Piše: Danko Borojević
Jutarnja vest dana 19. septembra 2023. godine, bila je otvorena intervencija Azera protiv Nagorno Karabaha pod izgovorom da je reč o “antiterorističkoj operaciji”. Mnogi su očekivali otvoren sukob Jermenije i Azerbejdžana. Međutim, sigurno ih je razočarala izjava Pašinjana “da Jermenija neće ratovati s Azerima zbog Karabaha”. I šta dalje? Izgleda da su Azeri dobili dozvolu, da vrate Karabah u ustavno pravni sistem Azerbejdžana!
JERMENSKI SU-30SM
U januaru 2016. godine tadašnji ministar odbrane Jermenije Sejran Ohanjan je pomenuo da je u Rusija razgovarao o mogućnosti isporuke lovaca Su-30 Jermeniji, tokom četvorodnevne rusko-jermenske međuvladine komisije o bilateralnoj vojno-tehničkoj saradnji. Jermenija je u februaru 2019. godine, naručila četiri Su-30SM, a očekivalo se da će se isporuka realizovati 2020. godine. Jermenija je tada planirala da nabavi još aviona Su-30SM, prema rečima tadašnjeg ministra odbrane Jermenije Davida Tonojana. Avioni su isporučeni 27. decembra 2019. godine i to pre roka. Avioni su sleteli na aerodrom Širak tokom posete jermenskog ministra odbrane Davida Tonojana i načelnika Generalštaba Oružanih snaga Jermenije Artaka Davtjana. U avgustu 2020. godine, prema rečima jermenskog ministra odbrane Davida Tonojana, bili su u toku pregovori o nabavci nove serije lovaca Su-30SM. U martu 2021. godine, Nikolaj Pašinjan, premijer Jermenije, potvrdio je da je Jermenija kupila od Rusije lovce Su-30SM bez raketnog naoružanja.
Avioni Su-30SM su bili značajno odsutni iz vazdušnog rata oko Nagorno Karabaha tokom sukoba 2020. godine. Mnogi su očekivali da će pre ili kasnije biti svedoci učešća Su-30SM u sukobu, u borbi protiv bespilotnih letelica Bayraktar TB2 i odvraćanju azerbejdžanskih jurišnih aviona Su-25, koji su napadali položaje jermenskih vojnike. Ali kako su se dani pretvarali u nedelje, postajalo je sve jasnije da su Su-30SM namerno držani podalje od borbi, zbog čega su u očima nekih dobili naziv „Beli slonovi“.
Slično Azerbejdžanu, Jermenija je veoma malo nasledila u pogledu aviona i helikoptera tokom raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Ali dok je Azerbejdžan mogao da izgradi moćne vazduhoplovne snage zahvaljujući svojoj industriji nafte i gasa, Jermenija se uveliko oslanjala na velikodušnost Rusije i retke mogućnosti za jeftinu nabavku borbenih aviona iz inostranstva. Konačno, zbir takvih prilika sastojao se od isporuke osam Su-25 iz Rusije 1992. i 1993. godine i još deset Su-25 iz Slovačke 2004. godine.
Iako je Su-25 efikasan jurišni avion, od male je koristi kao presretač brzih mlaznjaka. Umesto da sama prođe kroz skup proces nabavke takvog tipa aviona, Jermenija je započela pregovore s Rusijom kako bi umesto toga obezbedila sposobnost vazdušnog presretanja u svom vazdušnom prostoru. Na osnovu sporazuma potpisanog s Rusijom 1996. godine, Jermenija je u suštini prepustila vazdušnu odbranu zemlje Rusiji, koja je bazirala dvadesetak lovačkih aviona MiG-29 i raketne sisteme zemlja-vazduh S-300V izvan glavnog grada Jermenije Jerevana. Iako je rusko vazdušno pokrivanje iznad Nagorno Karabaha bilo isključeno prema rezultujućem sporazumu, ovo je trebalo da bude nadoknađeno ogromnom mrežom jermenskih lokacija za rakete zemlja-vazduh koje pokrivaju dubine azerbejdžanskog vazdušnog prostora.
Međutim, kako je jaz u vojnim sposobnostima između dve zemlje počeo eksponencijalno da raste krajem 2000-ih i početkom 2010-ih, Jerevan je počeo da traži načine da se izjednači s Azerbejdžanom. Ovo je donekle predstavljalo pomak u odnosu na prethodnu strategiju nabavke za potrebe odbrane, u kojoj je Jermenija uglavnom tražila polovno sovjetsko oružje koje se obično moglo nabaviti po izuzetno niskim cenama. Iako su ove nabavke učinile jako malo za nove sposobnosti jermenske vojske, omogućile su Jermeniji, da održi stalnu vojsku, koja je daleko prevazilazila obim njenog BDP-a.
Umesto da je tražila mogućnost u kojima bi Jermenija mogla da nadmaši Azerbejdžan iza bezbednosti svoje široke mreže rovova u Nagorno Karabahu, na primer kroz nabavku protivtenkovskih vođenih raketa dugog dometa, navođenih artiljerijskih raketa, izviđačkih bespilotnih letelica i “lutajuće municije”, Jermenija je pokušala da drastično promeni ravnotežu u regionu (barem na papiru) kupovinom desetak višenamenskih borbenih aviona Su-30SM od Rusije. Zanimljivo je da je njihova skupa nabavka došla u vreme kada su se jermenske kompanije mučile da unaprede dizajn nekoliko bespilotnih letelica i municije za iste, zbog nedostatka sredstava od strane jermenskog Ministarstva odbrane.
Pošto je susedni Azerbejdžan bio u stanju da iskoristi značajnu dobit od svoje proizvodnje nafte i gasa za finansiranje vojnih potreba, može se tvrditi da je svaki pokušaj da se promeni vojni balans kroz kupovinu velikog sistema naoružanja od strane Jermenije bio osuđen na propast od samog početka. Ne samo da je Jermenija iskoristila ono malo sredstava koje je imala da uvede ono što bi predstavljalo slabu sposobnost tokom rata, već je samo za dlaku izbegla da se uvuče u trku u naoružanju s Azerbejdžanom, koju je bila predodređena da izgubi od samog početka.
Umesto da sledi Jermeniju, i krene njenim stopama u kupovinu Su-30 ili bilo kog drugog modernog višenamenskog borbenog aviona, Azerbejdžan je insistirao na modernizaciji svojih jurišnih aviona Su-25 u saradnji s Turskom. Najvažnije, Su-25 su modifikovani da nose tursku i azerbejdžansku navođenu municiju uključujući HGK GPS- vođene bombe, QFAB-250 laserski vođene bombe i krstareće rakete SOM dometa više od 275 km. Preživljavanje aviona je takođe poboljšano dodavanjem beloruskih Talisman podvesnika, za koje se veruje da su spasile nekoliko Su-25 od pogodaka jermenskih PVO sistema tokom 44-dnevnog rata u Nagorno Karabahu.
Interesovanje Jermenije za Su-30 navodno datira iz perioda između 2010. i 2012. godine, kada je bila planirana nabavka najmanje dvanaest aviona, ali je kasnije odložena zbog nedostatka finansijskih sredstava da se priušte skupi avioni. Sigurno je da je interesovanje Jermenije za avione ostalo značajno, ali je tek posle promene vlade kao rezultat jermenske revolucije 2018. godine, Nikol Pašinjan mogao da finalizuje nabavku prva četiri aviona. Tako su 27. decembra 2019. godine, prvi dugo očekivani Su-30SM konačno stigli u Jermeniju.
Moguće je da je Jermeniji bilo dozvoljeno da kupi Su-30SM po znatno nižoj ceni u odnosu na onu koju druge zemlje moraju da plate za avione, što se možda približava onome što rusko Ministarstvo odbrane plaća za avione. Avioni Su-30SM su takođe imali zapaženu ulogu kao jedni od prvih potpuno novih sistema naoružanja koje je Jermenija nabavila pošto je zemlja stekla nezavisnost 1991. godine. Ovaj podvig je jasno cenio i Pašinjan, koji je dalje tvrdio da je „ Jermenska vlada zatvorila sramnu stranicu nabavke oružja iz 80-ih”. Kupovina 32 PVO sistema 9K33 Osa iz 1970-ih iz Jordana koja se dogodila u isto vreme, biće istovremeno zaboravljena zbog ovog argumenta.
Premijer Pašinjan je bio blisko uključen u proces nabavke aviona, posvećujući značajnu pažnju objašnjavanju navodne vrednosti Su-30SM nakon njihovog dolaska u Jermeniju. Nikol Pašinjan je takođe bio prvi jermenski zvaničnik koji je obavestio javnost o zainteresovanosti Jermenije za nabavku Su-30SM nakon što je 17. juna 2018. godine, postavio sliku na kojoj sedi u kokpitu ruskog Su-30SM. Posle toga, po dolasku aviona u Jermeniju u decembru 2019. godine, Pašinjan je rekao sledeće:
„Danas je veoma važan dan jer su u Jermeniju stigli sofisticirani multifunkcionalni borbeni avioni Su-30, što je naš glavni ovogodišnji uspeh. Odnosno, stiže prva serija aviona, a ovo dostignuće je od presudnog značaja za bezbednost Republike Jermenije i našeg naroda“, dalje opisujući nabavku aviona kao „prekretnicu za bezbednost Jermenije“.
Istovremeno, ministar odbrane Jermenije Davit Tonojan je takođe potvrdio da Jerevan planira da kupi još osam takvih aviona u narednim godinama. Kada su Tonojana pitali kada je zakazana isporuka sledeće serije naprednih ratnih aviona, odgovorio je „uskoro“.
U mesecima nakon dolaska četiri Su-30SM u Jermeniju, Pašinjan je redovno davao najnovije informacije o statusu aviona u jermenskoj službi, što je snažan pokazatelj koliko su Su-30 važnim sredstvima za bezbednost Jermenija. Možda čak i važnije, poruke su takođe poslužile da uvere jermenski narod u navodnu spremnost zemlje da se suoči sa bilo kakvom pretnjom svojim granicama i verovatno da deluje kao sredstvo odvraćanja Azerbejdžana:
„Juče su naši avioni Su-30SM izveli prvu obuku s borbenim raketama, testirajući rakete vazduh-zemlja za napadne operacije. Svi ciljevi su pogođeni s velikom preciznošću” (2020-07-03). „Su-30 idu na borbeno dežurstvo kako bi osigurali nepovredivost vazdušnih granica Republike Jermenije“ (15.07.2020).
Naravno, premijer nije znao da će za nekoliko meseci ove izjave biti stavljene na probu kada Azerbejdžan pokrene operaciju „Gvozdena pesnica“ s ciljem da ponovo zauzme Nagorno Karabah i sedam okolnih okruga.
RAKETNE LAŽI
Brzo se ispostavilo da je Pašinjan bio preambiciozan sa svojim izjavama i da piloti Su-30SM još nisu bili adekvatno obučeni da efikasno koriste svoje avione u borbi tokom rata 2020. godine. Iako bi priznanje ove činjenice možda bio najjednostavniji način da se objasni situacija, kada je Pašinjan naišao na oštre kritike zašto jermensko vazduhoplovstvo nije rasporedilo Su-30SM tokom rata, on je umesto toga tvrdio da Jermenija nije uspela da kupi rakete za avion pre izbijanja rata u Nagorno Karabahu.
Ova izjava oštro je bila u suprotnosti s njegovom prethodnom izjavom u julu 2020. godine, u kojoj se navodi da su „Jermenski avioni Su-30SM izveli prvu obuku s borbenim projektilima, testirajući rakete vazduh-zemlja za napadne operacije. Svi ciljevi su pogođeni sa velikom preciznošću”. Dok su Su-30SM zaista koristili ubojna sredstva vazduh-zemlja tokom vežbe, „rakete vazduh-zemlja“ su zapravo bile nevođena raketna zrna kalibra 80 mm. Pogrešno nazivajući raketna zrna raketama, Pašinjan je pogrešno stvorio narativ da je Jermenija u stvari nabavila vođene rakete vazduh-zemlja. Da je Jermenija tokom rata rasporedila svoje Su-30 naoružane nevođenim raketnim zrnima, gotovo je izvesno da bi svi avioni bili oboreni od strane azerbejdžanskih raketnih sistema zemlja-vazduh tokom napada u niskom letu.
Odgovarajući na kritike njegovih tvrdnji, Pašinjan je naveo da su rakete (raketna zrna) koje su korišćene tokom vežbi u stvari već bile u arsenalu jermenskog ratnog vazduhoplovstva pre rata. Ali na Pašinjanovu nesreću, reakcija javnosti na njegove izjave uskoro će eskalirati, jer ubrzo nakon njegove izjave, novoobjavljene fotografije i satelitski snimci prikazuju jedan od Su-30SM naoružan raketama vauduh-vazduh R-27R i R -73 u vazduhoplovnoj bazi Gjurmi u oktobru 2020. godine. Budući da, Jermenija nije posedovala nijedan avion koji bi mogao da nosi ove rakete pre nabavke Su-30SM, obezbedila je neprikosnoveni dokaz da je Jermenija u stvari nabavila rakete za svoje Su-30SM pre izbijanja rata u Nagorno Karabahu.
ŠTA DALJE?
Laži o raketama za Su-30SM naškodile su ugledu premijera Pašinjana. Ova afera je takođe razotkrila ozbiljne nedostatke u načinu na koji je Pašinjan pokrivao nabavke za odbranu u zemlji. Pošto je ogromna većina vojne opreme Jermenije stara, mnogo pažnje javnosti je posvećeno nabavci potpuno nove vojne opreme, a i ličnoj promociji premijera. Ova preterana pažnja stvorila je mit o efikasnosti sistema naoružanja i dovela do neralnih očekivanja javnosti od njih. Što su Su-30SM više počeli da se podižu do standarda većeg od života koji nikada ne bi mogli da dožive, to bi veći šok bio ako bi jedan bio oboren. Da je Jermenija rasporedila svoja četiri Su-30SM protiv azerbejdžanske flote lovaca MiG-29, verovatno bi pretrpela ozbiljne gubitke pred brojčano nadmoćnijim neprijateljem. Ovo je zauzvrat moglo da ima drastične posledice na moral jermenskih vojnika na frontu i na javnost kod kuće.
Posle uvođenja u operativnu službu početkom 2020. godine, Su-30SM su bili stacionirani u vazdušnoj bazi Gjumri u severnoj Jermeniji, koja deluje kao središte svih jermenskih mlaznih aviona. Zbog male veličine Jermenije, Gjumri je u dometu azerbejdžanskih balističkih projektila i druge precizne navođene municije. Do 2020. godine, jedinu zaštitu u vazduhoplovnoj bazi činilo je nekoliko zemljanih zidina, što je značilo da su geleri samo nekoliko navođenih raketa ili dobro upućene balističke rakete (kao što je izraelska LORA) mogli da unište sve osim nekoliko jermenskih borbenih aviona u jednom udaru. U očekivanju dolaska Su-30, postavljen je novi asfalt i podignuto pet skloništa pored platforme koju koriste Su-25 i L-39. Druga opcija je bila da se Su-30 stacioniraju u vazduhoplovnoj bazi Erebuni pod ruskom kontrolom u Jerevanu, što je Jermenija uradila sa svojim Su-25 tokom rata u Nagornom Karabahu te 2020. godine.
U svakom slučaju, četiri Su-30SM su verovatno nedovoljan broj da se bore u vazdušnom prostoru iznad Nagorno Karabaha protiv 15 azerbejdžanskih MiG-29 9.13, čiji su svi piloti obučeni za borbu vazduh-vazduh kroz bilateralne vežbe sprovedene s Turskom. Da je Jermenija kupila planirani broj od dvanaest Su-30, Azerbejdžan bi možda konačno nastavio s nabavkom borbenih aviona JF-17 od Pakistana o kojima se često pričalo. Iako inferiorni u sposobnostima u odnosu na Su-30SM, nabavka 24 ova lovca zajedno sa raketama vazduh-vazduh van vizuelnog dometa (BVRAAMs) bi verovatno rezultirala superiornim snagama u broju. Iako se može tvrditi da flota od do dvanaest Su-30SM takođe pruža neki oblik odvraćanja od turskog ratnog vazduhoplovstva u pograničnom regionu sa Jermenijom, dvanaest Su-30 verovatno neće predstavljati toliko smetnju visoko obučenim turskim piloti koji lete na F-16 naoružanih sa raketama AIM-120 i uz podršku tri E-7T Peace Eagle, aviona za rano upozoravanje i kontrolu (AEW&C).Šta je Jermenija realno pokušala, da postigne kroz planiranu nabavku do dvanaest aviona Su-30SM, verovatno će zauvek ostati misterija. Jermenija može ili da nastavi da koristi četiri aviona, koji će nuditi ograničene mogućnosti, ali će predstavljati značajan odliv sredstava u narednim godinama, ili da uloži stotine miliona dolara u nabavku više aviona, sa još više novca koje će morati da se usmeri ka nabavci naoružanja, obuke, rezervnih delova i goriva za višedecenijsko aktivno delovanje. Druga opcija je da se avion proda nazad Rusiji, a ušteđeni novac se umesto toga koristi za investiranje u druge delove jermenskih oružanih snaga. Dok se takva odluka ne donese, Su-30SM će verovatno i dalje biti poznati kao „Beli slonovi Jerevana“. A imaju ih svega četiri.
Jedno je sigurno, Jermenija neće ratovati s Azerima oko Karabaha, stoga im više od četiri SU-30SM i ne treba. Uostalom, oni su im samo višak.