Русија под притиском трошкова: Адмирал Кузњецов или Пјотр Велики

После враћања на воду нуклеарне крстарице Адмирал Нахимов 25. јула поново је отворено питање шта ће руска ратна морнарица урадити са преостала два тешка површинска брода – Пјотром Великим и носачем авиона Адмирал Кузњецов. Под садашњим притиском на бродоградњу и војни буџет, дугорочно задржавање оба брода делује мало вероватно.

Главни проблем је стање руске бродоградње. Модернизација Адмирала Нахимова трајала је више од деценије, уз техничке компликације, промене захтева, проблеме у ланцу снабдевања и мањак радне снаге. Сличне проблеме имао је и Адмирал Кузњецов, чији су ремонт успорили пожари, хаварије, колапс дока и стално пробијање рокова.

Носач као изгледнији избор

Ако би финансирање било обезбеђено само за један брод, Адмирал Кузњецов се намеће као једноставнија и јефтинија опција. За разлику од крстарица класе Киров, носач има класичан погон, што значи да отпадају трошкови одржавања и ремонта нуклеарних реактора.

Додатни фактор је могућа техничка помоћ Кине. Пекинг већ две деценије користи и модернизује носаче из класе Кузњецов, а кинеска бродоградилишта данас имају велике капацитете. За крстарице класе Киров таква спољна подршка практично не постоји, јер је реч о јединственом совјетском решењу са специјализованим реакторима и борбеним системима.

Већи трошкови, али и шира улога

Ипак, повратак Адмирала Кузњецова у службу не би био јефтин. Да би носач имао стварну борбену вредност, Русија би највероватније морала да развије палубну верзију ловца Су-57. Поред самог брода, скупи су и обука морнаричких пилота, палубне посаде, одржавање летелица и читав ваздухопловни сегмент носачке групе.

С друге стране, носач нуди оно што крстарица не може – употребу авијације на великом простору, извиђање, ударе по дубини и подршку поморским групама. Пјотр Велики носи снажан ракетни арсенал, али не може да обезбеди трајно присуство у ваздуху нити флексибилност коју даје палубна авијација.

У позадини ове расправе стоји и индустријски рачун. Задржавање носачке авијације могло би да помогне развоју морнаричке верзије Су-57 и да отвори извозни простор, пре свега према Индији. За нуклеарне крстарице такво тржиште не постоји, што Адмирал Кузњецов чини логичнијим кандидатом ако Русија буде приморана да бира само један брод.

Које је Ваше мишљење о овоме?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *