Glavna obaveštajna uprava (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine objavila je detalje o ruskom vojnom prisustvu u Venecueli, bazirajući se na izjavi načelnika GUR-a Kirila Budanova za američki portal „The War Zone“. Prema Budanovim rečima, Rusija održava kontingent od preko 120 vojnika u zemlji, predvođen general-pukovnikom Olegom Makarevičem, komandantom operativne grupe „Ekvator“ ruskog Ministarstva odbrane. Ova misija, koja traje već nekoliko godina, uključuje obuku venecuelanskih snaga bezbednosti i nije direktna reakcija na nedavnu eskalaciju američkog vojnog prisustva u Karipskom regionu.
Savetnici i instruktori
„Oni služe kao vojni savetnici i instruktori. To uključuje obuku pešadije, specijalnih snaga i operatera bespilotnih letelica, kao i obaveštajne i komunikacione poslove“, rekao je Budanov, naglasivši da se glavna grupa, uključujući Makareviča i oko 90 vojnika, nalazi u Karakasu, dok su ostali stacionirani u Marakaibu, La Gvairi i na ostrvu Avedes. Ova rotaciona praksa, prema ukrajinskim obaveštajnim podacima, nije promenjena od početka američkih operacija u regionu, iako je Makarevičeva misija, koja je počela početkom 2025. godine, produžena izvan uobičajenog roka od šest meseci.
Kontekst ruske misije
Rusko vojno prisustvo u Venecueli datira još iz 2010-ih, kao deo strateškog partnerstva sa režimom Nikolasa Madura, usmerenog na ekonomsku i vojnu saradnju. Moskva je tokom godina isporučila Venecueli opremu poput sistema protivvazdušne odbrane S-300, tenkova T-72 i helikoptera Mi-17, a ruski savetnici su redovno obučavali lokalne snage. Grupa „Ekvator“ predstavlja formalizovanu strukturu za ove aktivnosti, sa fokusom na procenu borbene spremnosti venecuelanske vojske, uključujući rad sa oklopnim vozilima, artiljerijom, dronovima i čak psima tragačima. Budanov je istakao da bi ruske jedinice verovatno ostale na mestima čak i u slučaju američke vojne akcije, koristeći se kao „paravan“ za direktne pregovore sa Vašingtonom.
Oleg Makarevič (62 godine), bivši komandant Dnjeparske grupe ruskih snaga tokom rata u Ukrajini, poznat je po kontroverzama. Prema GUR-u, on je odgovoran za bombardovanje hidroelektrane Kahovka u junu 2023. godine, što je dovelo do ekološke i humanitarne katastrofe. Smenjen je nakon ukrajinske kontraofanzive u Hersonu 2022. godine, ali je sada premešten u Venecuelu, što ukazuje na Moskvu da „reciklira“ iskusne oficire u drugim regionima. Ova informacija, otkrivena preko ukrajinskih izvora, podgreva diskusije o ruskom uticaju u Latinskoj Americi, posebno u kontekstu potencijalnih isporuka oružja poput krstarećih raketa ili dronova Geran.
Eskalacija tenzija u Karipima
Iako Budanov tvrdi da ruska misija nije reagovanje na američke poteze, kontekst ukazuje na suprotno. Od avgusta 2025. godine, SAD su pokrenule operaciju „Južno koplje“ (Operation Southern Spear), usmerenu na borbu protiv trgovine drogom, ali sa očiglednim fokusom na Venecuelu. Pentagon je rasporedio preko 12.000 vojnika, uključujući nosač aviona USS Gerald R. Ford – najveći na svetu – sa pratnjom od desetina brodova, F-35 lovaca, MQ-9 Reaper dronova i B-52 bombardera. Ovaj raspored, najveći u Karibima od Kubanske krize 1962. godine, uključuje i tajne operacije CIA-e, sa ciljem pritiska na Madurov režim, uključujući potencijalne vazdušne udare na objekte povezane sa narkotrafikom.
Venecuela je odgovorila mobilizacijom preko 200.000 vojnika, rezervi i milicije, proglašavajući vanredno stanje i aktivirajući „Plan nezavisnosti 200“. Predsednik Tramp je 3. novembra 2025. izjavio da su „dani Madura odbrojani“, dok je Senat blokirao rezoluciju koja bi ograničila vojne akcije bez odobrenja Kongresa. Rusija je osudila američke poteze kao „prekomernu silu“, potvrđujući podršku Maduru. Regionalne organizacije poput CELAC-a pozvale su na poštovanje međunarodnog prava, a nekoliko avio-kompanija je suspendovalo letove ka Venecueli zbog bezbednosnih rizika.
Moguće implikacije
Rusko prisustvo u Venecueli dodaje sloj kompleksnosti karipskoj krizi, potencijalno služeći kao odvraćajući faktor za američke akcije. Analitičari upozoravaju da bi bilo kakav sukob mogao eskalirati u širu geopolitičku konfrontaciju, uključujući rizik od direktnih sukoba između ruskih savetnika i američkih snaga. Ukrajinska obaveštajna otkrića, iako fokusirana na Makareviča, podsećaju na šire ruske ambicije u Latinskoj Americi, gde Moskva koristi saveznike poput Venecuele za protivtežu američkom uticaju. Situacija se razvija brzo, sa najavama o novoj fazi američkih operacija u narednim danima.