stranih sila. Predsednik Si Đinping je tokom svog govora povezao pobedu u ratu sa „velikim podmlađivanjem kineskog naroda“, što je centralna fraza u njegovoj viziji budućnosti.
Potvrda autoriteta Si Đinpinga bila je posebno vidljiva. Posmatrači su primetili da su bivši lideri poput Hu Đintaoa bili odsutni sa događaja. U kontekstu visoko koreografisane kineske politike, ovaj izostanak se tumači kao signal Sijeve konsolidovane vlasti i raskid sa političkim tradicijama prošlosti, dodatno učvršćujući njegov lični autoritet nad državom i partijom.
Multipolarni svet i novi savezi: „Osovina preokreta“
Na paradi je bilo prisutno 26 stranih lidera , uglavnom iz zemalja „globalnog juga“. Najznačajniji geopolitički trenutak, koji je zauzeo medijsku pažnju, bio je nezapamćen prizor predsednika Sija u društvu ruskog predsednika Vladimira Putina i severnokorejskog lidera Kim Džong Una. Ovaj prizor, koji su analitičari nazvali „osovinom preokreta“ , signalizira potencijalno prestrojavanje evroazijskog bloka moći.
Prisustvo ovih lidera imalo je za cilj da pokaže Kinu kao predvodnika multipolarnog sveta, spremnu da se odupre uticaju SAD i stane uz svoje saveznike, čak i one koje Zapad smatra svojim saveznicima. Tokom nedelje diplomatskih događaja koja je prethodila paradi, Rusija i Kina su potpisale značajne sporazume, uključujući sporazum o gasovodu „Snaga Sibira 2“. Ova rastuća ekonomska saradnja pruža ekonomsku podršku Moskvi u uslovima zapadnih sankcija zbog rata u Ukrajini. Vojna parada je poslužila kao vizuelni, strateški pandan ovom ključnom ekonomskom odnosu, pokazujući da su političke, vojne i ekonomske veze između ove dve nacije duboko isprepletene, čineći njihov savez još otpornijim i trajnijim izazovom za Zapad.
Pored ključnih saveznika, na paradi su bili prisutni i lideri iz zemalja „globalnog juga“ kao što su iranski predsednik Masud Pezeškijan , beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, indonežanski predsednik Prabovo Subianto , i predsednik Maldiva Muhamed Muizu. Njihovo prisustvo dodatno je naglasilo kinesko pozicioniranje kao predvodnika multipolarnog sveta i alternative međunarodnom poretku predvođenom SAD. Takođe, iz istočne Evrope su došli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Slovačke Robert Fico, što ukazuje na dublje geopolitičke pukotine u Evropi. Azijski partneri, uključujući pakistanskog premijera Šahbaza Šarifa, kazahstanskog predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva, i mongolskog predsednika Uhnaa Hurelsuha, pokazali su produbljivanje bilateralnih i regionalnih veza, posebno kroz platforme kao što je Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS).
Poruke rivalima: SAD i njihovi saveznici
Parada je poslala jasnu i nedvosmislenu poruku Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima. Sijeva izjava da se „Kina nikada neće plašiti bilo kakvih nasilnika“ i da je „nezaustavljiva“ bila je široko protumačena kao prikrivena pretnja SAD i njihovim partnerima.
Reakcija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je na društvenim mrežama napisao „Molim vas, prenesite moje najtoplije pozdrave Vladimiru Putinu i Kim Džong Unu, dok kujete zaveru protiv Sjedinjenih Američkih Država“ , pokazuje da je poruka primljena jasno i nedvosmisleno.
Poruke su bile posebno značajne za Tajvan. Si Đinping je u svom govoru pomenuo potrebu da se zaštiti suverenitet i ujedinjenje zemlje, što je direktna aluzija na Tajvan. Prikaz novih sistema poput hipersoničnih projektila, koji mogu da „onesposobe brodove na moru“ , direktna su pretnja američkoj floti u Pacifiku i jasan signal da je Kina spremna da upotrebi silu za postizanje svojih ciljeva. Uprkos tome, predsednik Tajvana je odbacio paradu izjavivši da „narod Tajvana ne proslavlja mir cevima oružja“, što je direktna suprotnost kineskoj demonstraciji sile.
Zaključak i strateški izgled
Vojna parada u Pekingu 2025. godine nije bila samo ceremonijalna proslava; bila je sveobuhvatna deklaracija o strategiji i nameri. Kina je iskoristila istorijsku godišnjicu kao platformu za projektovanje svoje rastuće moći na domaće i međunarodno okruženje.
U vojnom smislu, parada je otkrila pomak ka naprednim, domaćim sistemima koji su namenjeni za asimetrično ratovanje. Umesto da pokušava da direktno parira američkoj vojnoj dominaciji u svim domenima, Kina se fokusirala na razvoj ključnih tehnologija — od nuklearnih ICBM-a sa više bojevih glava do hipersoničnih raketa i bespilotnih sistema — koje mogu da izazovu kritičnu štetu najvažnijim instrumentima američke moći, kao što su nosači aviona. Ovo naglašava pragmatičan i prilagodljiv pristup vojnoj modernizaciji, koji uči iz savremenih konflikata.
Na diplomatskom planu, događaj je bio kruna nedelje intenzivnih aktivnosti, kulminirajući simboličnim prikazom jedinstva između Sija, Putina i Kima. Ovaj savez nije samo vojni; on je duboko ukorenjen u zajedničkim ekonomskim i političkim interesima i jasno demonstrira kinesko vođstvo u pokušaju stvaranja novog, ne-zapadnog svetskog poretka.
Na kraju, parada je poslužila kao nedvosmisleno upozorenje zapadnim silama. Poruka je bila jasna: Kina je nezaustavljiva i spremna da zaštiti svoje ključne nacionalne interese, uključujući „ujedinjenje“ Tajvana, vojnom silom. Predstojeće godine će verovatno biti obeležene povećanim regionalnim tenzijama i ubrzanom trkom u naoružanju, jer će Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici morati da odgovore na ovu sveobuhvatnu i visoko-tehnološku demonstraciju kineske moći.
A koja to zapadna sila vojno preti Kini?
Pomalo je bizarno da Kina proglašava pobedu nad Japanom tako glasno.
Amerikanci su uništili pomorske snage i avijaciju Japana, a onda bacili dve atomske bombe.
Amerikanci su doveli japance na američki bojni brod da potpišu kapitulaciju.
Nije sporna oslobodilačka borba kineske i ruske vojske u borbi protiv Japana ali smešno je relativizovati američku silu koju su japanci dobro upamtili..