Ефикасна борба против дронова на мору зависи од комплетног ланца дејства: откривања, идентификације, праћења и уништења циља. Код Тиер 2 претње, односно средње класе ударних дронова, отказ било које карике значи пробој одбране.
Посебан проблем је кратак временски прозор за реакцију. Ако систем открије циљ, али не може да обезбеди довољно прецизно праћење за гађање, одбрана практично пада. Исто важи и за оптоелектронске системе који виде циљ, али не могу да обезбеде податке за пресретање.
Рано откривање као основ одбране
Код поморске претње одбрана не сме да почиње на обали. Претњу треба зауставити раније, дуж правца њеног прилаза, што тражи распоређивање сензора и носача на мору, укључујући и беспосадне површинске платформе.
Главни изазов је мали радарски одраз ових дронова, који може да падне на свега 0,1 м². Старији ваздушно-осматрачки радари ту класу циљева тешко уочавају, док су велики поморски АЕСА системи ефикасни, али прескупи и превише захтевни за масовно распоређивање на мањим платформама.
Компактни АЕСА радари као главно решење
Компактни АЕСА радари, намењени мисији против дронова, издвајају се као главни сензор за Тиер 2 одбрану. Такви системи могу да откривају и прате циљеве са одразом до 0,01 м² на даљини од 8 до 12 км, уз покривање од 360 степени и истовремено праћење више циљева.
Пасивни системи, попут радио-фреквентног осматрања и акустичних сензора, имају озбиљна ограничења. Они углавном не дају довољно квалитетне тродимензионалне податке за гађање, а код аутономних дронова који у завршној фази не емитују сигнал њихова улога додатно опада.
Поморска одбрана од дронова неће бити решена једним оружјем, већ усклађеним системом сензора и средстава уништења. У тој шеми, компактни АЕСА радар постаје основа за рано откривање и правовремену реакцију.