Neki se još uvek nalaze u vojnim skladištima, dosta njih je isečeno
Obeležio je sve ratove za Jugoslovensko nasleđe od Krakovske šume jula 1991, preko Hrvatske 1991-1995, Bosne i Hercegovine 1992-1995 do Kosova i Metohije i oružane pobune terorističke OVK i NATO agresije. U svom naoružanju su ga imali i ZNG odnosno Hrvatska vojska, Vojska Republike Srpske, Vojska Republike Srpske Krajine, Armija BiH, HVO, Vojska Jugosalvije. Izvezen je bio čak i u Irak gde je aktivno učestvovao i u iračko-iranskom ratu.Poznat je po tome što su imali na krovu teški mitraljez Broving kalibra 12,7 mm, a na krovu iznad zadnjih vrata i dva bestrzajna topa kalibra 82 mm. Koristila ih je podjednako i JNA i Milicija odnosno snage Milicije za posebne namene.
Neki se još uvek nalaze u vojnim skladištima, dosta njih je isečeno. U naoružanju ih više nema, ali je ostalo sećanje na njih i glavobolju koju sz zadavali. Posade su ih često nazivali “peglicom” (maleni automobil). O njemu niko nije imao lepo mišljenje, ali je bio prvi iskorak u razvoju gusničnih oklopnih vozila i korak prema prvom borbenom vozilu pešadijr BVP M-80 koji se koristi sad u ratu u Ukrajini.
Priča o razvoju ovog oklopnog transportera započela je 1950 godine kada je odlučeno da je potrebno razviti oklopni transporter mase oko 12 tona za smeštaj i prevoz 10 do 12 vojnika, ali i mogućnost otvaranja vatre iz samog vozila. Cilj je bio nabaviti oklopno vozilo koje je moglo da prati tenkove u nastupanju i prevozi pešadiju.
Konstruktori su imali jednu dilemu, da li prvi domaći oklopni transporter treba da bude amfibija “da” ili “ne”.
Oklopni transporter tada su samostalno razvijali Francuska TT6, AMX 13, VCI, Švajcarska PIRAT, Nemačka SPC 12-3. Među zemaljama koje su proizvodile našla se OT M-60. Po istom receptu SAD krenule su u razvoj svog oklopnog transportera M-113 koji je u ratu u Ukrajini doživeo zvezdani trenutak.
Na Vojnotehničkom savetu 1957 prikazana je bila prva maketa novog oklopnog transportera koji je bio guseničar, sa teškim mitraljezima i bestrzajnim topovima. Prvi prototipovi napravljeni su juna 1958, a ispitivanje je trajalo do kraja 1959. Neki su navodili da je ovaj oklopni transporter imao telo slično američkoj verziji oklopnog transportera M-59, dok je hodni deo odnosno gusenica je bila sa sovjetskog samohodnog oruđa kalibra 76 mm. Pogon OT M-60 je bio domaći motor marke FAMOS. Ovaj oklopni transporter nosio je oznaku M-590, a pošto je serijska proizvodnja krenula 1960 vozilo je i zvanično dobio oznaku M-60, a uvedeno u naoružanje Jugoslovenske Narodne Armije 1961. godine. Iako je vozilo u manjim serijam ulazilo u službu nastavljena su bila ispitivanja ovog oklopnog transportera koji se izrađivao u manjim i većim serijama, a često je dolazilo i do prekida proizvodnje.
OT M60 PB zvani peglica pic.twitter.com/m5nqkfz9dC
— S-125M pechora (@S125Mpechora) November 10, 2024
Prve serije OT M-60 imale su motor od 140 KS koji je omogućavao maksimalnu brzinu od 45 km na čas, a onda je snaga motora povećana bila na 180, pa na 200 konjskih snaga. Uveden je u poslednjoj seriji sinhro menjač. Na ravničarskom zemljištu vozilo je imalo odlična svojstva, ali ne i na brdskom terenu. Napravljena su dva osnovna vozila sa teškim mitraljezom kalibra 12,7 mm, zatim sa dva bestrzajna topa, kao vozilo veze i u sanitetskoj varijanti. Plan je bio da ovi OT budu sa topom kalibra 20 mm i minobacačem kalibra 82 mm.
Za proizvođača izabrana je fabrika FAMOS.
Taktičko tehnički zahtevi su nekoliko puta bili korigovani za vreme serijske proizvodnje koja je trajala sve do 1979 godine.
Uprkos svim manama ovi oklopni transporteri su ušli u serijsku proizvodnju. U periodu od 1962 do 1979 ukupno je proizvedeno je 790 vozila od kojih je njih 190 izvezeno. Radi otklanjanja uočenih nedostataka i poboljšanja postojećih rešenja obavljeno je više ispitivanja. Tokom ispitivanja OT M-60 je prešlo u različitim terenskim i vremenskim uslovima 25.000 km.
Na samom vozilu urađena je rekonstrukcija sistema za hlađenje, rekonstrukcija kočionog mehanizma, sistema za upravljanje, ugradnja gumenih naplataka na gusenice. U poslednjoj seriji ugrađeno je dvostepeni palnetarni mehanizam za upravljanje 1970 godine. Ova verzija poznata je kao OT M-60P, a bestrzajni topovi su ugrađeni na verziju OT M60 PB koja se našla u seroijskoj proizvodnji od 1973 do 1979 godine.
U Vojsci Srbije i Crne Gore ukupno se nalazilo 2004 godine 145 vozila, a više od 30 je posle osmaostaljenja Crne Gore bilo isečeno u kasarni Masline. Inače u oktobru 2004 kao višak na prodaju je bilo ponuđen 121 OT M 60, ali ova vozila nisu našla kupca.
Taktičko tehnički podaci
Dimenzije: dužina 5,02 m, širina 2,7 m visina 1,86 m bez naoružanja, sa bestrzajnim topovima 2,3 m;
Masa: 11.000 kg
Pogon: Famos FFTR jačine 150 ks
Maksimalna brzina na putu 45 km/h
Borbeni radijus po putu 400 km
Borbeni radijus po terenu 250 km
Oklopna zaštita: čelik debljina 25 mm na čelu i 10 mm na bokovima
Ko ih je isjekao i istopio? Mora da su neki izdajnici a neki od njih su i dalje na vlasti.
jel se vozio neko u onom ruskom starom BT 50?
e to je vozilo
staro ali ide ko zmaj
…