ОКЛОПНИ ТРАНСПОРТЕР М-60: ПЕГЛИЦА НА ГУСЕНИЦАМА, ВЕТЕРАН РАТОВА ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКО НАСЛЕЂЕ

Неки се још увек налазе у војним складиштима, доста њих је исечено

Обележио је све ратове за Југословенско наслеђе од Краковске шуме јула 1991, преко Хрватске 1991-1995, Босне и Херцеговине 1992-1995 до Косова и Метохије и оружане побуне терористичке ОВК и НАТО агресије. У свом наоружању су га имали и ЗНГ односно Хрватска војска, Војска Републике Српске, Војска Републике Српске Крајине, Армија БиХ, ХВО, Војска Југосалвије. Извезен је био чак и у Ирак где је активно учествовао и у ирачко-иранском рату.

Познат је по томе што су имали на крову тешки митраљез Бровинг калибра 12,7 мм, а на крову изнад задњих врата и два бестрзајна топа калибра 82 мм. Користила их је подједнако и ЈНА и Милиција односно снаге Милиције за посебне намене.

Неки се још увек налазе у војним складиштима, доста њих је исечено. У наоружању их више нема, али је остало сећање на њих и главобољу коју сз задавали. Посаде су их често називали “пеглицом” (малени аутомобил). О њему нико није имао лепо мишљење, али је био први искорак у развоју гусничних оклопних возила и корак према првом борбеном возилу пешадијр БВП М-80 који се користи сад у рату у Украјини.

Прича о развоју овог оклопног транспортера започела је 1950 године када је одлучено да је потребно развити оклопни транспортер масе око 12 тона за смештај и превоз 10 до 12 војника, али и могућност отварања ватре из самог возила. Циљ је био набавити оклопно возило које је могло да прати тенкове у наступању и превози пешадију.

Конструктори су имали једну дилему, да ли први домаћи оклопни транспортер треба да буде амфибија “да” или “не”.

Оклопни транспортер тада су самостално развијали Француска TT6, AMX 13, VCI, Швајцарска PIRAT, Немачка SPC 12-3. Међу земаљама које су производиле нашла се ОТ М-60. По истом рецепту САД кренуле су у развој свог оклопног транспортера М-113 који је у рату у Украјини доживео звездани тренутак.

На Војнотехничком савету 1957 приказана је била прва макета новог оклопног транспортера који је био гусеничар, са тешким митраљезима и бестрзајним топовима. Први прототипови направљени су јуна 1958, а испитивање је трајало до краја 1959. Неки су наводили да је овај оклопни транспортер имао тело слично америчкој верзији оклопног транспортера М-59, док је ходни део односно гусеница је била са совјетског самоходног оруђа калибра 76 мм. Погон ОТ М-60 је био домаћи мотор марке ФАМОС. Овај оклопни транспортер носио је ознаку М-590, а пошто је серијска производња кренула 1960 возило је и званично добио ознаку М-60, а уведено у наоружање Југословенске Народне Армије 1961. године. Иако је возило у мањим серијам улазило у службу настављена су била испитивања овог оклопног транспортера који се израђивао у мањим и већим серијама, а често је долазило и до прекида производње.

ОТ М60 PB zvani peglica pic.twitter.com/m5nqkfz9dC

— S-125M pechora (@S125Mpechora) November 10, 2024

Прве серије ОТ М-60 имале су мотор од 140 КС који је омогућавао максималну брзину од 45 км на час, а онда је снага мотора повећана била на 180, па на 200 коњских снага. Уведен је у последњој серији синхро мењач. На равничарском земљишту возило је имало одлична својства, али не и на брдском терену. Направљена су два основна возила са тешким митраљезом калибра 12,7 мм, затим са два бестрзајна топа, као возило везе и у санитетској варијанти. План је био да ови ОТ буду са топом калибра 20 мм и минобацачем калибра 82 мм.

За произвођача изабрана је фабрика ФАМОС.

Тактичко технички захтеви су неколико пута били кориговани за време серијске производње која је трајала све до 1979 године.

Упркос свим манама ови оклопни транспортери су ушли у серијску производњу. У периоду од 1962 до 1979 укупно је произведено је 790 возила од којих је њих 190 извезено. Ради отклањања уочених недостатака и побољшања постојећих решења обављено је више испитивања. Током испитивања ОТ М-60 је прешло у различитим теренским и временским условима 25.000 км.

На самом возилу урађена је реконструкција система за хлађење, реконструкција кочионог механизма, система за управљање, уградња гумених наплатака на гусенице. У последњој серији уграђено је двостепени палнетарни механизам за управљање 1970 године. Ова верзија позната је као ОТ М-60P, а бестрзајни топови су уграђени на верзију ОТ М60 PB која се нашла у сероијској производњи од 1973 до 1979 године.

БОВ-М86 ВП ЛАКО ОКЛОПНО ВОЗИЛО КОЈЕ ЈЕ ОБЕЛЕЖИЛО ГРАЂАНСКИ РАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ

У Војсци Србије и Црне Горе укупно се налазило 2004 године 145 возила, а више од 30 је после осмаостаљења Црне Горе било исечено у касарни Маслине. Иначе у октобру 2004 као вишак на продају је било понуђен 121 ОТ М 60, али ова возила нису нашла купца.

СЛОВЕНИЈА ИСПОРУЧИЛА УКРАЈИНИ БОВ М-86 И БОВ-3: Ветеран југословенских ратова и криза стигао на источни фронт!

Тактичко технички подаци

Димензије: дужина 5,02 м, ширина 2,7 м висина 1,86 м без наоружања, са бестрзајним топовима 2,3 м;

Маса: 11.000 кг

Погон: Famos FFTR јачине 150 кс

Максимална брзина на путу 45 км/х

Борбени радијус по путу 400 км

Борбени радијус по терену 250 км

Оклопна заштита: челик дебљина 25 мм на челу и 10 мм на боковима