ЈУЖНОАФРИЧКИ ГЕПАРДИ: “ATLAS CHEETAH-C”

Пише; Данко Боројевић

Почетком осамдесетих година XX века Јужноафричка Република (ЈАР) нашла се под међународним ембаргом због политике апартхејда. Самим тим, и РВ ЈАР се нашло у незавидној позицији, јер у условима сталног конфликта са земљама у суседству и међународног ембарга није било у могућности да у потребној мери одржи оперативну способност своје флоте борбених авиона.

Мали број модерних авиона Mirage F-1 био је недовољан да задовољи нарасле потребе. С обзиром да је даља набавка авиона Mirage F-1 била немогућа, једино прихватљиво решење је било модернизација авиона Mirage-III, које је ЈАР купила у неколико верзија током шездесетих година XX века. Током осамдесетих година ЈАР је покренула веома амбициозан пројекат модернизације авиона, који је био обавијен велом тајне. Добри резултати овог програма су остварени првенствено захваљујући сарадњи са Израелом, са којим је Јужна Африка остварила чврсте технолошке везе.

Државна компанија Atlas Aircraft је уз помоћ израелске компаније IAI развила програм модернизације авиона Mirage-III. Први захвати који су учињени у халама на старим авионима односили су се на освежавање структуре и продужавање ресурса конструкције с одређеним побољшањима на аеропрофилима крила. Ипак, најуочљивије промене су биле у сасвим новој електроници и опреми, углавном израелске производње. Авион се требао подићи на ниво стандарда Kfir C-2. Приоритет је дат двоседима за обуку који су означени као Cheetah-D. Atlas је 16 авиона превео на стандард Cheetah-D који су споља слични двоседима Kfir TC-2 (према другим изворима Kfir TC-7). Авион је двосед са карактеристичним носом и канар конфигурацијом. У носу се налази радарски даљиномер Elta EL/M-2001B и има сонду за пуњење горивом у лету. Први примерци су уведени у наоружање РВ ЈАР крајем 1986. године.

На основу верзије Cheetah-D настао је ловачко-бомбардерски авион Cheetah-E. Укупно је 16 авиона преведено на стандард Cheetah-E. Ова верзија располаже са истом опремом као и двосед, стом разликом што је задржан стари мотор Atar 09C-3. Авион је постао оперативан током 1987. године. По карактеристикама био је сличан израелском авиону Kfir C-2. Ова верзија је заменила застареле авионе Canberra и Buccaneer, који су већ увелико били „на издисају“ са својим ресурсима. Од опреме Cheetah-E је располагао са горњим приказивачем (HUD), навигацијско-нишанским системом, компјутерском базом података, новим дисплејима, као и радарским даљиномером Elta EL/M-2001B. Овај радарски даљиномер нема могућност претраживања иза хоризонта, тако да би то могло да се наведе као главни ограничавајући фактор у пресретачким задацима. Међутим, и ово је било довољно, да се у великој мери повећа борбени потенцијал и измени рухо авиона. На ловачким задацима био је наоружан са ракетама ваздух-ваздух V-3B Kukri, а касније и са ракетама V-3C Darter. Већ 1992. године авиони Cheetah-E су повучени из наоружања и конзервирани. Чиле је ове авионе набавио 2003. године. У Чилеу авиони Cheetah-E су послужили као извор резервних делова за чилеанску модификацију авиона Mirage-50 коју је урадила чилеанска компанија ENAER, а модификовани авион означен је као Pantera.

С укидањем санкција јужноафричкој индустрији пружиле су се могућности за постепени увоз нових технологија и за нова достигнућа у области ваздухопловства. У складу с тим и тактичким захтевима отишло се још даље у програму Cheetah, чији је задњи изданак Cheetah-C. У односу на раније верзије, Cheetah-C су углавном новопроизведени, а не репарирани авиони, и што је још важније по карактеристикама су се приближили новијим борбеним авионима. Ново крило у конфигурацији са канарима и мотор Atar 9K-50C-11 су побољшали укупне аеродинамичке карактеристике, али су далеко већа побољшања постигнута у електроници и у наоружању. Дизајн кабине и опрема су скоро индентични са било којим авионом са Запада, а вишенаменски радар је Elta EL/M-2021 (или нови Elta EL/M-2032 који је развијен за израелски Lavi). Катапулт седиште је Martin-Baker Mk-6. Ракетно наоружање се састоји од домаћих ИЦ ракета Armscor (од 1992. Denel Kentron) V-3B Kukri и V-3C Darter, као и од разних ракета развијених у Израелу. Авион је наоружан и са савршенијим ракетама ваздух-ваздух Armscor V-3S Snake (лиценцно произведена ракета Python-3), Denel Kentron V-3E Agile Darter и Denel Kentron V-4R Radar Darter. Укупно је произведено 38 нових ловаца Cheetah-C. Ова верзија је уведена у наоружање РВ ЈАР већ 1993. године, и заменила је авионе верзије Cheetah-E. Све до 2008. године представљала је окосницу ловачке авијације РВ ЈАР. Током 2008. године ловци Cheetah-C су повучени из наоружања РВ ЈАР и понуђени су на продају. На смену су им стигли ловци SAAB JAS-39C/D Gripen.

Министарство одбране Еквадора 23. септембра 2009. године донело је одлуку о набавци десет ловаца Cheetah-C и два двоседа Cheetah-D, који би заменили већ застареле ловце Mirage F-1JA. После неколико одлагања, уговор је потписан у децембру 2010. године. Прва три ловца Cheetah испоручена су РВ Еквадора 20. априла 2011. године.

Авион Cheetah представљао је велики успех јужноафричке ваздухопловне индустрије, а самим тим и велики успех земље, која је дуго била у изолацији.

За израду текста коришћена је следећа литература:

Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.