НА ЗАХТЕВ САД, БУГАРСКА ТРЕБА УКРАЈИНИ ДА УСТУПИ СВОЈЕ ПВО СИСТЕМЕ С-200 И С-300 У ЗАМЕНУ ЗА НАСАМС

shutterstock

Крајем 2022. године, САД су предложиле потписивање споразума од 200 милиона долара са Бугарском. Сједињене Државе су понудиле да покрију бугарску куповину новог оружја ако она понуди Украјини старе совјетске ракетне системе, укључујући С-300ПМУ.
Канцеларија привременог бугарског премијера Донева, који је у то време био на власти, ћутала је – није прихватила ни одбила понуду. Детаљи овог предлога појавили су се у одговору бугарског Министарства одбране листу 24 Сата.
Новчана противвредност од 200 милиона долара била је део програма америчког војног финансирања (FMF). Ова средства се дају савезницима на источном крилу НАТО, као што је Бугарска, да би подстакли и надокнадили донације војне опреме дате Украјини.
САД су 8. септембра 2022. године, објавиле FMF од милијарду долара за Бугарску и 16 других земаља у региону. Амбасада САД у Софији је 7. октобра 2022. године, потврдила да је, амерички Конгрес одобрио скоро 40 милиона долара за Бугарску. Овим средствима требало је да се награди бугарска „хуманитарна помоћ“ Украјини и подржи формирање мултинационалне борбене групе НАТО на бугарском тлу.
У замену за системе С-300 који су понуђени Украјини, САД би наводно Бугарској понудиле модерне системе ПВО НАСАМС.

У децембру 2022. године, америчка делегација је посетила Бугарску. Њихова мисија је била да убеде привремену владу да учествује у програму FMF слањем совјетске војне опреме у Украјину.

Незванични извештаји, сада сугеришу, да су Американци Бугарској понудили модерне системе ПВО НАСАМС у замену за ракетне системе С-300ПМУ, које је власти у Софији требало да испоруче Кијеву.
Током овог периода, надлежан је био кабинет привременог премијера Бугарске Галаба Донева. И бугарски председник Румен Радев и вршилац дужности министра одбране Димитар Стојанов, јавно су противили да је Бугарска требала да обезбеди ракетне системе Украјини.
Они су тврдили да би то ослабило способности бугарске војске и напоменули да су “тројни” договори о замени наоружања закључени средином 2022.године, под кабинетом Кирила Петкова.
Председник Радев је такође тврдио, да бугарски закон забрањује уклањање оружја из војних залиха, без претходног обезбеђења његове замене. Радев је инсистирао на томе, да би замена старих система, трајала предуго и много коштала.
Недавно, након што је у Багарској постављена одговарајућа влада, 6. јануара 2023. године, САД су објавиле додатних 682 милиона долара војне помоћи у оквиру FMF програма. Верује се да је део ове помоћи дат Бугарској.

Преговори на крају године, са званичницима америчке амбасаде открили су, да је финансирање било условљено Бугарском да обезбеди ПВО системе С-200 и С-300, муницију и оклопна возила Украјини.
У одговору на питање, да ли би ова средства могла да се користе за замену бугарских ПВО система С-300 америчким НАСАМС системима, бугарско Министарство одбране је сада саопштило да су све опције размотрене током политичко-војних дискусија.
Износ финансирања зависио би од конкретних параметара војне помоћи, коју би Бугарска могла да понуди Украјини, наводи Николов на свом блогу.
Министарство одбране у Софији тврди да Бугарска није одбила помоћ, али да још није постигла договор са Американцима. Такође, бугарско Министарство одбране покренуло је разговоре са још десет партнерских земаља НАТО и ЕУ. Сврха ових дискусија је била да се анализирају могућности за стицање, распоређивање или обезбеђивање одбрамбених способности, које ће бити замењене „кружним“ или „тројним“ трансакцијама, у замену за помоћ Украјини.
Министарство је саопштило да иако су идентификоване неке могућности, њихови капацитети су брзо исцрпљени услед брзог развоја догађаја и кашњења узрокованих гломазним административно-правним процедурама доношења одлука.

Агресивном доминацијом у овом делу света, како међу северноатланским партнерима тако и међу неутралнима, САД је учинила совјетске системе наоружања нежељеним иметком. Иако по некима супериорнији од западних, сви системи, а посебно из области РВ и ПВО морају се редовно одржавати.
Немогућност одржавања и набавке резервних делова, првенствено је утицала на источноевропске земље да се “реше” ових система проследивши их Украјини у замену за технику коју ће моћи да одржавају.

Појава специјализованих „ударача дронова“ за потребе вођења војних операција је добар знак. Руска индустрија, иако не тако брзо колико бисмо желели, одговара на изазове непријатеља. Истовремено, није потребно ништа суштински ново – довољно је саставити решења која су доказана годинама на модерној бази елемената.

Самоходни противавионски топови представљени у региону Туле су јасна потврда тога. Остаје да се сачекају тачне карактеристике производа и скора појава у трупама.