Кашњења у испорукама делова су довела до повлачења многих старих авиона из совјетске ере, остављајући их без довољног броја нових замена.
Индијско ваздухопловство тренутно се суочава са својом најнижом снагом икада, што изазива забринутост због спремности земље за потенцијалне сукобе са Пакистаном и Кином. Кашњења у производњи нових борбених авиона отежавају замену старих авиона у флоти, чиме се проблем додатно погоршава.
Индијско ваздухопловство сада има само 31 ескадрилу, што је много мање од одобрене снаге од 42 ескадриле. Ово је најмањи број ескадрила од рата са Пакистаном пре скоро 60 година.
Према SCMP-у, начелник ваздухопловних снага, маршал А.П. Синг, недавно је привукао пажњу изјавом да ће Ваздухопловство наставити да се бори са “оним што имамо.” Међутим, његова одлучна изјава долази у тренутку када расте забринутост због кашњења у производњи индијског лаког борбеног авиона Tejas.
Та кашњења довела су до повлачења многих старих авиона из совјетске ере, остављајући их без довољно нових замена.
Синг је раније овог месеца објаснио да је потребно време да се уведу нови авиони, не само због њихове куповине, већ и због обуке пилота и успостављања неопходне оперативне подршке. Истакао је да је кључно одржати број ескадрила изнад 30. Такође је предложио да приватне компаније сарађују са државним Hindustan Aeronautics Limited (HAL) како би убрзале производњу нових авиона.
Одбрамбени стручњаци су поделили Сингову забринутост, наглашавајући да тренутна величина индијске флоте представља стратешку слабост, нарочито ако би земља морала да се суочи са двоструким сукобом са Пакистаном и Кином.
Независни аналитичар Ашок Мехта је објаснио за SCMP да Пакистан и Кина заједно представљају комбиновану претњу. Он је навео да тренутна снага индијских ескадрила није довољна да се истовремено упусти у сукоб са обе земље. Са само 31 ескадрилом, наша тренутна снага омогућава нам само да се бранимо од напада, али није довољно јака да активно одвраћа или спречи потенцијалне претње из Кине.
У марту, Њу Делхи је одобрио амбициозан пројекат за развој индијског борбеног авиона пете генерације, названог Напредни Средњи Борбени Авион (AMCA). Ова иницијатива има за циљ да Индију постави међу мали број земаља, попут САД и Кине, које поседују ову напредну технологију.
Индија тренутно има предност над својим суседом и ривалом Пакистаном са флотом од 36 Rafale борбених авиона из Француске. Међутим, та предност би могла да се смањи уколико Пакистан успе да набави кинеске stealth борбене авионе попут J-31, који су направљени да парирају америчком F-35. Пакистан је раније ове године наговестио да планира ову куповину.
Извештаји кажу да Кина већ има око 250 J-20 stealth борбених авиона и очекује се да ће њена флота још више порасти до тренутка када први индијски прототип борбеног авиона пете генерације буде спреман за лет 2027-28.
И поред тога што је Индија деценију покушавала да ојача своју одбрамбену индустрију путем иницијативе “Производња у Индији” и других програма, она је и даље највећи увозник оружја на свету. Према подацима из “The Economic Times”, између 2019. и 2023. чинила је 9,8% глобалног увоза оружја.
Ова политика је помогла у повећању извоза индијског наоружања и смањењу зависности од увоза, али је такође критикована због изазивања кашњења у добијању напредног оружја.Мехта је рекао да је фокус на “Производњу у Индији” још увек тема дебате, објашњавајући да би могло проћи још 20 година да се у потпуности остваре њени циљеви. Међутим, он је истакао да су сада приватне компаније укључене у производњу одбрамбене опреме, укључујући сектор авијације.
Маној Јоши, стручњак за безбедност и међународне односе из “Observer Research Foundation“, рекао је да влада разуме да ослањање само на локалну производњу неће бити довољно за одржавање снажне одбране.
Он је за “This Week In Asia” рекао да се истражују партнерства са компанијама као што су GE Aerospace из САД и Safran из Француске, како би се донели дизајн и технологија за индијски програм борбених авиона пете генерације.
Индијско ваздухопловство ће добити 16 Tejas LCA Mk-1A авиона до марта 2025. године, како би заменило старе МиГ-21 борбене авионе.
Нови авиони ће ојачати све мању флоту ваздухопловства, нарочито јер се две ескадриле старих МиГ-21 авиона повлаче из службе 2025. године, а након тога, до 2030. године, повући ће се и две ескадриле британских Јагуар авиона.
У априлу је министарство одбране најавило план за куповину још 97 LCA Mk-1A авиона. HAL је такође потписао уговор са GE-ом за производњу 99 снажних F414 мотора за напредне Tejas LCA Mk–2 авионе.
Самозадовољство у Сукобу
Стручњаци и индустријски инсајдери позивају Индију да убрза развој напредних технологија оружја.
Како се Индија удаљава од ослањања на руску војну опрему, сада се фокусира на добијање технологије од западних партнера. Циљ је контролисати трошкове и смањити ризике повезане са ланцима снабдевања.
Да би то постигла, индијска Tata Group је удружила снаге са америчким компанијама као што су Lockheed Martin и Boeing за производњу делова за транспортни авион C-130J Super Hercules и трупова за Apache борбене хеликоптере.
Салил Гупте, председник компаније Boeing India, нагласио је да партнерства између САД и Индије треба проширити и на веће пројекте.
“Приступ без великих улагања је застарео,” рекао је на сесији Форума за стратешко партнерство САД-Индија прошле недеље. “Сада је потребно у потпуности улагати у дугорочну оперативну спремност. То значи изградњу мреже поузданих добављача.”
Стручњаци се слажу да је јачање стратешких веза између САД и Индије кључно за осигурање мира и стабилности у региону Индо-Пацифика, што је циљ обе земље.
Мехта је рекао да кашњења у додавању нових авиона показују лежеран став међу некима у индијским одбрамбеним круговима у вези са ризиком од сукоба са Кином.
Он је нагласио да, иако Индија има трећу највећу војску на свету и пету највећу економију, она троши мање од 2% свог БДП-а на одбрану.
Са тако ниским улагањем, остаћемо на 31 ескадрили дуго времена, осим ако не предузмемо акцију да затворимо тај јаз.