Ратна морнарица САД у свом наоружању има 14 стратешких нуклеарних подморница класе Охајо. Осам се налази у саставу Пацифичке, а шест у редовима Атланске флоте.
Прва подморница класе Охајо УСС ОХИО ССБН ушла је у оперативну употребу 1981. године.
Стратешке нуклеарне подморнице класе Охајо имају дужину 170,9 м, ширине су 12,8 и газ у површинској пловидби од 10,8. Њихов депласман на површини износи 16.764 тоне а подводни 18.750 тона.
Главни погонски систем заснован је на једном водом хлађеном нуклеарном реактору ПWР С8Г. Ознака С8Г означава да је у питању подморнички нукеларни реактор, 8-да припада осмој генерацији, а Г- произвођач Генерал Елецтриц. Подморница као помоћни погон има две парне турбине јачине 325КС (239кW).
Кретање подморнице обезбеђено је преко једне седмокраке елисе. Брзина пловидбе на површини максимална је 12 чворова око 22 км на час, а подовдна 20 чвоворва, односно 37,7 км на час. Као радна дубина роњења наводи се 240 м. Посада броји 155 чланова од којих је 15 официра.
Основно наоружање подморница класе Охајо су 24 подморничке балистичке ракете УГМ-133 Тридент ИИ Д5 намештених у 12 ласнера смештених у два реда.
За самодобрану подморница има четирри торпедне цеви из којих испаљује торпеда Мк-68 калибра 533 мм смештених на боку подморнице. Главни задатак нуклеарних подморница класе Охајо је дуготрајно патролирање морем и сврху нукеларног одвраћања.
Америчке стратешке подмрнице на отвореном мору бораве у порсеку 77 дана, затим у матичној бази иде одмор од 35 дана и припрема подморнице за нове патроле.
Све америчке стратешке подмрнице имају две посаде Блу-односно плаву и Голд -златну које се по систему ротације мењају за време патролирања.