Projektil Meteor je razvio MBDA za Eurofighter Typhoon, Gripen i Rafale. Raketa je konstruisana da pogodi manevarske ciljeve na velikim udaljenostima.
Vredi napomenuti da se stvaranje rakete Meteor oteglo više od dve decenije. Razvoj za potrebe Ratnog vazduhoplovstva Francuske, Velike Britanije, Švedske, Nemačke, Španije i Italije počeo je 1994. godine, a raketa je ušla u službu švedskog ratnog vazduhoplovstva tek 2013. godine.
Ipak, s obzirom na rezultat, očigledno je da je vredelo.
U početku je raketu nosio isključivo Saab JAS-39 Gripen. Njegova adaptacija na Dassault Rafale i Eurofighter Typhoon počela je kasnije.
Što se tiče same rakete, vredi početi sa činjenicom da je Meteor dobio nabojno mlazi (Ramjet) motor, koji obezbeđuje veliku brzinu i upravljivost. Detaljne karakteristike pogona nisu otkrivene, ali prema rečima programera, motor je omogućio povećanje udaljenosti lansiranja, na kojoj su šanse za spas protivničke letelice 0 (no-escape-zone), do 60 km, što je duplo više od postojećih, danas dostupnih rakete ove klase.
Poznato je da raketa ima domet lansiranja do 200-300 km i da može da pogodi mete u manevrisanju sa preopterećenjima do 11 G. Štaviše, njena brzina u fazi napada na metu može da dostigne 4 M.
MBDA Meteor ima aktivnu radarsku glavu za navođenje, ali takođe može da primi oznaku cilja iz drugih izvora i da deluje u teškim okruženjima elektronskog ratovanja.
Masa rakete je 190 kg, dužina 3,67 metra, raspon krilaca (dijametar) 178 mm.
Vredi napomenuti da se Meteor smatra jednom od najefikasnijih raketa vazduh-vazduh. Ne postoji ništa slično u masovnoj proizvodnji, kako kažu programeri, ni u jednoj zemlji na svetu. Generalno, to je zapadni slučaj gde „nema analoga u svetu“.
Međutim, ova raketa ima i niz nedostataka. Konkretno, visok termički potpis i visoka cena (u proseku oko dva miliona dolara po raketi).
Međutim, čak i uprkos gore navedenim nedostacima, raketa je veoma tražena. Štaviše, ne samo u onim zemljama u čijim interesima je prvobitno razvijen.
Druge zemlje, poput Indije, takođe kupuju MBDA Meteor, ali njihov obim kupovine je mnogo manji i cena je višestruko veća.
Kako nema analoga kad Rusi imaju isprobanu.
Ruska raketa R-37 i R-37m je samo dva puta jeftinija, samo 2 maha brža i ima samo 200 km veći domet od meteora.
Molim vas ne znam čije interese zastupate ali budite realni.
Meteor nije ni blizu R-37m
Kako čije interese,?…pa svoje, lične…
Kako to ide kod nas, kroz istoriju…
Uskoro će početi priča, ne mogu da isporuče opremu, isporučena je pogrešna…
Slična kao sa ruskim ,,Mistralima”…
Nismo toliko bogati kako bi kupovali preskupe rakete vazduh – vazduh MBDA mali ‘METEOR’-čić, znatno sporije rakete ! Za te pare bi mogli dobiti (kupiti) nekoliko ruskih, mnogo bržih hipersoničnih raketa !
P.S.- Siromaši su oni koji imaju para za naoružanje, a bogati samo oni koji kupuju MBDA mali ‘METEOR’- čić sporije rakete ! (Od ruskih hipersoničnih raketa !)
( Mr Pit & 12 ‘guslača’,V.A.Laki, Dotur Luigi(Hecim) i AI)
2 mil dolara po komadu nije mnogo – ciljevi su mnogo skuplji i unosniji.
Sistemi PVO su mnogo skuplji..REM-JET motori uglavnom imaju za cilj povećanje dometa.
Kao i uvek u pitanju je zapadnoevropski marketing radi osvajanja tržišta.
Dobro je što ste stavili pod znake navoda.
Možda je NATO-paktu(s’đavolom) i njegovim saradnicima, poslušnim vazalima-beskičmenjacima vredelo da se, konačno, njihove preskupe rakete vazduh – vazduh MBDA mali ‘METEOR’ – čići, tek od 2013. godine uđu u službu švedskog ‘ratnog’ vazduhoplovstva i ostalima iz pakta s’đavolom. Ali su hipersonične rakete Vojske Rusije ‘Penicilin’ za njihove naivne i sulude neprijatelje ! Ruske rakete mogu veoma lako da unište njihove mnogo sporije rakete, jer su višestruko brže, ali njihove znatno sporije ne mogu hipersonične rakete Vojske Rusije ! Sve u svemu, rakete vazduh – vazduh MBDA mali ‘METEOR’-čići, su skoro ništa u ničemu, u poređenju sa višestruko bržim hipersoničnim raketama Vojske Rusije ! Samo im odmažu bogom dani ! Vreme od početka rata(Specijalne vojne operacije) radi za Vojsku Rusije ! I, tačka ! P.S.- Voleo bih da grešim ! – kaže prorok.
(Mr Pit & 12 ‘guslača’ i AI)
Sad je aktuelan Rafal. Sad će liziguzi da ga hvale i u nebesa dižu. Čudo je taj provincijalni udvorički mentalitet.
Čemu služi ovaj tekst u kojem je i niz neistina? Ruska raketa R-37 je duplo brža, duplo većeg dometa a za cenu, iako ne znam koliko tačno košta, siguran sam da ne košta “kao pola aviona” koji je nosi!
Sve i da je ovo istina što ste napisali ,ovu raketu su rekli da nam neće isporučiti, besmisleno šlihtanje Francuzima za velike pare a oni nam nameću plan za priznanje Kosova, definitivno sve je ovo naopačke
Čak i sajt proizvođača navodi da je maks daljina gađanja 150km.
Ovo je sa ruskog sajta o raketi MBDA Meteor.
”Ispolьzovanie PVRD obespečivaet uveličenie srednetraektornoй skorosti poleta raketы i dalьnosti strelьbы. Po reklamnыm materialam maksimalьnaя dalьnostь poleta raketы dostigaet 150km.”
Ima jedan detalj o kojem se malo piše i komentariše a to je zato što se ne poznaju neki ‘vojni’ detalji u celini. Naime raketa Meteor ima velika ograničenja u lansiranju a to se npr vidi na naslovnoj slici ovog teksta. Zapravo ta raketa se lansira vodeći se po šini ( šinsko lansiranje) i zato postoje velika ograničenja po G-opterećenju ( G sila tokom lansiranja ).Ograničenje je do 7G ,preko toga lansiranje je nemoguće. Kod ruske rakete R-77-1 ograničenje je mnogo veće i ono iznosi 9-10G jer se raketa zapravo katapultira tj odbacuje specijanim piropatronima sa nosača-lansera AKU-170 ( rusko VKS) i AKU-170Je ( eksportni).
Kako je ”domet” preko 300km kad sva tri tzv. evro-kanard lovca 4 gen( Tajfun,Gripen i Rafal ) nemaju radare koji na radnom režimu ‘visoka frekvencija ponavljanja signala’ mogu da ostvare daljine otkrivanja i automatskog praćenja u PPS vazduholova veću od 200km . Ovo važi kako za stare radare sa mehaničkim skeniranjem na Tajfunu i Gripenu te elektronskim na Rafalu, tako i za ove nove sa AFAR na sva tri navedena lovca a koji naravno imaju elektronsko skeniranje.Pa radar AN/APG-81 lovca F-35 koji ima bolju ‘energetiku’ od njih ,ostvaruje maks daljinu otkrivanja-praćenja u PPS vazduholova raspona 80-100 morskih milja tj manje od 200km . Dakle na osnovu čega i ko će da zahvati neki cilj udaljen preko tih 300km koji bi se onda gađao raketom Meteor? Zašto su Ameri kako je i navedeno naručili čak 6500 tih raketa ? Prosto zato što Meteor ima za oko 50% veću maks daljinu gađanja od AIM-120D AMRAAM. Pre koju godinu je sa AIM-120D postignuta za istu rekordna daljina lansiranja koja nije bila veća od 100km.
Čisto realnosti radi. MBDA Meteor je sjajna raketa i to je zapravo može se reći praktična realizacija onog što su Sovjeti projektovali još krajem 80tih kao raketa projektne oznake RVV-AE-PD tj verzija poznate rakete R-77 a projektne oznake RVV-AE sa tzv nabojno-mlaznim motorom tj vazdušno-reaktivnim pogonom.Rusi 90tih ali i nakon 2000g nisu imali sredstava a ni volje da praktično realizuju projekt RVV-AE-PD a koji je podrazumevao raketu kl V-V ispred svog vremena. Naime raketa je dobila 4 nadzvučna uvodnika vazduha ,zadržala već poznate rešetkaste otklanjajuće stabilizatore koji joj daju odlične letno-manevarske sposobnosti posebno po bočnom otklonu. Po projektu je raketa trebala imati RGS sa aktivnim i pasivnim kanalom te dvosmernim tzv dejta-link sistemom i ono veoma važno a što danas ima recimo raketa R-37M ,to je dejta- link sistem za međusobnu vezu između raketa u grupi. Nažalost sve je ostalo na nivou maketa i probnih modela. Evropljani su delimično realizovali što Rusi nisu još 90tih. Što se u tekstu datih TTK tiče ,oni su prilično netačni kako to obično biva. Raketa mase 190kg sa samo dva nadzvučna uvodnika vazduha (uvodnici vazduha inače igraju ulogu krila rakete ),ima maks daljinu lansiranja do 150km i to je podatak koji se inače može naći i na sajtu proizvođača.Dakle po maks ( dozvoljenoj-proračunatoj ) daljini gađanja ,ova raketa je na nivou stare sovjetske 350kg teške R-27ER.Nema tu ni govora o nekim daljinama od 200 ili 300km jer ona za to nema čega ? Pa nema dovoljno čvrstog rak. goriva naravno jer kad se ono potroši raketa se ne može pogoniti samo na vazduh jel tako. Inače MBDA Meteor ima isto tehničko rešenje kao sad već dobro oprobana ruska PR( protiv-radarska) raketa tipa H-31PM koja za start ,ubrzavanje do stvarne brzine 2 Maha i dostazanja zadane visine ima jedan buster koji nakon toga otpada a startuje taj nabojno-mlazni motor ( nadzvučni vazdušno-raketni pogon). Da pojasnim malo oko tog marketinškog trika zvanog NEZ. Ništa drugo do reklama koja realne i praktične osnove nema.Ova raketa se od standardnih raketa kl V-V razlikuje po tome što nakon lansiranja i dobijanja početne visine-brzine leta ,počinje da leti stalno istom brzinom ( uz moguće usporavanje ili ubrzavanje po potrebi) i tako praktično sve do mogućeg pogodka gađanog cilja. Ako standardne rakete kl V-V npr imaju maks stvarnu brzinu nakon završetka faze ubrazavanja od 4 Maha ,nakon toga sledi let po inerciji i usporavanje gde stvarna brzina opadne do vrednosti 2 Maha ili manje ( pojašnjeno na snimku). Meteor može stalno leteti recimo stvarnom brzinom 4 Maha ali se onda pitamo ,pa gde su tu inercijalne i G-sile ? Da pojasnim malo, jedan lovac može manevrisati sa opterećenjem od 9G ali pri stvarnoj brzini leta oko 1 Mah ,no to ne može pri stvarnoj brzini oko 1.5 , 2 Maha ili više naravno. Pa gde je tu aerodinamički pritisak ? Ček kako to Meteor može gađati nekog lovca koji u protiv-raketnom manevru trpi opterećenje od 11 ili 12 G kako je navedeno( koji to lovac i sa njim pilot-lovac u praksi uopšte može da izdrži toliku G silu? Koliko to bočno opterećenje trpi sama raketa Meteor ? Meteor je raketa veoma slična raketi AMRAAM i praktično je izvedena iz nje u smislu prečnika i oblika tela rakete( dimenzije i dizajn). Dobila je dva uvodnika vazduha i uz to 4 veoma mala trouglasta stabilizatora. Iz toga razloga Meteor kao ni rakete porodice AMRAAM nemaju ni blizu letno-manevarske sposobnosti kao ruska raketa tipa R-77-1 koja je vodeća u svetu u ovom domenu. Ova ruska raketa koja je zapravo i ruska verzija stare sovjetske rakete tipa R-77 može da trpi bočno opterećenje od neverovatnih 50G (imajmo na umu startnu masu rakete od skoro 200kg), ima mogućnost izlaska na napadni ugao od 40°-50° i ima ugaonu brzinu zaokreta rekordnih 150°/sec za klasu srednjedometnih raketa kl V-V. Za poređenje ,Meteor i AMRAAM imaju sledeđe mogućnosti:maks bočno opterećenje im je 30-35 G ( sve verzije AIM-120 AMRAAM imaju startnu masu 160-170kg a Meteor 190kg),maks ograničenje nap. ugla im je 35° a maks ugaona brzina zaokreta im je 120°/sec. Rakete AMRAAM time i Meteor ( sa još većom inercijom) se mogu izmanevrisati sa opterećenjem od 8G-9G.Inače i ovaj podatak, rakete AMRAAM su na mnogim testovima i vežbama pokazale da su aerodinamički veoma nestabilne i neupravljive kad im stvarna brzina opadne na 2 Maha i manje a već oko 1 Maha su obično kladivo.Sovjetska R-77 ( naši MiG-29SM su naoružani njenom izvoznom verzijom R-77E) ,te nova ruska R-77-1 su upravljive i stabilne pri stvarnim brzinama leta raspona 0.6 Maha do 4.5 Maha.Isti problem zbog istog aerodinamičkog i konstrukci
onog rešenja veoma lako može imati a bojim se da ima i Meteor.Ono što se zna ,Meteor ima RGS koja radi u centimetarskom Ku- radarskom frekventnom opsegu sa rasponom radnih frekvencija 12-18 GHz.Ima pasivni kanal samonavođenja na izvor radarskih smetnji i zračenja.Dvosmerni tzv dejta-link kanal ( avion-raketa,raketa-avion) gde jedan lovac koji leti u režimu radio-tišine može da je lansira a da cilj ozračuje i prati sasvim drugi lovac iz borbene grupe.Ti je radio-blizinski upaljač,digitalni centralni račanar itd.Ovom raketom evro- lovci Gripen kao prvi ,Tajfun i Rafal mogu raketirati u susretnom raketnom boju čak i protivničke lovce sa maks daljine 150km a što je realnost jer npr ruski lovci pre svega golemi Suhoji naoružani samo raketama kl V-V imaju pozamašnu frontalnu RERP. Sa druge strane ,ovom ruskom raketom R-77-1 se mogu gađati lovci sa maks daljina do 80km ( praktični primeri viđeni u SVO kroz IKŠ-1M lovca Su-35S).Naravno Suške i dalje mogu koristiti stare proverene sovjetske R-27ER koje imaju dvojni sistem samonavođenja: inercijalno sa ili bez upotrebe kanala RK-e + PARS . Raketa R-27ER1 ( izvozna verzija) se proslavila u etiopsko-eritrejskom ratu februara 1999k kad su etiopski Su-27SK oborili 3 eritrejska MiG-29B u DVB. Raketu Meteor nikako ne treba stavljati u isti koš tj porediti je sa teškom dalekometnom hiperzvučnom raketom tipa R-37M . Što se tiče priče da nema analoga u svetu, Rusi već imaju konkurenta koji bi mogao biti dosta bolji i efikasniji. Reč je o raketi oznake ‘Proizvod 180’ ( vojna oznaka R-87) ,to je hiperzvučna raketa kl V-V sa tzv GPVRD tj hiperzvučnim vazdušno-reaktnim pogonom.
Domet je preko 300 kilometara, samo sto se za postizanje koristi glide režim leta. Objasnio sam u mom prethodnom, malo dužem postu detalje o tome kako to radi i koja su ogranicenja
Ovo su podaci za raketu projektne oznake RVV-AE-PD ( PD od Prjamotočni dvigatelj) a koja je razvijena početkom 90tih. Raketa teška 225kg je trebala imati maks daljinu gađanja cilja poput letećeg radara raspona 150-200km. MBDA Meteor je teška 190kg.
TTH raketы
Dlina – 3700 mm ,Diametr korpusa – 200 mm ,Razmah krыla – 390 mm (vozduhozaborniki), Razmah rešetčatыh stabilizatorov – 820 mm Massa – 225 kg,Massa BČ – 22 kg, Dalьnostь deйstviя:- do 150-160 km po celяm tipa AWACS (do 180 km po dr.dannыm) ,Skorostь poleta – okolo 5 M.
Ovo su podaci za raketu projektne oznake RVV-AE-PD ( PD od Prjamotočni dvigatelj) a koja je razvijena početkom 90tih. Raketa teška 225kg je trebala imati maks daljinu gađanja cilja poput letećeg radara raspona 150-200km. MBDA Meteor je teška 190kg.
TTH raketы
Dlina – 3700 mm ,Diametr korpusa – 200 mm ,Razmah krыla – 390 mm (vozduhozaborniki), Razmah rešetčatыh stabilizatorov – 820 mm Massa – 225 kg,Massa BČ – 22 kg, Dalьnostь deйstviя:- do 150-160 km po celяm tipa AWACS (do 180 km po dr.dannыm) ,Skorostь poleta – okolo 5 M.
GosMKB “Vыmpel” vedet rabotы po modernizacii raketы R-77 v napravleniяh povыšeniя эffektivnosti, dalьnosti poraženiя, tehnologičnosti i unifikacii ee primeneniя v drugih kompleksah. Predusmatrivaetsя komplektaciя raketы infrakrasnoй GSN s zahvatom celi na traektorii poleta. Razrabatanы variantы s kombinirovannыm raketno-prяmotočnыm dvigatelem, pozvolяющim uveličitь dalьnostь, dlя poraženiя samoletov DRLO na distanciяh do 150 km.
A sto ljudi vole da komentarise ono što ne znaju, pa to ti je.
R-37M URVB ne spada u perspektivne tipove raketa-presretača iz vazduha, već je samo poboljšana modifikacija već poznate rakete „vazduh-vazduh“ ultra velikog dometa R-37 (RVV-BD), razvijene na osnova R-33/S za integraciju u kompleks upravljanja naoružanjem dalekometnog presretača MiG-31BM, koji obezbeđuje softversku i hardversku sinhronizaciju „Proizvoda 610M“ sa moćnim radarskim kompleksom „Zaslon-AM“. Kao rezultat toga, opcioni paket za ažuriranje R-37M, u poređenju sa konvencionalnim R-37, uključuje samo napredniju magistralu za razmenu podataka, što mu omogućava da se koristi ne samo u sistemu upravljanja i podvesenja modernizovanog «Fokshounda», vec I kao deo naoružanja stelt lovaca Su-57, kao i lovaca prelazne generacije «4++» Su-30SM i Su-35S. Istovremeno, malo modifikovana ideja državnog inženjerskog konstruktorskog biroa «Vimpel» očigledno je zadržala sve karakteristike dizajna (a samim tim i nedostatke porodice raketa R-33S/R-37, što će joj omogućiti da se pouzdano i efikasno se koristi samo za eliminisanje neprijateljskih vazdušnih operativnih i strateških sredstava informacione podrške (dronovi RK-4A/B «Global Havk», MK-4C, avioni RC-135V/V RTR, E-8C radarsko izviđanje itd.), kao i kao taktički lovci koji nose puno borbeno opterećenje na svojim jedinicama vešanja u udarnoj verziji i imaju osrednju manevarsku sposobnost.
Činjenica je da, uprkos maksimalnoj brzini rakete na marsevskoj deonici putanje od 6M (6380 km/h), projektovana sigurnosna granica R-37M mu omogućava da ostvari sopstveno preopterećenje od svega 20—22 G jedinice, što uzrokuje maksimalno preopterećenje cilja koji se pogađa od 7—8 G jedinica. Štaviše, takva cifra se može postići samo ako je brzina približavanja R-37M oko 1.700 km/h ili više. Posledica toga je da ukoliko neprijateljski manevarski lovac leti u režimu male ili srednje visine, tada će biti izuzetno teško postići njegovo presretanje kada se lansira sa krajnjih udaljenosti od 250—300 km, pošto će R-37M, koji se kreće duž aerobalističke trajektorije da troši čvrsto pogonsko punjenje motora na početku u uzlaznoj putanji, pa će stoga, pri povratku u guste slojeve stratosfere i troposfere, raketa presretač gubiti brzinu u galopirajućem tempu zbog aerodinamičkog kočenja, što će u krajnjoj liniji svesti manevarsku sposobnost rakete na nulu. Jednostavno, raketa tako velike daljine može postici samo pomoću glide režima, Naravno, delimično očuvanje parametara brzine rakete u gustim slojevima atmosfere olakšava masa od 600 kg, ali je prečnik tela od 380 mm, koji uzrokuje visok koeficijent aerodinamičkog otpora, i dalje odlučujuća karakteristika u pogoršanju energetskih parametara R-37M na daljinama blizu maksimalnog dometa dejstva.
Što se tiče ugrađene radio-elektronske opreme rakete, posebno aktivnog radarskog tragača, na prvi pogled je sve sasvim dobro. Aktivna radarska glava za navođenje 9B-1103M-350 sa prečnikom mrežne antene od 350 mm (ugrađena na standardni P-37) omogućava joj da uhvatiti cilj sa EPR od 1,5 kvadratnih metara. m (F/A-18E/F «Super Hornet» sa suspenzijom) na udaljenosti od 30 km, uz frekvencija BCVM-a višeg učinka gde dostiže 50 MHz, a konvencionalni mehanički žiroskopi zamenjeni su optičkim i mehaničkim sa prinudnim startovanjem.
Medjutim, ozbiljno ograničenje je I domet radio-korekcionog kanala od nosioca kod standardnog R-37 dostiže samo 100 km (1/3 dometa). Za R-37M nisu dostupni ovi podaci, ali uzevši u obzir da je samo Software menjan, za pretpostaviti je da je domet verovatno isto..
To znači da, počevši sa udaljenosti od 100 km, R-37 (i eventualno R-37M) prelazi na pasivno radarsko samonavođenje, koje se može poremetiti pomoću savremenih stanica za elektronsko ratovanje kao što je AN/ALK-249, kojima se opremaju američki avioni za elektronsko ratovanje EA-18G „Grovler“. Shodno tome, R-37/M će morati preći na inercijalni režim navođenja sa svim posledicama koje iz toga proizilaze, od kojih je posledica eventualna greška u dostizanju cilja koji ne miruje. A ako, u trenutku približavanja meti na udaljenosti od 30—40 km, radar na raketi zahvati zadati cilj (ovo se možda neće dogoditi jer inercijalno vođenje je naslepo bez podatka o promeni predviđene trajektorije cilja), onda će se desiti «ponovni zahvat», što joj omogućava da nastavi presretanje. Ali i to će verovatno zahtevati oštar manevar R-37M, koji će raketi lišiti još 15-20% brzine. Pritom, nema ničega što bi nadoknadilo ovaj gubitak, pošto je raketno gorivonaknada potrošeno. I eto glavnih nedostataka R-37/M. Nema smisla ne pomenuti i problem velikog radarskog odraza R-37M, koji ga čini ranjivim na odbrambene sistem za raketnu odbranu SM-6 (RIM-174 ERAM) i vazduh-vazduh rakete AIM-120C-7/D; Ovo je već dugo poznato ruskim stručnjacima.
Zato su od početka SVO mnogi dobili po prstima što su na led stavili R-77-PD raketu, odnosno Izdelye 180-PD. Ona je jedini pandn Meteor raketi
Ovo je sa ruskog sajta o raketi MBDA Meteor.
”Ispolьzovanie PVRD obespečivaet uveličenie srednetraektornoй skorosti poleta raketы i dalьnosti strelьbы. Po reklamnыm materialam maksimalьnaя dalьnostь poleta raketы dostigaet 150km.”
Ima jedan detalj o kojem se malo piše i komentariše a to je zato što se ne poznaju neki ‘vojni’ detalji u celini. Naime raketa Meteor ima velika ograničenja u lansiranju a to se npr vidi na naslovnoj slici ovog teksta. Zapravo ta raketa se lansira vodeći se po šini ( šinsko lansiranje) i zato postoje velika ograničenja po G-opterećenju ( G sila tokom lansiranja ).Ograničenje je do 7G ,preko toga lansiranje je nemoguće. Kod ruske rakete R-77-1 ograničenje je mnogo veće i ono iznosi 9-10G jer se raketa zapravo katapultira tj odbacuje specijanim piropatronima sa nosača-lansera AKU-170 ( rusko VKS) i AKU-170Je ( eksportni).