Почетком осамдесетих година XX века Јужноафричка Република (ЈАР) нашла се под међународним ембаргом због политике апартхејда. Самим тим, и РВ ЈАР се нашло у незавидној позицији, јер у условима сталног конфликта са земљама у суседству и међународног ембарга није било у могућности да у потребној мери одржи оперативну способност своје флоте борбених авиона.
Мали број модерних авиона Мираге Ф-1 био је недовољан да задовољи нарасле потребе. С обзиром да је даља набавка авиона Мираге Ф-1 била немогућа, једино прихватљиво решење је било модернизација авиона Мираге-ИИИ, које је ЈАР купила у неколико верзија током шездесетих година XX века. Током осамдесетих година ЈАР је покренула веома амбициозан пројекат модернизације авиона, који је био обавијен велом тајне. Добри резултати овог програма су остварени првенствено захваљујући сарадњи са Израелом, са којим је Јужна Африка остварила чврсте технолошке везе.
Државна компанија Атлас Аирцрафт је уз помоћ израелске компаније ИАИ развила програм модернизације авиона Мираге-ИИИ. Први захвати који су учињени у халама на старим авионима односили су се на освежавање структуре и продужавање ресурса конструкције с одређеним побољшањима на аеропрофилима крила. Ипак, најуочљивије промене су биле у сасвим новој електроници и опреми, углавном израелске производње. Авион се требао подићи на ниво стандарда Кфир Ц-2. Приоритет је дат двоседима за обуку који су означени као Цхеетах-Д. Атлас је 16 авиона превео на стандард Цхеетах-Д који су споља слични двоседима Кфир ТЦ-2 (према другим изворима Кфир ТЦ-7). Авион је двосед са карактеристичним носом и канар конфигурацијом. У носу се налази радарски даљиномер Елта ЕЛ/М-2001Б и има сонду за пуњење горивом у лету. Први примерци су уведени у наоружање РВ ЈАР крајем 1986. године.
На основу верзије Цхеетах-Д настао је ловачко-бомбардерски авион Цхеетах-Е. Укупно је 16 авиона преведено на стандард Цхеетах-Е. Ова верзија располаже са истом опремом као и двосед, стом разликом што је задржан стари мотор Атар 09Ц-3. Авион је постао оперативан током 1987. године. По карактеристикама био је сличан израелском авиону Кфир Ц-2. Ова верзија је заменила застареле авионе Цанберра и Буццанеер, који су већ увелико били „на издисају“ са својим ресурсима. Од опреме Цхеетах-Е је располагао са горњим приказивачем (ХУД), навигацијско-нишанским системом, компјутерском базом података, новим дисплејима, као и радарским даљиномером Елта ЕЛ/М-2001Б. Овај радарски даљиномер нема могућност претраживања иза хоризонта, тако да би то могло да се наведе као главни ограничавајући фактор у пресретачким задацима. Међутим, и ово је било довољно, да се у великој мери повећа борбени потенцијал и измени рухо авиона. На ловачким задацима био је наоружан са ракетама ваздух-ваздух В-3Б Кукри, а касније и са ракетама В-3Ц Дартер. Већ 1992. године авиони Цхеетах-Е су повучени из наоружања и конзервирани. Чиле је ове авионе набавио 2003. године. У Чилеу авиони Цхеетах-Е су послужили као извор резервних делова за чилеанску модификацију авиона Мираге-50 коју је урадила чилеанска компанија ЕНАЕР, а модификовани авион означен је као Пантера.
С укидањем санкција јужноафричкој индустрији пружиле су се могућности за постепени увоз нових технологија и за нова достигнућа у области ваздухопловства. У складу с тим и тактичким захтевима отишло се још даље у програму Цхеетах, чији је задњи изданак Цхеетах-Ц. У односу на раније верзије, Цхеетах-Ц су углавном новопроизведени, а не репарирани авиони, и што је још важније по карактеристикама су се приближили новијим борбеним авионима. Ново крило у конфигурацији са канарима и мотор Атар 9К-50Ц-11 су побољшали укупне аеродинамичке карактеристике, али су далеко већа побољшања постигнута у електроници и у наоружању. Дизајн кабине и опрема су скоро индентични са било којим авионом са Запада, а вишенаменски радар је Елта ЕЛ/М-2021 (или нови Елта ЕЛ/М-2032 који је развијен за израелски Лави). Катапулт седиште је Мартин-Бакер Мк-6. Ракетно наоружање се састоји од домаћих ИЦ ракета Армсцор (од 1992. Денел Кентрон) В-3Б Кукри и В-3Ц Дартер, као и од разних ракета развијених у Израелу. Авион је наоружан и са савршенијим ракетама ваздух-ваздух Армсцор В-3С Снаке (лиценцно произведена ракета Пyтхон-3), Денел Кентрон В-3Е Агиле Дартер и Денел Кентрон В-4Р Радар Дартер. Укупно је произведено 38 нових ловаца Цхеетах-Ц. Ова верзија је уведена у наоружање РВ ЈАР већ 1993. године, и заменила је авионе верзије Цхеетах-Е. Све до 2008. године представљала је окосницу ловачке авијације РВ ЈАР. Током 2008. године ловци Цхеетах-Ц су повучени из наоружања РВ ЈАР и понуђени су на продају. На смену су им стигли ловци СААБ ЈАС-39Ц/Д Грипен.
Министарство одбране Еквадора 23. септембра 2009. године донело је одлуку о набавци десет ловаца Цхеетах-Ц и два двоседа Цхеетах-Д, који би заменили већ застареле ловце Мираге Ф-1ЈА. После неколико одлагања, уговор је потписан у децембру 2010. године. Прва три ловца Цхеетах испоручена су РВ Еквадора 20. априла 2011. године.
Авион Цхеетах представљао је велики успех јужноафричке ваздухопловне индустрије, а самим тим и велики успех земље, која је дуго била у изолацији.
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.