HIMARS PROTIV PULSA!

Artiljerija i dalje ostaje jedan od ključnih faktora u ratnom sukobu. Mobilnost, preciznost i domet artiljerijskog oruđa – faktori uspeha. Napredna tehnologija u službi vojne industrije, raketna artiljerija nije izuzetak, a HIMARS je predstavljen kao revolucija.

Razvijen krajem 1990-ih kao lakša i pokretljivija verzija sistema M270, HIMARS je stekao globalnu reputaciju zahvaljujući preciznosti i brzini raspoređivanja. Postavljen na točkastu šasiju 6×6, može brzo da lansira rakete i promeni poziciju, što ga čini izuzetno teškim metom za protivnika. Visokomobilni raketni sistem, u zavisnosti, od vrste raketa, pogađa ciljeve na
udaljenosti do 300 km. Mnogo sistema pristiglih sa Zapada, Ukrajinci su često proglašavali oružjem pobede u ratu sa Rusijom.
HIMARS je najbliži tom ipak nerealnom cilju. I jeste bio ključni faktor u prvim mesecima rata.posebno u julu i avgustu 2022. godine. Usporavao je rusku ofanzivu, precizno je udarao na ruska skladišta municije, logističke centre i komandne punktove, često iza protivničkih linija. I dalje pravi probleme ruskim stratezima. Postao je jedan od najtraženijih borbenih sistema – pa su se, a ko bi drugi, kao kupci javili među prvima Poljaci. Rumunija je poručila 54 lansera – prva lansirna oruđa stigla su u februaru 2021. godine.
U novembru prošle godine hrvatski Sabor je odobrio kupovinu osam raketnih sistema
vrednosti 290 miliona dolara. Očekuju ih 2028. godine. U Evropi je kupac i Estonija, globalno , HIMARS su ”pazarili” Jordan, Singapur, Ujedinjeni Arapski Emirati. Nedavno su stigli novi HIMARS lanseri i na Tajvan, da Kina obrati pažnju. Na listi budućih korisnika su Australija, Letonija, Litvanija, Italija, Maroko, Norveška. Međutim, na listi korisnika nema mnogo zemalja sa ozbiljnim budžetima, pre svega iz NATO koalicije. Na zapadnom, ali i globalnom tržištu, nametnuo se PULS. Elbitov raketno – artiljerijski modularni sistem visoke tražnje. Zbog više faktora. Postao je konkurencija sistemu HIMARS. Zašto je možda i bolji izbor, objasnio je, bivši državni sekretar za odbranu u vladi Holandije Kristof van der Mat.

U poređenju sa HIMARS-om, preciznije navođeni projektili isporučuju se u okviru budžeta. PULS takođe ima veću operativnu održivost jer nosi više projektila. Sistem raketne artiljerije PULS takođe ima otvoren sklop što ga čini pogodnim u bliskoj budućnosti za nove tipove municije evropskih proizvođača. To doprinosti povećanju evropske strateške autonomije – objasnio je holandski zvaničnik. Holandija je dodelila Izraelu ugovor vredan 305 miliona američkih dolara u maju 2023. godine za 20 PULS jedinica. Očekuje se da će isporuke biti završene do 2026. godine.
Putem Holanđana, krenuše i Danci – dobili su osam sistema za 133 miliona dolara.
Španija je naručila 16 jedinica u oktobru 2023 za 576.5 milliona evra. Nemci su se, nakon dogovora sa Izraelom o kupovini hipersoničnog sistema protivraketne odbrane ARROW 3, odlučili da ojačaju i kopnene snage kupovinom pet raketnih sistema PULS – po ceni 65 miliona evra koji će zameniti sisteme MARS II PULS je pod imenom LAHAV– plamen u službi Izraelskih oružanih snaga (IDF) od 2020. godine.
Nekad znan i kao LYNX, stigao je svojevremeno u Azerbejdžan i dobro se pokazao u ratu za
Nagorno – karabah. Prateći sve ove trendove, Srbija se odlučila za PULS. Zajedno sa bespilotnim letelicama HERMES 9000, nepoznati broj izraelskih višecevnih raketnih lansera košta 335 miliona zelenih novčanica. Kad stiže, ne znamo. Ali prema iskustvu Holandije i drugih zemalja brže nego HIMARS, jeftiniji svakako. Ako se zna da su Amerikanci odobrili Holandiji da kupi 20 HIMARS-a i 77 napunjenih raketnih kontejnera, projektilima ATACMS i 17 vozila za podršku za 670 miliona dolara, a oni se na kraju opredelili za 20 PULS sistema za duplo manje para.
Ono što manje košta, često manje vredi. U slučaju sistema PULS nije tako. HIMARS je dizajniran za određenu, šasiju, PULS se može montirati na različite platforme. Lanseri za Dansku su tako na Tatrama, holandski na Skaniji itd.

HIMARS je artiljerijski raketni sistem visoke mobilnosti, kamion 6X6 koji može da ponese napunjeni kontejner od šest raketa GMRL M31 od 227 mm koje mogu da se navode da pogode ciljeve udaljene do 80 km veoma precizno uz pomoć GPS koordinata – ili taktičku balističku raketu MGM-140 ATACMS sa dometom između 165 i 300 kilometara u zavisnosti od verzije. Za PULS se koriste rakete različitog dometa i vatrene moći zavisno od potreba vatrene podrške. Najmanje rakete su “accular” koje su u ponudi u kalibrima 122 mm i 160 mm sa GPS/INS vođenjem dometa do 35 km odnosno 40 km.

Rakete produženog dometa EXTRA, koje će Srbija izvesno dobiti imaju kalibar 306 mm, GPS/INS vođenje i domet minimalni 30 km i maksimalni 150 km. Na lansirno vozilo postavljaju se dva modula sa četiri rakete – jedan plotun čini osam raketa. HIMARS lansira šest – domet duplo manji.
Tas na vagi u korist PULSA su moćne rakete “PREDATOR HAWK” kalibra 370 mm dometa 300 km sa bojevom glavom teškom 140 kg. PULS ispaljuje četiri taktičke rakete, naspram jedne koju lansira HIMARS, ali teško da će PREDATOR stići u Srbiju. A ‘’DELILAH’’, o kojoj je pevao i rudar iz Velsa Tom Džons, svakako neće. Ta krstareća raketa, podzvučne brzine i visoke preciznosti, više puta dokazana u praksi izraelskog rata, u Siriji naročito, nije za izvoz. Ali PULS je prilagodljiv i za neke druge projektile, svakako atraktivna protivteža
dokazanom HIMARS-u.
Mobilnost, preciznost i domet artiljerijskog oruđa – ali i niža cena i brzina isporuke, ne umanjujući kvalitet proizvoda – preporučili su PULS brojnim armijama, pa tako i vojsci Srbije.