Кина и Русија убрзано развијају свемирске капацитете који би могли да оспоре дугогодишњу предност САД у орбити. У средишту су руска сателитска мрежа Расвет у ниској Земљиној орбити и кинески напредак у вишекратној употреби ракета.
Оба правца погађају кључне тачке америчке свемирске архитектуре: густе сателитске констелације и чешћа, јефтинија лансирања. Управо та комбинација последњих година даје САД оперативну и комерцијалну предност.
Кина убрзава развој вишекратних ракета
Кина је у јулу успешно повратила први степен орбиталне ракете, а затим је 19. августа Зхуqуе-3 извео контролисано слетање. Пре тога је 10. јула први степен Лонг Марцх-10Б враћен системом хватања у мрежу.
Појава више метода повратка показује да Пекинг више не тестира само концепт, већ гради шири систем вишекратних лансирања. Зхуqуе-3 развија кинеска комерцијална компанија, а не искључиво државни ваздухопловни сектор.
Ракета је дуга 66,1 метар, користи течни кисеоник и метан, а намењена је лансирањима по нижој цени и већом учесталошћу. Први степен покреће девет мотора ТQ-12А и пројектован је за поновну употребу.
Програм Расвет у ниској орбити
Русија паралелно шири програм Расвет, сателитску констелацију у ниској Земљиној орбити намењену интернет везама и другим услугама. Москва је ове године већ лансирала два пакета сателита, и то раније него што се очекивало.
Циљ је изградња алтернативе западним сателитским комуникационим мрежама. Ипак, технолошка и економска ограничења и даље држе Русију иза Кине и САД, док се надметање у свемиру убрзано заоштрава.