Америчка војска најавила је да ласери и снажни микроталасни системи треба да добију исто место као и класично наоружање у противракетној одбрани. Порука из Хантсвила је јасна: нова средства стижу, али без озбиљне обуке војника нема безбедне и поуздане употребе.
Командант Команде за космичку и противракетну одбрану америчке војске, генерал-потпуковник Џон Рафери, упозорио је да увођење ласера и микроталасних система носи велико оптерећење за обуку и организацију. Исто је поручио и највиши подофицир команде Рики Џексон, који је нагласио да је најважније да војници знају да рукују новим средствима.
Шира стратегија противракетне одбране
Рафери тражи ширу стратегију противракетне одбране у којој би пресретачи били упарени са некинетичким средствима, електронским ратовањем и оружјем усмерене енергије. Циљ је брже откривање, брже доношење одлука и правилан избор средства против долазеће претње.
Током недавног тестирања у Вајт Сендсу, америчка војска је испробала некинетичке системе повезане са више Ц2 решења. Кључни резултат није био рад појединачних средстава, већ њихова интеграција у систем командовања и управљања који омогућава да се циљу додели одговарајуће средство.
Највећи изазов је увођење у јединице
У врху америчке војске сматрају да служба може да уведе ову технологију, али да најтежи део остаје њено претварање у стварно употребљив систем. То укључује напајање, покретљивост, одржавање, отпорност на теренске услове и јасну тактику употребе.
Паралелно напредују програми као што су заједнички ласерски систем војске и морнарице и Ендуринг Хигх Енергy Ласер, док Ратна морнарица САД већ има ХЕЛИОС у оперативној употреби. После више деценија развоја, оружје усмерене енергије улази у озбиљнију фазу, али ће стварну вредност добити тек када буде прилагођено јединицама на терену.
Упозорење из америчке војске зато није технолошко, већ практично. Ако систем не може да ради по лошем времену, у тешким условима и уз обучену посаду, онда још није спреман за борбену употребу.