Od 25. aprila ove godine, pre samo tri meseca, digla se “buka” oko krstarica klase Orlana, a pre svega oko „Petara Velikog“. Neko je tada rekao, da najveće krstarice trebaju ići u otpad. Ko se usudio, da na tako nešto pomosli? Da se usudi, da ponos ruske flote, šalje ne u “penziju” već u otpad!
Tada je bilo veoma teško razumeti kako će se događaji zaista odvijati, ali su ova tri meseca pokazala da “drugovi iz TASS-a” imaju bolje obaveštajne izvore, od svih drugih medija koji su pisali i govorili na ovu temu. A izvor TASS-a se pokazao tačnim: teška nuklearna krstarica Petar Veliki će zaista biti otpisana pošto se završi remont Admirala Nahimova.
© Министерство обороны Российской ФедерацииAdmiral Valentin Selivanov, bivši načelnik štaba ruske mornarice, dao je ovu ocenu o tome šta se dešava:
„Svaki brod ima vek trajanja. „Petar Veliki“ sada ima 34 godine. Ovo je normalan životni vek broda. Ako se donese takva odluka, onda nema šta da se zameri. Bolje je napraviti novu fregatu ili krstaricu nego obnoviti ovu. Tokom godina, svi sistemi za kontrolu oružja, cevovodi su zastareli. Ako se takva odluka donese, onda je opravdana”.
Mešutim, ruski autor Roman Skomorohov, u jednom od svojih tekstova nedavno, izneo je zanimljiv stav: „… često smo pričali o tome kako ovi brodovi mogu biti od stvarne koristi u slučaju sukoba. Štaviše, svojevremeno sam, analizirajući popravku Nahimova, govorio u smislu da bi bilo lepo pojačati iskreno slabe sposobnosti Pacifičke flote brodom čija bi vatrena moć bila oko 50% vatrene moći celokupne Pacifičke flote (ruske mornarice).
I šta bi? Kraj? Zasigurno da.
Zasigurno je, da je problem u ljudskom faktoru ali ne samo u njemu. Posada Petra Velikog broji oko 1.500 ljudi u punom sastavu. Ovaj broj ljudi bi se mogao iskoristiti za popunu sedam fregata klase Admiral Gorškov. U ovom slučaju, bio bi to i kvalitet i kvantitet. Ili, možda, ne?
Međutim, za „Admiral Nahimov” nedostaje posada. Naravno, ruske više pomorske obrazovne ustanove mogu da obezbede određeni broj specijalista, ali to bi bili specijalisti bez radnog i servisnog iskustva.
Hipotetički, bilo bi moguće podeliti posadu Petra Velikog na dva dela, ostaviti jedan deo na brodu, drugi deo poslati Nahimovu i dodati diplomce i specijaliste sakupljene sa drugih brodova. Od posade krstarice „Moskve“, na primer, mogli bi se uzeti oružari, vezisti, specijalisti radarskih sistema. Ali, to je samo hipotetički. Jer jasno je, da bi ruska mornarica imali dva broda sa manjkom posade. Jasno je, da brodovi neće ići u rat, ali ko zna, kako će sve ovo u Ukrajini ispasti, uopšte?
Kao rezultat toga, posada Petra Velikog je već prebačena na Admiral Nahimov i priprema se za obuku. Deo je ostavljen na „Petru Velikom” da bi se obezbedila upotrebljivost broda.
„Admiral Nahimov” je u završnoj fazi modernizacije u „Sevmašu”. Trenutno su u toku probe privezivanja broda, a krstarica bi trebala da počne plovne probe u decembru 2023. godine. Povratak broda u flotu predviđen je za 2024. godinu. Ovo je ranije saopštio šef “Sevmaša” Mihail Budničenko.
Generalno, situacija je čudna. Admiral Nahimov, koji je 10 godina stariji od Petra Velikog i nije plovio od 1997. godine, postaće vodeći brod ruske flote sa sedištem u Severnoj floti. Koga će tamo “obuzdavati” i od koga će štititi ruske granice – naravno, to je drugo pitanje, ali treba znati, da bi u Tihom okeanu ovaj brod izgledao mnogo svrsishodnije.
© Министерство обороны Российской Федерации/севмашMeđutim, izgleda da Nahimova prebacuju u Severnu flotu upravo zato što su u blizini brodogradilišta, gde će, ako bude potrebno, brod biti „dovršen“.
Jasno je da devet godina službe u zori maglovite mladosti i 26 godina čekanja na popravku nisu seme. Četvrt veka brod je držan „na minimalcu“, a sada, čak i ako ste potrošili oko 200 milijardi rubalja za njegovu modernizaciju, naravno, ne treba očekivati da će sve funkcionisati kako treba. Ovo je previše optimistično.
Mnogi Rusi danas kažu, da je „Petar Veliki“ sve.
Brod je u stanju približno sličnom stanju Admirala Kuznjecova, možda malo boljem. Za mnoge Ruse, bilo je veoma neprijatno otkriće da je resurs 34-godišnjeg broda skoro potpuno iscrpljen. I nema smisla, pokušavati ga modernizovati, lakše ga je otpisati.
Oni koji su zagovornici povlačenja broda tvrde, da “Petar” nije imao niti jednu borbenu operacija za za nešto više od tri decenije službe (osim hvatanja tri čamca somalijskih pirata, dostojno delo za najveći ratni brod na svetu, koji nije nosač aviona), nijedno lansiranje rakete na prave ciljeve – i to je to, brod mora biti rashodovan.
Međutim, ostaje nejasno za one koji podržavaju povlačenje broda, šta je “Petar” trebao da radi, kad Rusija u to vreme nije bila u ratu! Hiljade milja namotane su na propelerima broda, izvedene su razne vežbe, i neki zadaci čiji su rezultati vidljivi u dodeljenim nagradama i titulama. I šta dalje?
Ako se pogleda s druge strane bare, u dvorište SAD. Vidljivo je da se Amerikanci svojih brodova ne odriču tako lako.
Amerikanci tamo imaju krstarice klase Tajkonderoga (Ticonderoga). Oni ih ne teraju na drugi kraj sveta, kao što su rusi terali „Petra Velikog”, da bi Kolumbijcima i Venecuelancima pokazali svoju snagu i moć. One samo stoje u svojim bazama, prolaze kroz održavanje i popravke, naravno, uzimajući u obzir životni vek. One su takođe otpisane.
Na primer, krstarica Šajlo (Shiloh), koja je položena 1987. godine i uvedena u flotni spisak 1992. godine, biće povučena kako je planirano 2039. godine. A njegov “brat” Viksburg (Vicksburg), koji je ušao u službu iste 1992. godine, biće povučen 2041. godine. Prihvaćeni od flote godinu dana kasnije, 1993. godine, Kap Sent Džordž (Cape St. George) i Vela Golf (Vella Gulf) biće povučeni iz upotrebe 2044. godine.
Odnosno, skoro u proseku posle 50 godina.
A sada imamo brod, koji je četvrt veka ležao i čekao popravku, biće zamenjen drugim brodom, koji je 10 godina mlađi od zamene. Pa, nijedno čuda kod Rusa nije strano, ali sve izgleda prilično sumnjivo.
Pa, „Petar Veliki“ nije mogao da odradi ceo resurs za 34 godine. Iako je “pola života” proveo u sumnjivim kampanjama. A njegova zamena Nahimovo ne izgleda kao nešto logično, tim pre što će, kao što je već pomenuto, jedan takav brod raspoređen u Tihom okeanu udvostručiti postojeću grupaciju brodova tamo u smislu snage raketne vatre.
Ali jasno je da su se prioriteti kod Rusa jednostavno promenili. A para za „Petra” jednostavno nema. E sad, ako ide priča ovako: “Postojao je (već možemo reći u prošlom vremenu) „Petar Veliki“, koji je bio istrošen “demonstracijama zastave” i lovom na čamce somalijskih pirata, što je zaista bilo vreme da se izvrši veliki remont. I sve je izgledalo u redu, jer je 2-4 godine brod mogao da bude odveden na dok, a na njegovom mestu je sad Admiral Nahimov, za čiji je remont i modernizaciju potrošeno 200 milijardi rubalja.
Sa ovim novcem, bilo bi moguće izgraditi najmanje šest fregata tipa Admiral Gorškov, koji su veoma dobri brodvi. To jest, ako bi zatim na isti način nadogradili i popravili Petra Velikog, onda je flota, ispostavilo se, izgubila dvanaest novih fregata.
To je prilično pristojna snaga, inače. Ako bi se svih ovih 12 hipotetičkih fregata poslalo u Pacifičku flotu, 100% bi Japanci malo ublažili svoj hir. A Kinezi bi to, naprotiv, prihvatili sa osećanjem dubokog zadovoljstva, jer sve što je izgleda protiv Japana poželjno je za Kinu. Iako Kina nema saveznike, oni bi voleli takvog saveznika kao što bi bila takva ruska Pacifička flota.
Ali šta da se kaže, svi savršeno razumemo da neće biti ni dve krstarice. Novac koji je mogao da ode za popravku „Petra Velikog” odavno je spaljen u loncu Novog svetskog poretka. I nema gde da se nadoknadi, nema šta da se priča. Pa, osim možda pokušajte da ukucate sms, kako je to sada moderno.
Novca nema i ne očekuje se. Dakle, „Petar Veliki“ će propasti, ali šta će biti sa „Nahimovim“ je pitanje.
Može se pretpostaviti da brod u početku uopšte neće ići nigde ili ići dalje od remontnih dokova, pošto svi savršeno razumeju šta je 26 godina staža. Silno se nadamo da je popravka Nahimova urađena drugačije od onog na Moskvi u pogledu kvaliteta, tako da postoje neke šanse za uspeh. Ali ukupna slika je zbunjujuća.I u svakom slučaju, ovaj ogromni brod biće osuđen da stoji u blizini kejskog zida. Upravo zato što opet neće biti para za kampanje i demonstracije.
U Ruskom slučaju izgleda, da neće biti ni par krstarica klase Orlan, ni desetak novih fregata. Nema para, a nema ni za šta da se drže.
„Admiral Nahimov“ skoro dolazi, „Petar Veliki“ zapravo odlazi, pitanja ostaju.
I ovde je glavno pitanje: šta da se radi sa Pacifičkom flotom, koja danas, eto, jednostavno ne izgleda kao japanska. Kurs koji je zauzelo rukovodstvo Rusije iznedrio je mnoge protivničke države, koje, iako nemaju nikakvih posebnih pretenzija prema Rusiji, osim zbog rata u Ukrajini, ipak postoje. A posebno je u ovoj kohorti Japan, koji ne samo da je proglašen neprijateljskom državom, već ima i “konja za trku” s Rusijom.
Dakle, ono što uzrokuje najviše negativnog u ovoj priči nije sečenje metala Petra Velikog, već činjenica da se neće seći metal za nove brodove. I da će ruska brodogradnja sada početi da oseća krizu kao iz devedesetih godina prošlog veka, kada je bilo šta da se gradi, ali se nije imalo čime platiti.
Za tekst je korišćen deo teksta o krstarici Petar Veliki, ruskog autora Romanova Skomorohova (Roman Skomorohov).