Андреј Млакар
Активну улогу у пресретању иранских балитичких пројектила осим комплетног израелског антиракетног штита одиграо је и мобилни део америчког анитракетног шита.
Један од званичника из Пентагона објавио је да су три иранске балистичке ракете средњег домета које су нападале југ Израела односно једну од неколико ваздухопловних база у јужном Израелу оборене од стране Сједињених Држава однсосно мобилни део америчког антиракетног штита који чине ракетни разарачи класе Arleigh Burke.
Како неименовани званичник наводи у овој операцији учестововали су разарачи USS Carney (DDG-64) and USS Arleigh Burke (DDG-51) који се користе као мобилни део антиракетног штита и наоружани су ракетним пресретачима и системом АГЕИС -радар великог домета са којим је могуће праћење и нишање балистичких ракета пре лансирања страндардних пројектила SM-3.
Иначе у првој верзији бројка пресретнутих иранских ракета је била 4-6, а онда смањена на укупно три ракете.
Ратни бродови по мишљењу стручњака су оптималне платформе за ношење ракета за противракетну одбрану. Пловила су довољно велика да је на њих могуће наместити тешку и велику опрему. Тренутно у таквој улози су крстарице класе Тiconderoga и разарачи класе Arleigh Burke. , који су опремљени АГЕИС радарским системом.
Међу предности употребе морнаричких противракетних система се наводи следеће:
1. нема потребе по испостављањем копнених радарских система,
- дозив је могућ на ширем подручју и у билизини зоне лансирања балистичких ракета што повећава вероватноћу њиховог уништења,
- смањује се ризик да откаже појединачни део противракетног штита,
- гарантована виша оперативна приправност
- одлична алтернатива градњи већег броја копнених противракетних пресретача који су изузетно рањиви.
- кроз пројекат NTW-TBMD (Navy Theater Wide – Theater Ballistic Missile Defense), користиће RIM-156 Standard SM-2ER Block IV за балистичке ракете на малим висинама, значи оне у полетању, а то је пре свега она компонента која се лансира са подморница и из приобаља, и
- Raytheon RIM-161 Standard SM-3 за гађање балистичких ракета
– бојевих глава на великим висинама. - Након гашења пројекта ракета RIM-156, са новим ракетама RIM-161, које користе нови бустер систем стартовања, и LEAP (Lightweight Exo-Atmosspheric Projectile) инфра црвени систем вођења, постају важан фактор анриракетне борбе.
Оно по чему се разарачи класе Arleigh Burke разликују јесте по депласману и мерама.
С обзиром на модификације, разарачи се означавају серијама које се означавају као Flight: Flight I (DDG 51-71); Flight II ( DDG 72-78), Flight IIA blok 54 (DDG 79-80); Flight II A blok 62 (DDG 81-84), Flight IIA blok 62 ( DDG 85-113), која је остала без топовског система за непоредну одбрану.
Ракетни разарачи класе Arleigh Burke конструисани су око борбеног система и вишенаменског радара 3D AN/SPY-1A компаније Lockeed Martin. Овај радар има електронско управљање пријемно-одајних модула на пљоснатој антени. Данас је у употреби више различитих радара на кстатарицама класе Тiconderoga и разарачима класе Arleigh Burke.
Други бродски сензори на разарачима класе Arleigh Burke су и радар за контролу морске површине SPS 67 (V) 3, навигацијски радар SPS 64(V) 9, три радара за контролу ватре SPG-62, систем за електронски рат SLQ-32 и вучни пасивни сонарни систем SQS-53 SQR -19.
Разарачи класе Arleigh Burke разликују се на основу серије према којој су грађени. Бродови серије 1. имају депласман 8.230 тона, серије 2. 8.637 тона и серије 2А односно неки је називају 3. 9.496 тона.