Понуда века коју су дале Сједињене Државе да комплетну производњу хеликоптера Бел AH-1Z преселе у Немачку где би се произвело 60 летелица за ту армију, али касније и за остале земље се и даље разматра.
Борбвени хеликоптери типа Тигар које је та земља купила од произвођача Ербаса су сви призмељени, а ремонт летелица је означен као неперспективан и за њега би се издвојила повећа буџетска средства.
Овде ћемо у кратким цртама упоредити ова два хеликоптера:
Борбени хеликоптер AH-1Z је наследник попиларне AH-1 Кобра који је имао давно премијеру у Вијетнамском рату од 1967-1973 у верзији AH-1G. За сад га једино у армији САД користи Корпус морнаричке пешадије под ознаком АХ-1W Супер Кобра.
У саставу америчких маринаца налази се око 180 ових хеликоптера. Први примерак новог хеликоптера завршен је јуна 2006, а у ограниченој оперативној употреби налази се од 2011 године. У односу на ране верзије извршен је низ модофикација који се односи на промену ротора уместо са две елисе монтиран је четворокраки израђен од композитних материјала.
Хеликоптер покрећу два мотора General Electric Т700-ГЕ-401 који је идентичан као и код верзије W.
Овај хеликоптер је тежине 8,4 тоне, борбени радијус са 70,5 повећан је на 240 км. Пилоти имају нишански систем Тales Тop Оwl на кациги као и електороптички нишан компаније Lockeed Martin.
Тактичко технички подаци AH-1Z Випер
Димензије: дужина 17,8 м, висина: 4,4 м, пречник главног ротора 15 м
Тежина: празног 5.580 кг, пун 8.400 кг
Мотори: 2x GE Т700-ГЕ-401Ц јачине 1695 коњских снага
Максимална брзина: 370 км/х
Борбени радијус: 240 км
Максимални долет 575 км
Плафон лета: 6.100 м
Посада: 4+8
Идеја о новом чистом европском борбеном хеликоптеру настала је средином 1980-тих година прошлог века. Циљ је био имати хеликоптер способан за противоклопну борбу и пружање ватрене подршке трупама на земљи. Основна идеја конструктора била је створити лак, поуздан, брз и покретљив хеликоптер добро опремљен и наоружан. Убрзо овај хеликоптер прдстављао је врхунац ебропске ваздухопловне технике.На Тигру је примењена најставременија технологија, угађена најсавременија електроника.
Предвиђене су три верзије овог хеликоптера класични хеликоптер за ватрену подршку трупа на копну и вођење противоклопне борбе, наоружан са са противоклопним ракетама ТРИГАТ или ХОП и лансерима невођених ракетних зрна калибра 68 мм, противавионским митраљезом калибра 12,8 мм, ракетама ваздух-ваздух типа стингер.
За француску армију хеликоптер је добио и топ калибра 30 мм. Хеликоптер је намењен за вођење борбе у ваздуху и на копну у свим временским условима, невођеним ракетним зрнима калибра 68 мм и ракетама ваздух-ваздух типа Мистрал.
За немачку израђена је верзија УХТ за пружање ватрене подршке и вођење противоклопне борбе . Прво пртотип хеликоптера Тигар полетео је 1991, а серијска производња почела је 2002. Немачка је очекивала прве примерке својих хеликоптера 2004. године, али због кашњења ти примерци стигли су 2008 године у наоружање.
Сам хеликоптерв направљен је углавном од келвара и то више од 80 одсто конструкције летелице, Хеликоптер има мали радартски одраз, појачану конструкцију, уграђене самозаптивне резервоар за гориво. Четворокраки рото је заштићен и ојачан од директних погодака граната калибра 20 мм. Посаду чине пилот и оператер-стрелац који седе на тандем седиштима. Оператер нишани из прве кабине и испаљује противоклопне ракете, пилот лансира ПВО ракете Стингер или Мистрал.
Хеликоптер покрећу два мотора МТУ Rolls Royce MTR-390 снаге сваки по 1.322 коњских снага.