Пројектил Meteor је развио MBDA за Eurofighter Typhoon, Gripen и Rafale. Ракета је конструисана да погоди маневарске циљеве на великим удаљеностима.
Вреди напоменути да се стварање ракете Meteor отегло више од две деценије. Развој за потребе Ратног ваздухопловства Француске, Велике Британије, Шведске, Немачке, Шпаније и Италије почео је 1994. године, а ракета је ушла у службу шведског ратног ваздухопловства тек 2013. године.
Ипак, с обзиром на резултат, очигледно је да је вредело.
У почетку је ракету носио искључиво Saab JAS-39 Gripen. Његова адаптација на Dassault Rafale и Eurofighter Typhoon почела је касније.
Што се тиче саме ракете, вреди почети са чињеницом да је Meteor добио набојно млази (Ramjet) мотор, који обезбеђује велику брзину и управљивост. Детаљне карактеристике погона нису откривене, али према речима програмера, мотор је омогућио повећање удаљености лансирања, на којој су шансе за спас противничке летелице 0 (no-escape-zone), до 60 км, што је дупло више од постојећих, данас доступних ракете ове класе.
Познато је да ракета има домет лансирања до 200-300 км и да може да погоди мете у маневрисању са преоптерећењима до 11 G. Штавише, њена брзина у фази напада на мету може да достигне 4 М.
MBDA Meteor има активну радарску главу за навођење, али такође може да прими ознаку циља из других извора и да делује у тешким окружењима електронског ратовања.
Вреди напоменути да се Meteor сматра једном од најефикаснијих ракета ваздух-ваздух. Не постоји ништа слично у масовној производњи, како кажу програмери, ни у једној земљи на свету. Генерално, то је западни случај где „нема аналога у свету“.
Међутим, ова ракета има и низ недостатака. Конкретно, висок термички потпис и висока цена (у просеку око два милиона долара по ракети).
Међутим, чак и упркос горе наведеним недостацима, ракета је веома тражена. Штавише, не само у оним земљама у чијим интересима је првобитно развијен.
Тако је, према неким извештајима, Бразил платио 200 милиона долара за 100 метеора, док САД набављају ове ракете за милион долара по ракети. Међутим, мора се узети у обзир да обим америчке поруџбине достиже 6500 ракета.
Друге земље, попут Индије, такође купују MBDA Meteor, али њихов обим куповине је много мањи и цена је вишеструко већа.
Како нема аналога кад Руси имају испробану.
Ruska raketa R-37 i R-37m je samo dva puta jeftinija, samo 2 maha brža i ima samo 200 km veći domet od meteora.
Molim vas ne znam čije interese zastupate ali budite realni.
Meteor nije ni blizu R-37m
Како чије интересе,?…па своје, личне…
Како то иде код нас, кроз историју…
Ускоро ће почети прича, не могу да испоруче опрему, испоручена је погрешна…
Слична као са руским ,,Мистралима”…
Нисмо толико богати како би куповали прескупе ракете ваздух – ваздух MBDA мали ‘METEOR’-чић, знатно спорије ракете ! За те паре би могли добити (купити) неколико руских, много бржих хиперсоничних ракета !
П.С.- Сиромаши су они који имају пара за наоружање, а богати само они који купују MBDA мали ‘METEOR’- чић спорије ракете ! (Од руских хиперсоничних ракета !)
( Мр Пит & 12 ‘гуслача’,V.A.Laki, Dotur Luigi(Hecim) i AI)
2 mil dolara po komadu nije mnogo – ciljevi su mnogo skuplji i unosniji.
Sistemi PVO su mnogo skuplji..REM-JET motori uglavnom imaju za cilj povećanje dometa.
Као и увек у питању је западноевропски маркетинг ради освајања тржишта.
Добро је што сте ставили под знаке навода.
Можда је НАТО-пакту(с’ђаволом) и његовим сарадницима, послушним вазалима-бескичмењацима вредело да се, коначно, њихове прескупе ракете ваздух – ваздух MBDA мали ‘METEOR’ – чићи, тек од 2013. године уђу у службу шведског ‘ратног’ ваздухопловства и осталима из пакта с’ђаволом. Али су хиперсоничне ракете Војске Русије ‘Пеницилин’ за њихове наивне и сулуде непријатеље ! Руске ракете могу веома лако да униште њихове много спорије ракете, јер су вишеструко брже, али њихове знатно спорије не могу хиперсоничне ракете Војске Русије ! Све у свему, ракете ваздух – ваздух MBDA мали ‘METEOR’-чићи, су скоро ништа у ничему, у поређењу са вишеструко бржим хиперсоничним ракетама Војске Русије ! Само им одмажу богом дани ! Време од почетка рата(Специјалне војне операције) ради за Војску Русије ! И, тачка ! П.С.- Волео бих да грешим ! – каже пророк.
(Мр Пит & 12 ‘гуслача’ и AI)
Sad je aktuelan Rafal. Sad će liziguzi da ga hvale i u nebesa dižu. Čudo je taj provincijalni udvorički mentalitet.
Чему служи овај текст у којем је и низ неистина? Руска ракета Р-37 је дупло бржа, дупло већег домета а за цену, иако не знам колико тачно кошта, сигуран сам да не кошта “као пола авиона” који је носи!
Sve i da je ovo istina što ste napisali ,ovu raketu su rekli da nam neće isporučiti, besmisleno šlihtanje Francuzima za velike pare a oni nam nameću plan za priznanje Kosova, definitivno sve je ovo naopačke
Чак и сајт произвођача наводи да је макс даљина гађања 150км.
Ово је са руског сајта о ракети МБДА Метеор.
”Использование ПВРД обеспечивает увеличение среднетраекторной скорости полета ракеты и дальности стрельбы. По рекламным материалам максимальная дальность полета ракеты достигает 150км.”
Има један детаљ о којем се мало пише и коментарише а то је зато што се не познају неки ‘војни’ детаљи у целини. Наиме ракета Метеор има велика ограничења у лансирању а то се нпр види на насловној слици овог текста. Заправо та ракета се лансира водећи се по шини ( шинско лансирање) и зато постоје велика ограничења по G-оптерећењу ( G сила током лансирања ).Ограничење је до 7G ,преко тога лансирање је немогуће. Код руске ракете Р-77-1 ограничење је много веће и оно износи 9-10G јер се ракета заправо катапултира тј одбацује специјаним пиропатронима са носача-лансера АКУ-170 ( руско ВКС) и АКУ-170Је ( експортни).
Како је ”домет” преко 300км кад сва три тзв. евро-канард ловца 4 ген( Тајфун,Грипен и Рафал ) немају радаре који на радном режиму ‘висока фреквенција понављања сигнала’ могу да остваре даљине откривања и аутоматског праћења у ППС ваздухолова већу од 200км . Ово важи како за старе радаре са механичким скенирањем на Тајфуну и Грипену те електронским на Рафалу, тако и за ове нове са АФАР на сва три наведена ловца а који наравно имају електронско скенирање.Па радар AN/APG-81 ловца Ф-35 који има бољу ‘енергетику’ од њих ,остварује макс даљину откривања-праћења у ППС ваздухолова распона 80-100 морских миља тј мање од 200км . Дакле на основу чега и ко ће да захвати неки циљ удаљен преко тих 300км који би се онда гађао ракетом Метеор? Зашто су Амери како је и наведено наручили чак 6500 тих ракета ? Просто зато што Метеор има за око 50% већу макс даљину гађања од АИМ-120Д АМРААМ. Пре коју годину је са АИМ-120Д постигнута за исту рекордна даљина лансирања која није била већа од 100км.
Чисто реалности ради. МБДА Метеор је сјајна ракета и то је заправо може се рећи практична реализација оног што су Совјети пројектовали још крајем 80тих као ракета пројектне ознаке РВВ-АЕ-ПД тј верзија познате ракете Р-77 а пројектне ознаке РВВ-АЕ са тзв набојно-млазним мотором тј ваздушно-реактивним погоном.Руси 90тих али и након 2000г нису имали средстава а ни воље да практично реализују пројект РВВ-АЕ-ПД а који је подразумевао ракету кл В-В испред свог времена. Наиме ракета је добила 4 надзвучна уводника ваздуха ,задржала већ познате решеткасте отклањајуће стабилизаторе који јој дају одличне летно-маневарске способности посебно по бочном отклону. По пројекту је ракета требала имати РГС са активним и пасивним каналом те двосмерним тзв дејта-линк системом и оно веома важно а што данас има рецимо ракета Р-37М ,то је дејта- линк систем за међусобну везу између ракета у групи. Нажалост све је остало на нивоу макета и пробних модела. Европљани су делимично реализовали што Руси нису још 90тих. Што се у тексту датих ТТК тиче ,они су прилично нетачни како то обично бива. Ракета масе 190кг са само два надзвучна уводника ваздуха (уводници ваздуха иначе играју улогу крила ракете ),има макс даљину лансирања до 150км и то је податак који се иначе може наћи и на сајту произвођача.Дакле по макс ( дозвољеној-прорачунатој ) даљини гађања ,ова ракета је на нивоу старе совјетске 350kg тешке Р-27ЕР.Нема ту ни говора о неким даљинама од 200 или 300км јер она за то нема чега ? Па нема довољно чврстог рак. горива наравно јер кад се оно потроши ракета се не може погонити само на ваздух јел тако. Иначе МБДА Метеор има исто техничко решење као сад већ добро опробана руска ПР( против-радарска) ракета типа Х-31ПМ која за старт ,убрзавање до стварне брзине 2 Маха и достазања задане висине има један бустер који након тога отпада а стартује тај набојно-млазни мотор ( надзвучни ваздушно-ракетни погон). Да појасним мало око тог маркетиншког трика званог NEZ. Ништа друго до реклама која реалне и практичне основе нема.Ова ракета се од стандардних ракета кл В-В разликује по томе што након лансирања и добијања почетне висине-брзине лета ,почиње да лети стално истом брзином ( уз могуће успоравање или убрзавање по потреби) и тако практично све до могућег погодка гађаног циља. Ако стандардне ракете кл В-В нпр имају макс стварну брзину након завршетка фазе убразавања од 4 Маха ,након тога следи лет по инерцији и успоравање где стварна брзина опадне до вредности 2 Маха или мање ( појашњено на снимку). Метеор може стално летети рецимо стварном брзином 4 Маха али се онда питамо ,па где су ту инерцијалне и G-силе ? Да појасним мало, један ловац може маневрисати са оптерећењем од 9G али при стварној брзини лета око 1 Мах ,но то не може при стварној брзини око 1.5 , 2 Маха или више наравно. Па где је ту аеродинамички притисак ? Чек како то Метеор може гађати неког ловца који у против-ракетном маневру трпи оптерећење од 11 или 12 G како је наведено( који то ловац и са њим пилот-ловац у пракси уопште може да издржи толику G силу? Колико то бочно оптерећење трпи сама ракета Метеор ? Метеор је ракета веома слична ракети АМРААМ и практично је изведена из ње у смислу пречника и облика тела ракете( димензије и дизајн). Добила је два уводника ваздуха и уз то 4 веома мала троугласта стабилизатора. Из тога разлога Метеор као ни ракете породице АМРААМ немају ни близу летно-маневарске способности као руска ракета типа Р-77-1 која је водећа у свету у овом домену. Ова руска ракета која је заправо и руска верзија старе совјетске ракете типа Р-77 може да трпи бочно оптерећење од неверoватних 50G (имајмо на уму стартну масу ракете од скоро 200kg), има могућност изласка на нападни угао од 40°-50° и има угаону брзину заокрета рекордних 150°/sec за класу средњедометних ракета кл В-В. За поређење ,Метеор и АМРААМ имају следеђе могућности:макс бочно оптерeћење им је 30-35 G ( све верзије АИМ-120 АМРААМ имају стартну масу 160-170kg а Метеор 190kg),макс ограничење нап. угла им је 35° а макс угаона брзина заокрета им је 120°/sec. Ракете АМРААМ тиме и Метеор ( са још већом инерцијом) се могу изманеврисати са оптерећењем од 8G-9G.Иначе и овај податак, ракете АМРААМ су на многим тестовима и вежбама показале да су аеродинамички веома нестабилне и неуправљиве кад им стварна брзина опадне на 2 Маха и мање а већ око 1 Маха су обично кладиво.Совјетска Р-77 ( наши МиГ-29СМ су наоружани њеном извозном верзијом Р-77Е) ,те нова руска Р-77-1 су управљиве и стабилне при стварним брзинама лета распона 0.6 Маха до 4.5 Маха.Исти проблем због истог аеродинамичког и конструкци
оног решења веома лако може имати а бојим се да има и Метеор.Оно што се зна ,Метеор има РГС која ради у центиметарском Ku- радарском фреквентном опсегу са распоном радних фреквенција 12-18 GHz.Има пасивни канал самонавођења на извор радарских сметњи и зрачења.Двосмерни тзв дејта-линк канал ( авион-ракета,ракета-авион) где један ловац који лети у режиму радио-тишине може да је лансира а да циљ озрачује и прати сасвим други ловац из борбене групе.Ти је радио-близински упаљач,дигитални централни рачанар итд.Овом ракетом евро- ловци Грипен као први ,Тајфун и Рафал могу ракетирати у сусретном ракетном боју чак и противничке ловце са макс даљине 150км а што је реалност јер нпр руски ловци пре свега големи Сухоји наоружани само ракетама кл В-В имају позамашну фронталну РЕРП. Са друге стране ,овом руском ракетом Р-77-1 се могу гађати ловци са макс даљина до 80км ( практични примери виђени у СВО кроз ИКШ-1М ловца Су-35С).Наравно Сушке и даље могу користити старе проверене совјетске Р-27ЕР које имају двојни систем самонавођења: инерцијалнo са или без употребе канала РК-е + ПАРС . Ракета Р-27ЕР1 ( извозна верзија) се прославила у етиопско-еритрејском рату фебруара 1999к кад су етиопски Су-27СК оборили 3 еритрејска МиГ-29Б у ДВБ. Ракету Метеор никако не треба стављати у исти кош тј поредити је са тешком далекометном хиперзвучном ракетом типа Р-37М . Што се тиче приче да нема аналога у свету, Руси већ имају конкурента који би могао бити доста бољи и ефикаснији. Реч је о ракети ознаке ‘Производ 180’ ( војна ознака Р-87) ,то је хиперзвучна ракета кл В-В са тзв ГПВРД тј хиперзвучним ваздушно-реактним погоном.
Domet je preko 300 kilometara, samo sto se za postizanje koristi glide režim leta. Objasnio sam u mom prethodnom, malo dužem postu detalje o tome kako to radi i koja su ogranicenja
Ово су подаци за ракету пројектне ознаке РВВ-АЕ-ПД ( ПД од Прјамоточни двигатељ) а која је развијена почетком 90тих. Ракета тешка 225kg је требала имати макс даљину гађања циља попут летећег радара распона 150-200km. МБДА Метеор је тешка 190kg.
ТТХ ракеты
Длина – 3700 мм ,Диаметр корпуса – 200 мм ,Размах крыла – 390 мм (воздухозаборники), Размах решетчатых стабилизаторов – 820 мм Масса – 225 кг,Масса БЧ – 22 кг, Дальность действия:- до 150-160 км по целям типа AWACS (до 180 км по др.данным) ,Скорость полета – около 5 М.
Ово су подаци за ракету пројектне ознаке РВВ-АЕ-ПД ( ПД од Прјамоточни двигатељ) а која је развијена почетком 90тих. Ракета тешка 225kg је требала имати макс даљину гађања циља попут летећег радара распона 150-200km. МБДА Метеор је тешка 190kg.
ТТХ ракеты
Длина – 3700 мм ,Диаметр корпуса – 200 мм ,Размах крыла – 390 мм (воздухозаборники), Размах решетчатых стабилизаторов – 820 мм Масса – 225 кг,Масса БЧ – 22 кг, Дальность действия:- до 150-160 км по целям типа AWACS (до 180 км по др.данным) ,Скорость полета – около 5 М.
ГосМКБ “Вымпел” ведет работы по модернизации ракеты Р-77 в направлениях повышения эффективности, дальности поражения, технологичности и унификации ее применения в других комплексах. Предусматривается комплектация ракеты инфракрасной ГСН с захватом цели на траектории полета. Разрабатаны варианты с комбинированным ракетно-прямоточным двигателем, позволяющим увеличить дальность, для поражения самолетов ДРЛО на дистанциях до 150 км.
A sto ljudi vole da komentarise ono što ne znaju, pa to ti je.
R-37M URVB ne spada u perspektivne tipove raketa-presretača iz vazduha, već je samo poboljšana modifikacija već poznate rakete „vazduh-vazduh“ ultra velikog dometa R-37 (RVV-BD), razvijene na osnova R-33/S za integraciju u kompleks upravljanja naoružanjem dalekometnog presretača MiG-31BM, koji obezbeđuje softversku i hardversku sinhronizaciju „Proizvoda 610M“ sa moćnim radarskim kompleksom „Zaslon-AM“. Kao rezultat toga, opcioni paket za ažuriranje R-37M, u poređenju sa konvencionalnim R-37, uključuje samo napredniju magistralu za razmenu podataka, što mu omogućava da se koristi ne samo u sistemu upravljanja i podvesenja modernizovanog «Fokshounda», vec I kao deo naoružanja stelt lovaca Su-57, kao i lovaca prelazne generacije «4++» Su-30SM i Su-35S. Istovremeno, malo modifikovana ideja državnog inženjerskog konstruktorskog biroa «Vimpel» očigledno je zadržala sve karakteristike dizajna (a samim tim i nedostatke porodice raketa R-33S/R-37, što će joj omogućiti da se pouzdano i efikasno se koristi samo za eliminisanje neprijateljskih vazdušnih operativnih i strateških sredstava informacione podrške (dronovi RK-4A/B «Global Havk», MK-4C, avioni RC-135V/V RTR, E-8C radarsko izviđanje itd.), kao i kao taktički lovci koji nose puno borbeno opterećenje na svojim jedinicama vešanja u udarnoj verziji i imaju osrednju manevarsku sposobnost.
Činjenica je da, uprkos maksimalnoj brzini rakete na marsevskoj deonici putanje od 6M (6380 km/h), projektovana sigurnosna granica R-37M mu omogućava da ostvari sopstveno preopterećenje od svega 20—22 G jedinice, što uzrokuje maksimalno preopterećenje cilja koji se pogađa od 7—8 G jedinica. Štaviše, takva cifra se može postići samo ako je brzina približavanja R-37M oko 1.700 km/h ili više. Posledica toga je da ukoliko neprijateljski manevarski lovac leti u režimu male ili srednje visine, tada će biti izuzetno teško postići njegovo presretanje kada se lansira sa krajnjih udaljenosti od 250—300 km, pošto će R-37M, koji se kreće duž aerobalističke trajektorije da troši čvrsto pogonsko punjenje motora na početku u uzlaznoj putanji, pa će stoga, pri povratku u guste slojeve stratosfere i troposfere, raketa presretač gubiti brzinu u galopirajućem tempu zbog aerodinamičkog kočenja, što će u krajnjoj liniji svesti manevarsku sposobnost rakete na nulu. Jednostavno, raketa tako velike daljine može postici samo pomoću glide režima, Naravno, delimično očuvanje parametara brzine rakete u gustim slojevima atmosfere olakšava masa od 600 kg, ali je prečnik tela od 380 mm, koji uzrokuje visok koeficijent aerodinamičkog otpora, i dalje odlučujuća karakteristika u pogoršanju energetskih parametara R-37M na daljinama blizu maksimalnog dometa dejstva.
Što se tiče ugrađene radio-elektronske opreme rakete, posebno aktivnog radarskog tragača, na prvi pogled je sve sasvim dobro. Aktivna radarska glava za navođenje 9B-1103M-350 sa prečnikom mrežne antene od 350 mm (ugrađena na standardni P-37) omogućava joj da uhvatiti cilj sa EPR od 1,5 kvadratnih metara. m (F/A-18E/F «Super Hornet» sa suspenzijom) na udaljenosti od 30 km, uz frekvencija BCVM-a višeg učinka gde dostiže 50 MHz, a konvencionalni mehanički žiroskopi zamenjeni su optičkim i mehaničkim sa prinudnim startovanjem.
Medjutim, ozbiljno ograničenje je I domet radio-korekcionog kanala od nosioca kod standardnog R-37 dostiže samo 100 km (1/3 dometa). Za R-37M nisu dostupni ovi podaci, ali uzevši u obzir da je samo Software menjan, za pretpostaviti je da je domet verovatno isto..
To znači da, počevši sa udaljenosti od 100 km, R-37 (i eventualno R-37M) prelazi na pasivno radarsko samonavođenje, koje se može poremetiti pomoću savremenih stanica za elektronsko ratovanje kao što je AN/ALK-249, kojima se opremaju američki avioni za elektronsko ratovanje EA-18G „Grovler“. Shodno tome, R-37/M će morati preći na inercijalni režim navođenja sa svim posledicama koje iz toga proizilaze, od kojih je posledica eventualna greška u dostizanju cilja koji ne miruje. A ako, u trenutku približavanja meti na udaljenosti od 30—40 km, radar na raketi zahvati zadati cilj (ovo se možda neće dogoditi jer inercijalno vođenje je naslepo bez podatka o promeni predviđene trajektorije cilja), onda će se desiti «ponovni zahvat», što joj omogućava da nastavi presretanje. Ali i to će verovatno zahtevati oštar manevar R-37M, koji će raketi lišiti još 15-20% brzine. Pritom, nema ničega što bi nadoknadilo ovaj gubitak, pošto je raketno gorivonaknada potrošeno. I eto glavnih nedostataka R-37/M. Nema smisla ne pomenuti i problem velikog radarskog odraza R-37M, koji ga čini ranjivim na odbrambene sistem za raketnu odbranu SM-6 (RIM-174 ERAM) i vazduh-vazduh rakete AIM-120C-7/D; Ovo je već dugo poznato ruskim stručnjacima.
Zato su od početka SVO mnogi dobili po prstima što su na led stavili R-77-PD raketu, odnosno Izdelye 180-PD. Ona je jedini pandn Meteor raketi
Ово је са руског сајта о ракети МБДА Метеор.
”Использование ПВРД обеспечивает увеличение среднетраекторной скорости полета ракеты и дальности стрельбы. По рекламным материалам максимальная дальность полета ракеты достигает 150км.”
Има један детаљ о којем се мало пише и коментарише а то је зато што се не познају неки ‘војни’ детаљи у целини. Наиме ракета Метеор има велика ограничења у лансирању а то се нпр види на насловној слици овог текста. Заправо та ракета се лансира водећи се по шини ( шинско лансирање) и зато постоје велика ограничења по G-оптерећењу ( G сила током лансирања ).Ограничење је до 7G ,преко тога лансирање је немогуће. Код руске ракете Р-77-1 ограничење је много веће и оно износи 9-10G јер се ракета заправо катапултира тј одбацује специјаним пиропатронима са носача-лансера АКУ-170 ( руско ВКС) и АКУ-170Је ( експортни).