Ј-20 СНАЖНИ ЗМАЈ: КИНЕСКИ ЛОВАЦ 5.ГЕНЕРАЦИЈЕ АДУТ ЗА ПРЕВЛАСТ НА НЕБУ ИЗНАД ПАЦИФИКА

Последње недеље јула број објава о кинеском борбеном авиону 5. генерације Ј-20 је порастао. Разлог томе било је неколико ваздухопловних манифестација на којима се појавио овај понос кинеске авијације чија серијска производња је у току и који коначно добија кинеске, уместо руских мотора.

Прича о кинеском ловцу који се појавио пре неких 12 година и даље има јако мало информација. Ловац је оперативан лети у кинеским ескадрилама, а све учесталије се може видети у летовима близу Тајвана, али и у маневрима са руском моранрицом на Пацифику.

Свакако довољан податак да се направи једна кратка прича о овом веома занимљивом авиону, за који је лансиран мит и бајка, која и даље живи да су кинези захваљујући обореном тактичком бомбардеру Ф-117А направили овај ловац. Иначе та прича која је измишљотина лансирана је далеке 2009 године, али и даље живи.

Развој кинеског Ј-20 “Снажни змај” почео је почетком 2000-их, показујући амбициозне напоре Кине да модернизује своје ваздухопловство и укључи се у трку са САД за стварање ловца 5. генерације.

Foto: Shutterstock

Авион Ј-20 своју премијеру имао је далеке 2011. године, односно 11. јануара за време званичне посете тадашњег министра одбране САД Роберта Гејтса Пекингу. Светски медији тврдили су да је промоција авиона, односно његов прив самостални лет била порука. На почетку авион је означаван различитим ознакама да би се касније усталила ознака Ј-20.

Носио је и мена попут “Црни орао”, “Црна свила” и “Моћни змај”.

Спомињано је да је његова максимална дужина 23 м, а устаљена је на 21 м. Сама величина укразивала је да се ради о авиону за велика растојања и многи га пореде са улогом коју у Русији има МиГ-31.

Погон

Године 2020. приказана је и верзија Ј-20Б. У односу на прву верзију, Б је добио моторе са векторисаним потиском. Међутим највећи проблем је што су Кинези и даље на летеици имали уграђене моторе са ловаца СУ-35 Ал-31Ф.

Кинези у верзију Б уградили су највероватније мотор ВС-10 који је изведен из ЦФМ56 и развио га је Институт за истраживање аеромотора Шењанг на основу искуства стеченог у развоју турбовентилаторског мотора Восхан ВС-6, који је касније напуштен.

Пројекат ВС-10 наручио је Денг Сјаопинг 1986. године да Кина произведе мотор упоредив са руским (совјетским) Сатурном АЛ-31 у оквиру авијационе корпорације. ВС-10 је вероватно био заснован на језгру турбовентилаторског мотора ЦФМ-56ИИ (заснованог на америчком мотору General Electric F101  – такви мотори, покрећу амерички бомбардер Б-1). Наиме, Кина је купила два мотора ЦФМ-56ИИ осамдесетих година прошлог века – пре ембарга на оружје и војну опрему.

Почетни производни модели су патили од проблема са квалитетом због ране директне употребе контролних система АЛ-31. Млазни мотори су област коју кинески стручњаци нису успели да савладају путем обрнутог инжењеринга (копирања), пошто су то сложене и софистициране технологије које још увек штите земље које имају дугу традицију производње млазних мотора.

Коначно, у последњој фази развоја за побољшање перформанси и летачких карактеристика Ј-20, разматрају се мотори ВС-20 од којих се очекује да дају још боље перформансе.

Тежина празног авиона је око 20 тона, а максимална кад је летелица накрцана горивом и наоружањем 32 тоне.

Многи су овај авион поредили са ловцем Ф-22. Међутим оно што је виљиво да је кинески Ј-20 много већи и дужи од свог конкурента, са којим кад се упореди има сличан само предњи део. Оно што је интересантно да је велику улогу у конструкцији овог авиона има и технолошки демонстратор МиГ 1.44 кога су Руси јавно приказали јануар 1999. али летелиа никад није ушла у оперативну употребу. Када се боље загледа са овим авионим Ј-20 посебно труп авиона има много сличности.

Конструкција летелице

Ј-20 је замишљен као стелт авиона са делта крилима са канардима, што омогућава Ј-20 повећану маневарску способност. Наоружање је смештено у трупу летелице, главни носач је смештен на средини трупа испод летелице, а друга два на боковима.

Радар

Ј-20 има АЕСА радар великог домета већи 200 км, који омогућава да се летелица наводи не само са земље него и са летеће радарске станице захваљујући двосмерном систему за пренос података. АЕСА радар омогућава Ј-20 открије противничке летелице на великим дањинама.

Наоружање

 Кинески ловац Ј-20 је опремљен широким спектром ракета ваздух-ваздух, ваздух-земља кратког, средњег и дугог домета: ПЛ-10, ПЛ-12, ПЛ-15 и ПЛ-21.

ПЛ-10 је ИЦ ракета ваздух-ваздух кратког домета око 20 км. За ову ракету се сматра да је копија амерички AIM-9X Siwinder ili IRIS-T. ПЛ-12 је активна радарско вођена ракета средњег домета до 100 км која се пореди са америчком AIM-120 AMRAAM и руском Р77. ПЛ-15 је активна радарско вођена ракета дугог домета до 200км. Неке информације указују да Кина ради и на развију ракете ваздух-ваздух домета 300 км, која треба да буде пандам америчком AIM-260 JATAM.

Од убојних средстава ваздух-земља укључује 50 и 100 килограмске ласерски вођене авио бомбе. Кинески ловци Ј-20 иначе немају авионски топ, иако се спомиње да би у нове серије могло да будуе угађен топ калибра 30 мм

Стварни број Ј-20 је непознат, фактички тајна, али се процењује да их тренутно има око 210 и да би их до 2025. требало да буде око 500, али то нико не може да потврди, јер све око Ј-20 је и даље обавијено велом мистерије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *