DO KRAJA 2024. GODINE SVI PORUČENI AVIONA SU-30SM BIĆE ISPORUČENI BELORUSIJI

Ministarstvo odbrane Belorusije izdalo je prvu porudžbinu za nove borbene avione u postsovjetskoj eri u junu 2017. godine, sa potpisanim ugovorom vrednim 600 miliona dolara za nabavku 12 lovaca Su-30SM iz susedne Rusije.

Prva četiri od 12 naručenih aviona isporučena su u avgustu 2019. godine, dok se preostalih osam očekuje da stignu u zemlju do kraja 2024. godone. Opšte se navodi da je ova dosta odložena isporuka rezultat odlaganja plaćanja iz Minska, jer je zemlja imala koristi od rastućeg ruskog bezbednosnog kišobrana koji je smanjio uočenu potrebu za skupim unapređenjm lovačke flote. Ovo je uključivalo značajno raspoređivanje ruskih Su-30SM i sposobnijih Su-35 na beloruskim aerodromima, kao i sisteme protivvazdušne odbrane S-400 i udarne lovce MiG-31K/I, dok je sama Belorusija nabavila sredstva po nižoj ceni kao što je S- 400 sistema protivvazdušne odbrane i balističkih projektila Iskander, i dobila pristup ruskim nuklearnim bojevim glavama za ove poslednje. Dok je planirano da bude isporučeno najmanje 12 Su-30SM, a preostaju spekulacije da bi flota mogla da poraste na 24 lovca, priroda izbora beloruskog lovca pruža dragocen uvid u geopolitičku situaciju Minska.

Vazduhoplovstvo Belorusije se posle raspada Sovjetskog Saveza veoma značajno smanjilo, a svoje najteže taktičke borbene avione, presretače MiG-25PD/PDS i avione za suzbijanje PVO MiG-25BM, gotovoodmah su povukli, dok su lovac za vazdušnu prevlast Su-27 i jurišne borbene avione Su-24M u potpunosti penzionisali sledeće decenije – a potom su prodati Sudanu. Unapređeni MiG-23MLD su takođe prodati Siriji 2000-ih. Ovo je ostavilo MiG-29 kao jedini lovački avion u zemlji, iako su starost aviona i konzervativna priroda nadogradnji koje su dobili izvršili sve veći pritisak na zemlju da izabere njihovog naslednika. Iako se dugo spekulisalo da bi zemlja mogla da nabavi poboljšane lovce MiG-29M ili MiG-35, koji imaju daleko niže operativne troškove i znatno bolje performanse u odnosu na sovjetske MiG-29, Belorusija se umesto toga odlučila za Su-30SM.

Smatra se da je na odluku o nabavci Su-30SM u velikoj meri uticala potreba da se maksimizira kompatibilnost sa ruskim vazduhoplovstvom, u kojem avion čini okosnicu flote zajedno sa specijalizovanijim udarnim lovcem Su-34. Naširoko se izveštava da je Rusija ohrabrivala sovjetske države naslednice da nabave Su-30SM i ponudila avione po povoljnim uslovima, pri čemu je Kazahstan naručio tri eskadrile u vrednosti od ukupno 36 aviona između 2015. i 2023. godine po pet odvojenih ugovora, dok je Jermenija kupila četiri lovca u decembru 2019. godine. Avion predstavlja raznovrsniju i mnogo jeftiniju alternativu lovcu za superiornost u vazduhu Su-35 i veoma je povoljno upoređivan sa drugim avionima ‘4+ generacije’ kao što je francuski Rafale sa svojim dometom, veličina radara i nivoi manevarske sposobnosti daleko prevazilaze one kod zapadnih lovaca.

Dok je SSSR trebao da počne da koristi sovjetske lovce pete generacije od 2001. godine, sa svojim prvim stelt lovcem koji je razvijen u okviru programa MiG 1.42, raspad države značio je da će Rusija tek 2024. godine uvesti svoj prvi lovački puk pete generacije – mnogo manje ambiciozni Su-57. Rezultat je bio mnogo veće oslanjanje i Rusije i njenih izvoznih klijenata na unapređene lovce četvrte generacije poput Su-30SM, koji, iako i dalje zadržavaju jaku prednost u odnosu na evropske avione, pate od niza značajnih nedostataka u odnosu na proizvedene lovce pete generacije u Kini i Sjedinjenim Državama. Povlačenje MiG-25, Su-24M i Su-27 u korist slabijeg, ali mnogo jeftinijeg MiG-29 nakon raspada SSSR-a značio je početak smanjenog fokusa na lovačku avijaciju od strane Belorusije, i dok Su-30SM ima solidnu superiornost nad lovcima susednih zemalja danas, ovo možda neće ostati slučaj jer se F-35 ozbiljno šire širom Istočne Evrope.