Кинеска војна парада: Наоружање, геополитика, показивање моћи и љутња Трампа

Кинеска војна парада, одржана 3. септембра 2025. године у Пекингу, била је догађај од изузетног националног и међународног значаја. Обележавајући 80. годишњицу победе у Другом светском рату и Рату кинеског народа против јапанске агресије, парада је послужила као моћан израз војне моћи и стратешких амбиција Народне Републике Кине. У њој је учествовало више од 10.000 припадника војске, преко 100 авиона и неколико стотина возила, демонстрирајући значајан напредак у домаћој војној технологији.  

Парада је представила нову генерацију наоружања, од којих је велики део први пут приказан јавности. Најистакнутије су биле компоненте кинеске нуклеарне тријаде, укључујући нове интерконтиненталне балистичке ракете (ICBM) DF-61 и DG-5C, као и прва нуклеарна ракета лансирана из ваздуха, YL-1. Поред тога, приказане су хиперсоничне противбродске ракете серије YJ и напредни беспилотни системи, укључујући подводне дронове AJX002 и футуристичке „роботске псе“.  

Геополитички значај догађаја је двоструке природе. На унутрашњем плану, парада је имала за циљ да учврсти подршку за владавину Комунистичке партије и председника Си Ђинпинга, повезујући историјску победу са актуелном визијом „великог подмлађивања кинеског народа“. На међународном плану, догађај је био пажљиво оркестрирана порука усмерена на стварање новог светског поретка. Присуство председника Русије Владимира Путина и севернокорејског лидера Ким Џонг Уна, заједно са лидерима из Ирана, Белорусије и других земаља „глобалног југа“, послало је снажан сигнал о формирању антизападног савеза. Ова парада није била само прослава прошлости, већ и јасна демонстрација будућих амбиција Кине да се позиционира као главни противник америчкој доминацији. Најбоља илустрација јесте објава америчког председника Доналда Трампа ,,Нека председник Си и дивни народ Кине имају леп и незабораван празник. Молим Вас, пренесите моје најтоплије поздраве Владимиру Путину и Ким Џонг Уну док кујете заверу против САД”

Демонстрација силе, порука намере

Кинеска војна парада, одржана на Чуан’ан авенији и Тјенанмен тргу у Пекингу, била је више од обичног догађаја; била је то пажљиво осмишљена демонстрација националног поноса и стратешких амбиција. Док су се хеликоптери правили број „80“ на небу и носили транспаренте са слоганима попут „Правда ће победити“ и „Мир ће победити“, постало је јасно да Кина шаље двоструку поруку.  

Једна публика је била унутрашња, са циљем да се учврсти подршка кинеског народа и осигура да се земља „никада неће поново понижавати“. Друга публика је била глобална, а избор изложеног наоружања и списак гостију указивали су на то да се Кина представља као алтернатива америчком светском поретку.  

Нова генерација војног наоружања

Парада је означила први „концентрисани приказ“ кинеске нуклеарне тријаде, која обухвата снаге на копну, мору и у ваздуху, што је значајан напредак у нуклеарном одвраћању.  

Нове интерконтиненталне балистичке ракете (ICBM):

Dong Feng-61 (DF-61): Ова нова ICBM, која може да носи нуклеарне бојеве главе, привукла је велику пажњу. Верује се да је то најнапреднија кинеска ICBM. Као друмско-мобилна платформа, DF-61 може да се лансира са различитих локација, што је чини тежом за одбрану у поређењу са силосима. Dong Feng-31BJ (DF-31BJ): Представљање ове нове варијанте DF-31 серије указује на развој мобилних ICBM-а као кључног дела кинеског нуклеарног арсенала.

Dong Feng-5C (DF-5C): Ова двостепена ICBM на течно гориво, која се лансира из силоса, приказана је са процењеним дометом од преко 20.000 километара, што јој даје могућност да погоди “целу планету”. Стручњаци верују да DF-5C може да носи до 12 бојевих глава на једној ракети, што значајно повећава њену способност продора и разарања.  

Jian-Lang-1 (YL-1): Приказ YL-1, прве кинеске нуклеарне ракете лансиране из ваздуха, постављене на војном камиону, био је јасан сигнал о ширењу кинеских нуклеарних капацитета.  

Хиперсонични и противбродски системи: Порука о „убици носача авиона”

Парада је истакла нови хиперсонични и противбродски арсенал, што представља јасну стратешку поруку поморским противницима.  

Ракетна серија YJ: Представљени су нови модели, укључујући YJ-15, YJ-17, YJ-19 и YJ-20. Име YJ, што је скраћеница за „Ying Ji“ или „напад орла“, указује на њихову сврху да нанесу „критичну штету великим пловилима“. Ове ракете могу да се лансирају са бродова или из авиона, a YJ-17, YJ-19 и YJ-20 могу да лете брзином већом од пет пута већом од брзине звука, истовремено маневришући.  

Ова посебна усредсређеност на противбродске могућности показује промену у кинеској војној доктрини. За разлику од САД, Кина не тежи да се супротстави глобалној америчкој флоти носача авиона, већ да развије асиметричне системе способне да неутралишу кључне америчке војне предности. Ова стратегија, која се ослања на високо-технолошке системе за одбијање противника, посебно је забрињавајућа за америчку морнарицу која патролира западним Пацификом из свог седишта у Јапану.  

Беспилотни системи и интеграција вештачке интелигенције: Будућност ратовања

Парада је истакла кинеску посвећеност будућности ратовања, са фокусом на беспилотне системе и мрежно-центрично ратовање.

„Роботски вукови“: Ови футуристички системи су унапређена верзија кинеских четвороножних „робота паса“. Опремљени су камерама за прецизно циљање и побољшаним борбеним могућностима. Њихова улога обухвата извиђање на линији фронта, испоруку залиха и извршавање прецизних напада.  

Подводни дронови (XLUUVs): Кључни систем приказан на паради био је изузетно-велики беспилотни подводни дрон AJX002. Дуг од 18 до 20 метара, овај дрон је пројектован да буде прикривен и може да носи сензоре и мине. Извештаји показују да Кина има највећи светски програм за развој XLUUV-а, са најмање пет различитих типова већ у употреби.  

Јединице за сајбер-простор и информациону подршку: По први пут су представљене јединице попут јединице за сајбер-безбедност и снаге за информациону подршку, основане 2024. године ради успостављања мрежних информационих система за борбену спремност. Њихов деби указује на то да је Народна ослободилачка армија (НОА) извукла закључке из савремених конфликата. На пример, интензивна употреба дронова и информационих система у рату између Русије и Украјине, према аналитичарима, довела је до тога да Кина појача своје сопствене системе против дронова и ефикасност свог мрежно-центричног ратовања.  

Напредна ваздушна и копнена средства: Модернизација у свим доменима

Ласерско оружје: Представљен је нови ласерски систем, LY-1, монтиран на оклопном камиону. Иако су његове могућности поверљиве, кинески државни медији тврде да може да онемогући електронику и сензоре.

Систем за одбрану свемира: HQ-29, пресретач на великим висинама, представљен је као „ловац на сателите“ способан да пресретне ракете изнад атмосфере и потенцијално уништи сателите у ниској орбити.  

Нови тенк: На пробама је примећен нови борбени тенк, са радарским системом са четири стране, активном заштитом и беспосадном куполом, што указује на значајну модернизацију копнених снага.  

Геополитички значај: Пажљиво оркестриран чин стратешке комуникације

Парада је била пажљиво осмишљена као чин стратешке комуникације, шаљући вишеслојне поруке како домаћој, тако и међународној публици.  

За кинески народ, парада је била снажан извор националног поноса и потврда легитимитета владавине Комунистичке партије. Повезивањем победе у Другом светском рату са садашњом снагом, партија је себе представила као историјску снагу која је довела до краја дуг период понижења од стране страних сила. Председник Си Ђинпинг је током свог говора повезао победу у рату са „великим подмлађивањем кинеског народа“, што је централна фраза у његовој визији будућности.  

Потврда ауторитета Си Ђинпинга била је посебно видљива. Посматрачи су приметили да су бивши лидери попут Ху Ђинтаоа били одсутни са догађаја. У контексту високо кореографисане кинеске политике, овај изостанак се тумачи као сигнал Сијеве консолидоване власти и раскид са политичким традицијама прошлости, додатно учвршћујући његов лични ауторитет над државом и партијом.  

Мултиполарни свет и нови савези: „Осовина преокрета“

На паради је било присутно 26 страних лидера , углавном из земаља „глобалног југа“. Најзначајнији геополитички тренутак, који је заузео медијску пажњу, био је незапамћен призор председника Сија у друштву руског председника Владимира Путина и севернокорејског лидера Ким Џонг Уна. Овај призор, који су аналитичари назвали „осовином преокрета“ , сигнализира потенцијално престројавање евроазијског блока моћи.  

Присуство ових лидера имало је за циљ да покаже Кину као предводника мултиполарног света, спремну да се одупре утицају САД и стане уз своје савезнике, чак и оне које Запад сматра својим савезницима. Током недеље дипломатских догађаја која је претходила паради, Русија и Кина су потписале значајне споразуме, укључујући споразум о гасоводу „Снага Сибира 2“. Ова растућа економска сарадња пружа економску подршку Москви у условима западних санкција због рата у Украјини. Војна парада је послужила као визуелни, стратешки пандан овом кључном економском односу, показујући да су политичке, војне и економске везе између ове две нације дубоко испреплетене, чинећи њихов савез још отпорнијим и трајнијим изазовом за Запад.  

Поред кључних савезника, на паради су били присутни и лидери из земаља „глобалног југа“ као што су ирански председник Масуд Пезешкијан , белоруски председник Александар Лукашенко, индонежански председник Прабово Субианто , и председник Малдива Мухамед Муизу. Њихово присуство додатно је нагласило кинеско позиционирање као предводника мултиполарног света и алтернативе међународном поретку предвођеном САД. Такође, из источне Европе су дошли председник Србије Александар Вучић и премијер Словачке Роберт Фицо, што указује на дубље геополитичке пукотине у Европи. Азијски партнери, укључујући пакистанског премијера Шахбаза Шарифа, казахстанског председника Касима-Жомарта Токајева, и монголског председника Ухнаа Хурелсуха, показали су продубљивање билатералних и регионалних веза, посебно кроз платформе као што је Шангајска организација за сарадњу (ШОС).  

Поруке ривалима: САД и њихови савезници

Парада је послала јасну и недвосмислену поруку Сједињеним Америчким Државама и њиховим савезницима. Сијева изјава да се „Кина никада неће плашити било каквих насилника“ и да је „незаустављива“ била је широко протумачена као прикривена претња САД и њиховим партнерима.

Реакција бившег америчког председника Доналда Трампа, који је на друштвеним мрежама написао „Молим вас, пренесите моје најтоплије поздраве Владимиру Путину и Ким Џонг Уну, док кујете заверу против Сједињених Америчких Држава“ , показује да је порука примљена јасно и недвосмислено.  

Поруке су биле посебно значајне за Тајван. Си Ђинпинг је у свом говору поменуо потребу да се заштити суверенитет и уједињење земље, што је директна алузија на Тајван. Приказ нових система попут хиперсоничних пројектила, који могу да „онеспособе бродове на мору“ , директна су претња америчкој флоти у Пацифику и јасан сигнал да је Кина спремна да употреби силу за постизање својих циљева. Упркос томе, председник Тајвана је одбацио параду изјавивши да „народ Тајвана не прославља мир цевима оружја“, што је директна супротност кинеској демонстрацији силе.  

Закључак и стратешки изглед

Војна парада у Пекингу 2025. године није била само церемонијална прослава; била је свеобухватна декларација о стратегији и намери. Кина је искористила историјску годишњицу као платформу за пројектовање своје растуће моћи на домаће и међународно окружење.

У војном смислу, парада је открила помак ка напредним, домаћим системима који су намењени за асиметрично ратовање. Уместо да покушава да директно парира америчкој војној доминацији у свим доменима, Кина се фокусирала на развој кључних технологија — од нуклеарних ICBM-а са више бојевих глава до хиперсоничних ракета и беспилотних система — које могу да изазову критичну штету најважнијим инструментима америчке моћи, као што су носачи авиона. Ово наглашава прагматичан и прилагодљив приступ војној модернизацији, који учи из савремених конфликата.

На дипломатском плану, догађај је био круна недеље интензивних активности, кулминирајући симболичним приказом јединства између Сија, Путина и Кима. Овај савез није само војни; он је дубоко укорењен у заједничким економским и политичким интересима и јасно демонстрира кинеско вођство у покушају стварања новог, не-западног светског поретка.

На крају, парада је послужила као недвосмислено упозорење западним силама. Порука је била јасна: Кина је незаустављива и спремна да заштити своје кључне националне интересе, укључујући „уједињење“ Тајвана, војном силом. Предстојеће године ће вероватно бити обележене повећаним регионалним тензијама и убрзаном трком у наоружању, јер ће Сједињене Америчке Државе и њихови савезници морати да одговоре на ову свеобухватну и високо-технолошку демонстрацију кинеске моћи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *