Развој руског ловца пете генерације Су-57 носио је један кључни проблем: како истовремено сачувати малу уочљивост, високе летне особине и чврстоћу конструкције потребну за захтевне маневре. То је као главни изазов описао Михаил Стрелец, директор Конструкторског бироа Сухој.
Према његовим речима, конструктори су морали да пронађу решења која неће умањити перформансе летелице док се истовремено смањује радарска уочљивост. Тај судар захтева одредио је развојни пут Су-57.
Тежак баланс у оквиру једне конструкције
Су-57 је од почетка замишљен као вишенаменски борбени авион, а не искључиво као ловац за ваздушну надмоћ. Због тога су у истој конструкцији морали да буду спојени стелт елементи, висока маневарска способност и сложен пакет уграђене опреме.
Смањење радарског одраза намеће ограничења у обликовању летелице, док унутрашњи одсеци за наоружање, специјални материјали и друга решења за слабију уочљивост доносе додатне конструкционе захтеве. Код Су-57 то је морало да буде уклопљено без губитка особина по којима је позната породица Су-27.
Борбена употреба и сензорски системи
Су-57 је прошао кроз широку борбену употребу на украјинском ратишту, где је коришћен за сузбијање противваздушне одбране, ваздушну борбу и прецизне ударе у брањеном ваздушном простору. Та употреба довела је и до измена на каснијим серијама, укључујући додатне отворе на трупу и сензоре за упозорење на ракетни напад и одбрамбене функције.
Летелица је заснована на широкој мрежи активних и пасивних сензора, а не на једном радару као главном извору ситуационе свести. У саставу система Сх121 налази се породица радара Н036 Бyелка, уз електрооптичке системе и распоређене сензоре који пилоту дају ширу слику бојишта.
Програм Су-57 ослањао се и на наслеђе совјетских истраживања, али је после распада СССР улазак руских ловаца пете генерације у озбиљнију службу каснио скоро четврт века. Упркос томе, производња је последњих година проширена, а авион је ушао и у извозну фазу.